Istraživanja u SAD-u pokazuju da će zapošljavanje farmaceutskih tehničara do 2016. godine porasti mnogo brže nego kod drugih zanimanja. Farmaceutski tehničari sve se više uključuju u poslove koji se obavljaju u zdravstvenim ustanovama i čini se da оva profesija ima perspektivu.
Otkako se kao pojam pojavila pre dvadesetak godina, briga o pacijentu (pharmaceutical care) polako
ali sigurno sve više zaokuplja apotekarstvo širom sveta. Koncept je s vremenom poboljšan i prečišćen, a i dokazano je da se sve veće uključivanje farmaceuta u zdravstvenu zaštitu pozitivno odražava na zdravstveni sistem, da poboljšava stanje pacijenata, smanjuje negativne terapeutske posledice, a samim tim i visoke cene lečenja. Cilj savremene farmaceutske profesije jeste primena programa pharmaceutical care. Na njegovom postizanju
još se radi, a važnu ulogu u tome odigraće i farmaceutski tehničari. Danas je neophodan entuzijastičan farmaceut, osoblje spremno da radi u apoteci u kojoj lekove izdaju tehničari, a ne farmaceuti, kao i drugačije shvatanje profesije. Od farmaceuta više ne bi trebalo očekivati da obavlja sporedne radnje koje mu oduzimaju vreme umesto da se maksimalno posveti pacijentima.
Zbog svega toga farmaceutski tehničari sve se više uključuju u poslove koji se obavljaju u zdravstvenim ustanovama i čini se da ova profesija ima perspektivu.
Uloga farmaceutskih tehničara promenila se zbog nekoliko razloga. Oni preuzimaju rutinske poslove, tako da farmaceut može da se koncentriše na savetovanje pacijenata i nadgledanje. U većini razvijenih zemalja farmaceuti su sve više okrenuti brizi za pacijente, tako da su tehničari tu da obavljaju distributivne poslove.
Ponekad su asistenti ili pomoć u apoteci: javljaju se na telefon, zaduženi su za novac, nabavku robe, unos podataka u kompjuter.
U bolnici imaju više odgovornosti.
Često čitaju kartone pacijenata pre nego što pripreme lek koji medicinske sestre daju pacijentima. Odgovorni su za organizacione sisteme koji nabavljaju i organizuju lekove za svakog pacijenta. Tehničari pakuju i obeležavaju svaku dozu leka odvojeno, ručno ili mašinski. Uloga tehničara najverovatnije će se povećati u narednih nekoliko godina pošto je sve veći pritisak na farmaceute da budu slobodni za konsultacije i savetovanje pacijenata.
Većini farmaceutskih tehničara nabavka lekova i drugih proizvoda jeste osnovna dužnost. Oni takođe imaju i
dovoljno znanja da daju odgovarajući lek koji je prepisao lekar. Bave se inventarom, kasom, trebovanjem lekova i medicinskog materijala, odgovaranjem na telefonske pozive i unošenjem podataka u kompjuter. Oni su stub svake apoteke pošto svakodnevne operacije takvih ustanova mnogo zavise od njih.
Tehničari u bolnicama i kliničkim centrima imaju dodatne obaveze kao što je priprema različitih lekova koje sestre daju pacijentima. Odgovorni su za obeležavanje boca i kutija lekova.
SRBIJA
I u Srbiji, kao i u svetu, primetna je sve veća potreba za kvalifikovanim farmaceutskim osobljem, te je zanimanje farmaceutskog tehničara postalo popularno i među mladima kod nas. U skladu sa potrebama tržišta i prateći najsavremenije svetske tokove, na Zvezdari, u Denkovoj bašti, 2003. godine otvorena je ogledna
srednja stručna Farmaceutsko-fizioterapeutska škola, koja je uključena u program reforme stručnog obrazovanja. Tu
školu osnovalo je Ministarstvo prosvete, ali treba istaći da je u okviru realizacije reforme srednjeg stručnog obrazovanja Evropska unija preko Evropske agencije, a u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uključila u svoje programe i Farmaceutsko-fizioterapeutsku školu. Farmakon je o zanimanju farmaceutskog tehničara i školi u kojoj mladi stiču to zvanje razgovarao sa profesorkom mr farm. Jasnom Savić.
