Pod dismenorejom (dysmenorrhoea) podrazumeva se menstruacija praćena bolovima i tegobama.

Ima, žena kod kojih su menstruacije ili za sve vreme trajanja ili u pojedinim danima praćene vrlo jakim bolovima, obično lokalizovanim u donjem delu trbuha ili krstima koji je mogu zakovati za postelju, i znatnim poremećajem opšteg stanja.
Poremećaj opšteg stanja, ukoliko se javi u toku dismenoreje, može da se ispolji glavoboljom, jezom, drhtavicom, mukom, gađenjem, povraćanjem, pa čak i dijarejom. Mnoge žene u vreme menstruacije ispoljavaju izrazitu psihičku labilnost koja se manifestuje prevelikom osetljivošću, lakim, brzim i nemotivisanim promenama raspoloženja, razdražljivošću, plačljivošću itd.

Karakterističan bol kod dismenoreje obično je u vidu oštrih grčeva koji počinju nekoliko sati pre menstruacije i često nestaju sa početkom menstrualnog krvarenja.
Ovi bolovi, međutim, mogu trajati duže, nekoliko prvih dana menstruacije ili tokom celog njenog trajanja. To mogu biti ne samo bolovi u vidu grčeva već i tupi dugotrajni bolovi.

Dismenoreja nije bolest, već simptom neke bolesti ili poremećaja u organizmu žene, koji se nekada mogu, a nekada ne mogu otkriti. Ona može biti primarna i sekundarna.
Kod primarne dismenoreje nalaz na genitalnim organima pri ginekološkom pregledu je normalan i njime se ne može objasniti poreklo menstrualnih bolova.
Kod sekundarne dismenoreje na materici ili adneksama postoje patološke promena u vidu upalnlih procesa, tumora ili sraslina, koje su u stvari uzrok dismenoroičnih smetnji i tegoba.

Primarna dismenoreja je samo simptom nekog poremećaja u organizmu žene koji se obično ne može dokučiti. Obično se javlja kod mladih žena, ali retko sa prvim menstruakcijama. Najčešće su prve menstruacije bezbolne, da bi se kasnije, posle nekoliko meseci, ili čak i godina, javili slabije ili jače izraženi bolovi. To se tumači time što su kod većine devojčica prvi menstrualni ciklusi anovulatomi, a smatra se da su krvarenja kod anovulatornih ciklusa bezbolna.
Uzroci primarne dismenoreje i mehanizam nastajanja bolova kod nje nisu ni danas poznati. Postoji više teorija koje ih objašnjavaju. Sigurno je da u nastajanju simptoma primarne dismenoreje psihički faktori kod velikog broja žena imaju važnu ulogu. Prag osetljivosti i reakcija različitih osoba na približno jednake nadražaje mogu biti. različiti. Na taj način, dok su za jednu osobu izvesne teboge samo neugodni simptomi i senzacije, za drugu, preosetljivu, one postaju nepodnošljive. Osnovanost psihogene etiologije dismenoreje potvrđuje visok procenat žena koje su uspešno lečene samo metodama psihoterapije.
češća pojava dismenoroičnih smetnji kod nedovoljno razvijenih i slabih osoba, koje boluju od izražene anemije, dijabetesa, tuberkuloze ili drugih iscrpljujućih hroničnih bolesti ili su u to stanje dovedene teškim, preteranim radom i lošim životnim uslovima, objašnjava se sniženim pragom osetljivosti za bol. Kod takvih žena se povoljni terapijski rezultati postižu lečenjem i popravljanjem opšteg zdravstvenog stanja.
Ranije se kao etiološkim činiocima velika pažnja poklanjala faktorima koji mogu da dovedu do delimične ili potpune privremene opstrukcije cervikalnog kanala u vreme menstruacije. Smatralo se, naime, da suženje cervikalnog kanala kod hipoplazije, hiperantefleksije i retrofleksije materice i stenoza grlića posle operativnih intervencija može biti razlog dismenoreji.
Danas se smatra da je glavni izazivač dismenoroičnih tegoba hormonski odnos, zapravo promena ravnoteže između estrogena i progesterona. Ta promena ravnoteže, ukoliko dovodi do pojačane kontraktilnosti materice u toku menstruacije, mogla bi, uz druge faktore, da dovede u to vreme do manje više izraženih bolnih senzacija i drugih poremećaja. Činjenica da se dismenoreja ne javlja u toku anovulatoraih ciklusa, kad na endometrijum i matericu uglavnom deluju estrogeni, govori protiv toga da oni imaju znatniji uticaj u nastanku ovog poremećaja. Dismenoreja se javlja samo kod menstruacija u kojima je endometrijum pre menstraulnog krvarenja bio pod dejstvom progesterona. Zbog toga se smatra verovatnim da su dismenoroične smetnje uglavnom posledica poremećenih odnosa između oba ovarijalna hormona. Ne treba zaboraviti da pojavi dismenoroičnih tegoba može da doprinese i vazokonstrikcija . materičnih krvnih sudova u toku menstruacije.

