Sindrom suvog oka može biti hiposkretorno (suze se manje luče) ili evaporativno (brzo isparavaju). Uloga suza je u zaštiti oka od spoljnih uticaja, infekcije kao i u prelamanju svetlosti i omogućavanju dobre vidne oštrine.
Simptomi suvog oka su u vidu grebanja, suzenja, bockanja, bolne senzacije i osetljivosti oka između treptaja (često treptanje kao posledica), pa do oštećenja rožnjače u vidu meltinga i perforacije. Svakodnevne aktivnosti kod ovih pacijenata su da teže mogu da čitaju, gledaju televiziju, voze kola ili rade na računaru. Terapija kao zlatni standard su veštačke suze u vidu kapi ili gelova, obavezno bez konzervansa koji je najopasniji faktor narušavanja epitelnih ćelija rožnjače i konjunktive – kaže ASS. DR TANJA KALEZIĆ, oftalmolog iz Klinike za očne bolesti KCS i dodaje da su, pored prirodnog procesa starenja (preko 45. godine) češće ugrožene žene, bolest se javlja i kod pacijenata na supstitucionoj hormonskoj terapiji, kod dijabetičara, Sjőgren-ovog sindroma i drugih autoimunih bolesti.
Uzimanje različitih sistemskih lekova, od lekova za hipertenziju, antidepresiva do antihistaminika, predstavlja značajan faktor rizika za nastanak sindroma suvog oka.
Šta je suvo oko i u kojem životnom dobu može da se javi?
Suvo oko je multifaktorijalna bolest suza prednje površine oka i jedna od najčešćih bolesti u oftalmologiji. Predstavlja skup simptoma koji ukazuju na manjak suza ili njihovu brzu evaporaciju, a neophodne su za odbranu oka od spoljašnjih uticaja. Procenjuje se da 60 miliona ljudi ima suvo oko, jedan do dva miliona pati od teških hroničnih simptoma, dok je 33 miliona ljudi bez dijagnoze a ima svakodnevne tegobe. Javlja se kod 20 odsto ljudi iznad 45. godine starosti (oko 54. godine najčešće) i pretežno su ugrožene žene.
Problem je veći i teži ukoliko ženska populacija u periodu pre 45. godine koristi hormonsku supstitucionu terapiju poput oralnih kontraceptiva, ali se suvo oko može javiti i kod mladih žena koje nisu na supstitucionoj terapiji. To je bolest koja je veoma rasprostranjena u celom svetu pa i kod nas, i predstavlja veliki javno-zdravstveni
oftalmološki problem.
Kako se bolest manifestuje, na koje simptome treba obratiti pažnju i da li je zanemarivanje tegoba opasno?
Simptomi su različiti počev od grebanja, suzenja, bockanja, malog bola i veće osetljivosti do ozbiljnijih tegoba kada pacijenti imaju narušen vid i ne mogu da čitaju, gledaju televiziju, niti da obavljaju svakodnevne
aktivnosti. Zbog toga je važno da se blagovremeno obrate lekaru kako bi se zaustavio negativan tok bolesti. Ukoliko se na vreme počne sa primenom veštačkih suza bez konzervansa, zaštitićemo površinu oka, poboljšati kvalitet suza i sprečiti nove tegobe koje, u velikom procentu, može da uzrokuje i sam konzervans u kapima za oči.
Savremeni dijagnostički testovi
Kako se bolest suvog oka dijagnostikuje?
Nije teško detektovati bolest. Primenjujemo testove koji su veoma pouzdani.
Jedan od njih je svetski priznat OSDI (ocular surface disease index test) u stvari je upitnik koji jednostavno, brzo i lako pokazuje težinu kliničke slike pacijenta. Zahvaljujući tome mogu se i bez uključivanja oftalmologa
primeniti veštačke suze uz konsultaciju sa farmaceutom a nakon sagledavanja skora ovog upitnika. Dok pacijent
stigne do oftalmologa može da dođe do većih tegoba i kliničke slike koja je znatno kompleksnija i teža. Preporuka je da se veštačke suze uključe i kod neznatnih tegoba poput osećaja peckanja ili grebanja oka dok se gleda televizija. Sindrom suvog oka bi mogli da nazovemo simptomom manjeg treptaja kod početnih i blagih formi. Danas
je u svakodnevnom životu gotovo svako od nas „kandidat“ za veštačke suze. Suze su neophodne oku jer suzni film vlaži prednju površinu oka i čini da kapci klize po oku. One čuvaju vlažnost oka, snabdevaju rožnjaču kiseonikom, čiste prašinu i druge nečistoće koje mogu da upadnu u oko. Suze sadrže enzime koji štite od bakterija i virusa
i održavaju površinu oka glatkom.
Osim hormonske supstitucione terapije, koji su još faktori rizika za nastanak suvog oka i koje bolesti mogu da ga uzrokuju?