– Predajem farmakognoziju od 2003.godine, kada je i otvorena ogledna srednja stručna Farmaceutsko-fizioterapeutska škola. Tradicionalni obrazac obrazovanja farmaceutskih tehničara morao je da se promeni. Naša škola uključena je u program reforme koji podrazumeva 60 odsto stručno-praktično-teorijskog dela celokupne nastave, dok 40 procenata nastavnog procesa čine opšteobrazovni predmeti čiji su sadržaji u funkciji stručnih.
Za četiri godine potrebno je da učenici imaju minimum 1.000 sati prakse – objašnjava Savićeva.
Škola prati evropske standarde obrazovanja, pa je tako uvedena blok nastava za pojedine stručne predmete. Na Avali se, na primer, organizuje blok nastava iz farmakognozije. Učenici na terenu uče da prepoznaju lekovito bilje i da ga kasnije obrade u školskoj laboratoriji. Uvedena je letnja profesionalna praksa od dve nedelje
u apoteci koja omogućava učenicima da steknu sposobnost snalaženja u stvarnim uslovima rada, a škola od apoteka kasnije dobija izveštaj o njihovom radu. Nakon mature đaci imaju obavezni staž od šest meseci koji obavljaju u apotekama, nakon čega polažu stručni ispit, dobijaju licencu i imaju obavezu da se dalje edukuju.
– Insistiramo na praktičnom radu, ali su naši učenici upoznati i sa administrativnim poslovima u apoteci. Na primer, u okviru predmeta preduzetništvo uče kako se vodi preduzeće. Kada završe školu, naši farmaceutski tehničari mogu da se bave izradom lekova, medicinskih i kozmetičkih sredstava prema propisanoj recepturi, učestvuju u prometu sirovina, ambalaže, lekova, medicinskih i kozmetičkih sredstava i izvođenju kvalitativne i kvantitativne analize sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda u farmaceutskoj praksi – objašnjava Savićeva.
U većini zemalja farmaceutski tehničari nemaju pravo da savetuju pacijente o lekovima i njihovoj upotrebi, dok u nekim drugim kao što su Danska i Holandija postoji zanimanje farmakonomist. To su osobe sa završenom višom, trogodišnjom školom (za razliku od farmaceuta, koji imaju petogodišnje studije) koja im pruža mogućnost da savetuju pacijente i samostalno izdaju i prodaju lekove i OTC preparate, bez prisustva farmaceuta.
Ono što muči farmaceutske tehničare kod nas jeste činjenica da ako ne upišu farmaceutski fakultet, praktično nisu u mogućnosti da nastave da se usavršavaju jer u Srbiji ne postoji viša farmaceutska škola.
– Naša struka je specifična zato što jedini od zdravstvenih radnika sa srednjom stručnom spremom nemamo višu školu i mogućnost da se usavršavamo. U Ćupriji postoji viša škola koja, međutim, nije dobila akreditaciju. Naš posao je poseban, ima nas malo u poređenju s drugim zdravstvenim radnicima koji imaju srednjoškolsko obrazovanje. Ipak, nadamo se da će biti uveden viši stepen obrazovanja, koji imaju medicinske sestre, fizioterapeuti, pa čak i kozmetičari. Mislim da nije u redu da neko sa višom kozmetičkom školom ima pravo da otvori i vodi kozmetički salon u kome može svašta da radi, a da mi ne možemo apoteku – kaže za Farmakon Vesna Isaković, predsednica Društva farmaceutskih tehničara Srbije.
Isakovićeva radi u Kliničkom centru Srbije kao glavni tehničar na odeljenju gotovih lekova i smatra da tehničari ne smeju da se upliću u posao farmaceuta.
– Mi smo operativci, što podrazumeva pravilno raspoređivanje nabavljenih proizvoda, izradu tendera i drugo. U bolnici imamo magistralnu izradu koju radimo mi tehničari. Da bi lekar ili sestra mogli da rade, da previju, daju injekciju i slično, neophodni smo mi da im sve to pripremimo.
Nabavljamo ono što lekari, odnosno medicinske sestre traže, mada nemamo uvid u to šta se dešava dalje, na primer da li je nešto pravilno rastvoreno. Mislim da će se polako i to promeniti i da će farmaceuti i farmaceutski tehničari početi više da učestvuju u terapijama u bolnicama – smatra Isakovićeva.