Za razliku od primarne dismenoreje, gde je palpatomi nalaz na unutrašnjim polnim organima normalan, kod sekundarne dismenoreje pregledom se na njima otkrivaju patološke promene koje su, u stvari, razlog bolnih menstmacija. To mogu biti tumori materice, jajnika ili jajovoda, upala unutrašnjih polnih organa, stenoza kanala grlića ili nepravilan položaj materice, endometrioza eksterna i adenomioza.

LEČENJE DISMENOREJE
Lečenje primarne dismenoreje je komplikovano i raznovrsno. U osnovi, ono je simptomatsko i kod većine žena sastoji se u davanju analgetika, sedativa, spazmolitika i, eventualno, slabih narkotika. Dobri rezultati kod velikog broja žena postižu se davanjem običnog piramidona, aspirina ili kombinovanjem preparata, po potrebi 2-3 tablete dnevno, dok traju bolovi. Iako terapijski opravdana, antispazmodična i vazodilatatoma sredstva, izolovano data, ne postižu dobre rezultate. Zato je bolje davati ih zajedno sa analgeticima i sedativima.

Ne treba zaboraviti da se, pored analgetskog efekta, davanjem lekova postiže i pozitivan psihički efekat, koji se takode ne sme ni potceniti ni zanemariti. Sama ili udružena sa drugim metodama, psihoterapija u visokom procentu daje vrlo dobre rezultate.

Pored ovoga; smetnje i tegobe koje prate dismenoreju mogu da se otklone i hormonskom terapijom.
Od hormona se koriste estrogeni radi supresije ovulacije. Poznato je, naime, da su menstruacije u ovulatornom ciklusu praćene bolovima, a da su krvarenja iz materice u anovulatornim ciklusima bezbolna.
Primena testosterona daje rezultate samo u kod dismenoreje koja prati endometriozu na organima male karlice.
Progesteronom se takode u izvesnim slučajevima mogu postići povoljni rezultati, što se tumači smanjenom osetljivošću materičnog mišića na nadražaje koji dovode do bolnih kontrakcija njenih zidova. Progesteron se daje nekoliko dana pre i prva dva dana u toku menstruacije ih se nedelju dana pre menstmacije ubrizgava depoinjekcija jednog od sintetskih progestina.

Od operativnog lečenja primame dismenoreje treba pomenuti dilataciju cervikalnog kanala. Ovo je stara, relativno dobra, danas gotovo napuštena terapijska metoda. Druga operativna metoda je znatno zamašnija i zahteva vršenje laparotomije, a sastoji se u resekciji presakralnog nerva (Kotova operacija). Ova metoda ranije se znatno češće koristila, a danas je gotovo napuštena. Preduzima se .samo u najtežim i najupornijim slučajevima koji ne reaguju na prethodno primenjene konzerva. tivne metode lečenja.

Dok je lečenje primarne amenoreje uglavnom simptomatsko, sekundarna dismenoreja suzbija se otklanjanjem uzroka dismenoreje. tj. lečenjem bolesnice od upalnih procesa, dilatacijom cervikalnog kanala u slučaju stenoze, operativnim odstranjenjem tumora na materici i adneksama, korekcijom nepravilnih položaja materice, operativnim odstranjenjem ognjišta endometrioze i histerektomijom, kada je to potrebno.

http://sites.google.com/site/medskripte/Home/ginekologija