Javlja se kao posledica prirodnog procesa starenja. Jedan od vodećih faktora rizika je dijabetes melitus zbog loše senzitivnosti rožnjače kod takvih bolesnika. Oni uglavnom ne osećaju prve tegobe, a kada dođe do određenih znakova koje sam pacijent primeti već je bolest uznapredovala.
Zato je uvek dobro da se obolelom od dijabetesa, uz osnovnu terapiju, uključe i veštačke suze kao profilaksa.
Veštačke suze najbolji lek I osnovne sistemske bolesti koje podrazumevaju hormonsku supstitucionu terapiju,
teška stanja koja uključuju hemioterapiju i zračenja, hirurgija prednjeg segmenta oka (Excimer laser za skidanje dioptrije u refraktivnoj hirurgiji) i sve druge oftalmološke operacije, mogu da budu faktori koji narušavaju suzni film oka. Ove intervencije su danas u porastu te treba uključiti i veštačke suze kao faktor bezbednosti
oka zbog uspostavljanja ponovnog balansa suznog filma.
Koliko dugo mogu da se koriste veštačke suze?
Tokom dana se primenjuju zavisno od težine kliničke slike. Meru vremenskih intervala bi trebalo da odredi očni lekar. S obzirom da u sakus oka staje jedna suza to olakšava ukapavanje. A koliko dugo – neograničeno,
ukoliko nemaju konzervansa.
Napominjem i preventivno davanje ne može da bude štetno.
Da li zanemarivanje bolesti suvog oka može da ugrozi vid?
Vid može da bude veoma ugrožen, do faktičkog gubitka vida koji se može svesti na nekoliko metara ili na osećaj svetla. Načelno, to su najteži i zapušteni slučajevi. Čak i dobro tretirani pacijenti mogu da imaju negativan tok. Naravno, ne možemo sve da predupredimo, ali jedan od mogućih uzročnika za gubitak i značajni pad kvaliteta vida jeste i suvo oko..
Zašto je važno da se odlazi na preventivne očne preglede?
Preporuka je da se barem jednom godišnje ode na oftalmološki pregled. To je posebno važno za osobe starije od 45 godina.
Ne zaboravimo da takvi pregledi mogu da preveniraju i druge teške bolesti oka, poput glaukoma. Takvi pregledi su
dragoceni i za rano otkrivanje promena na očnom dnu. Oftalmolozi imaju značajnu ulogu u dijagnostici hipertenzije i neuroloških, hematoloških i kardioloških pacijenata upravo kroz praćenje i detekciju promena na prednjem i zadnjem segmentu oka. (M.St.)
Glaukom »vreba« iz potaje
Glaukom je bolest koja nastaje oštećenjem očnog živca i gubitkom nervnih vlakana se gubi i funkcija vida. To počinje sa periferije i osoba ne primeti prve ispade. Dok stigne do očnog lekara već bude mnogo kasno. Očni pritisak je jedan od pokazatelja i prvi znak da je glaukom “na putu”. Ali, događa se da osoba oboli od
glaukoma, a da nije imala porast očnog pritiska. Zato je veoma važno otići oftalmologu kako bi se sveobuhvatno sagledalo stanje očnog sistema. Napomenula bih da su u riziku da obole i pacijenti sa porodičnom anamnezom glaukoma, jer imaju veću predispoziciju. Što se simptoma tiče, pacijent teško registruje te suptilne
prve promene. Na prve znake, eventualno, može da ukaže razlivanje svetlosti u vidu duginih boja, ali ako na to neko posebno obrati pažnju. Trebalo bi proveriti vidno polje, pa u odnosu na to uključiti snimanje očnog živca ili HRT koji se primenjuje u većim zdravstvenim centrima i na Klinici za očne bolesti KCS. Važno je da oftalmolog izmeri pritisak, pogleda očni živac i da tako na vreme bude detektovana promena.
Zašto oko postaje suvo?
Suv vazduh, boravak u prostorijama sa klima-uređajima ili višečasovan rad i sedenje ispred računara ili TV ekrana, kada se manje trepće, izaziva suvoću u oku, peckanje, grebanje, bol… . Neke osobe imaju osećaj da im je nešto upalo u oko ili oko počne da suzi. Sindrom suvog oka češće prati stariju populaciju i žene u menopauzi.
Od suvog oka mogu da pate i mlađe osobe koje mnogo vremena provode pred računarom, televizorom i nad knjigom, koje dugo borave u klimatizovanim, zagrejanim ili zadimljenim prostorijama. Uticaj imaju i spoljna zagađenja i
neki lekovi poput antidepresiva, tableta za kontracepciju, za regulaciju krvnog pritiska kao i antidepresivi. Zapaljenske bolesti zglobova i nošenje kontaktnih sočiva takođe mogu razviti sindrom suvog oka.