U zdravstvu je ljudski resurs primaran, a satisfakcija profesionalaca preduslov za efikasan rad i razvoj. Stoga ohrabruje činjenica da je, prema istraživanju, 45,8% zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u zemlji zadovoljno poslom koji obavlja, dok 43,5% zaposlenih ne bi menjalo posao koji sada rade.

Istraživanje zadovoljstva zaposlenih u zdravstvenim ustanovama primarnog, sekundarnog i tercijarnog nivoa organizovao je početkom decembra 2007. godine Institut za javno zdravlje Srbije zajedno sa mrežom svojih instituta i zavoda, a

na osnovu Pravilnika o pokazateljima kvaliteta zdravstvene zaštite. Ministarstvo zdravlja inače već četiri godine, zajedno sa Institutom za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut’’, ispituje zadovoljstvo korisnika/pacijenata pruženim zdravstvenim uslugama, a ovo je druga godina kako ispituje i zadovoljstvo zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ua zemlji.

U istraživanju profesionalnog zadovoljstva 2007. godine učestvovalo je 69.679 zaposlenih u 318 zdravstvenih ustanova. Ispitanici su bili u proseku stari 42 godine, sa prosečnom dužinom radnog staža od 18,3 godina. U ispitivanom uzorku je bilo 20,9% ispitanika muškog i 79,1% ženskog pola, dok je prema školskoj spremi bilo preko 23% zaposlenih sa visokom, 10% sa višom, 60% sa srednjom, 6% sa završenom osnovnom i manje od 1% sa nezavršenom osnovnom školom. Od ukupnog broja ispitanih zaposlenih, 75% su zdravstveni radnici, 5% zdravstveni saradnici, 7% administrativni radnici i 13% tehnički radnici.

Prema izveštaju dr Vesne Korać, poređenje opšteg zadovoljstva poslom u 2006. i 2007. godini pokazalo je da su se zaposleni u 2007. godini u većem procentu izjasnili kao veoma zadovoljni i zadovoljni.

Grafikon 1. Opšte zadovoljstvo poslom zaposlenih u zdravstvenim ustanovama Srbije 2007. i 2006. godine izraženo u procentima

Rezultati istraživanja pokazuju da su zaposleni 2007. godine bili najzadovoljniji aspektima posla sa kojima su i u 2006. godini bili zadovoljni: neposrednom saradnjom sa kolegama – 65,4% (u odnosu na 66,2% iz 2006.), zatim podrškom pretpostavljenih – 50,9%, međuljudskim odnosima – 49,3%, raspoloživim vremenom za obavljanje poslova – 56,3% i mogućnošću iznošenja ideja pretpostavljenima – 49,9%.

Razlozi nezadovoljstva takođe su ostali isti kao i 2006. godine. Zaposleni u zdravstvenim ustanovama najviše su nezadovoljni mesečnom zaradom – 57,7% (u odnosu na 74,5% iz 2006.), zatim adekvatnošću opreme za rad (41,4%), mogućnostima za edukaciju (40,7% u odnosu na 50,5% iz 2006.), mogućnostima za napredovanje (39,3% – 2006. 48,9%) i radnim prostorom (34% u odnosu na 26,1% prethodne godine).

Značajno je istaći da je u 2007. godini 17% manje zaposlenih koji se izjašnjavaju kao nezadovoljni ili veoma nezadovoljni svojim mesečnim primanjima. Takođe, bitno se smanjuje procenat zaposlenih koji su nezadovoljni opremom kojom rade, odnosno mogućnostima koje imaju za edukaciju i napredovanje na poslu. U odnosu na 2006. godinu, postoji jedino porast nezadovoljstva koji se odnosi na radni prostor zaposlenih.

Zadovoljstvo posmatrano prema profilu zaposlenih pokazuje da su najzadovoljniji zdravstveni radnici, dok je najviše nezadovoljnih među tehničkim radnicima. U poređenju sa 2006. godinom, primetno je veći broj zdravstvenih radnika koji su veoma zadovoljni i zadovoljni poslom koji obavljaju, kao što raste i procenat zadovoljnih administrativnih i tehničkih radnika zaposlenih u zdravstvenim ustanovama. U skladu sa tim opada broj zaposlenih svih profila koji se izjašnjavaju kao veoma nezadovoljni i nezadovoljni.

Interesantno je da istraživanje pokazuje da je najviše nezadovoljnih na teritoriji Beograda (23,8% veoma nezadovoljnih i nezadovoljnih), zatim u Vojvodini – 18,9%, centralnoj Srbiji – 17,6%, dok na Kosovu i Metohiji ima najmanje nezadovoljnih – 7,2%. Kada se posmatraju veoma zadovoljni i zadovoljni, najveći procenat je sa Kosova i Metohije (76,8%), u centralnoj Srbiji je 48,5% zadovoljnih, u Vojvodini 44%, dok je u Beogradu najmanji procenat zadovoljnih – 40,8%.

Najzadovoljniji su zaposleni u domovima zdravlja (52,8%), zatim u institutima i zavodima za javno zdravlje (51%), zaposleni u opštim bolnicama (43%), kliničkim centrima (34,5%) i kliničko-bolničkim centrima, u kojima je najmanji broj zadovoljnih – 33,6%.

Grafikon 2. Da li biste promenili posao u 2007. godini

Šta kažu zaposleni u apotekama

Krajem prošle godine po prvi put je vršeno i ispitivanje satisfakcije poslom zaposlenih u državnim apotekama, po metodologiji Instituta za javno zdravlje Srbije, i to u 29 zdravstvenih ustanova – apoteka sa cele teritorije Srbije.

Prema izveštaju koji je priredila Sanja Jović iz Apoteke „Beograd”, većina ispitanika je zadovoljna načinom organizacije posla. Brojem zaposlenih je zadovoljno i veoma zadovoljno 62%, dok je nešto niže zadovoljstvo adekvatnošću opreme za rad 57% i radnim prostorom 60%.
Vreme koje je na raspolaganju zaposlenima za obavljanje zadatih poslova je adekvatno (ima 69,83% zadovoljnih i veoma zadovoljnih), što je saglasno sa zadovoljstvom organizacijom posla (66,09%). Čak 90,85% zaposlenih tačno zna kojoj osobi odgovara za svoj posao. Mesečnom zaradom je zadovoljno i veoma zadovoljno samo 54,36%. Mogućnostima za napredovanje je zadovoljno i veoma zadovoljno samo 42,72%, a mogućnošću za edukaciju 51,12%.

Ohrabruje to što je ovo ispitivanje pokazalo najviši procenat zadovoljnih u oblasti međusobnih odnosa i komunikacije zaposlenih, što je pozitivno sa stanovišta kvaliteta radnih aktivnosti. Međuljudski odnosi su dobro ocenjeni kod 68,5% ispitanika, a neposredna saradnja sa kolegama kod 78,54% (slike 1 i 2).

U saradnji između zaposlenih i njihovih rukovodilaca uočava se da je najveći broj zadovoljan podrškom koju dobija od rukovodilaca i mogućnošću iznošenja svojih ideja pretpostavljenima. S druge strane, mogućnost izbora sopstvenog načina rada, kao i dobijanje informacija o najvažnijim promenama u službi su ocenjeni nešto niže (sa 60,87% i 59,31% ).
Pitanja vezana za upravljanje karijerom pokazuju da većina zaposlenih teži da se zadrži u državnom sektoru: 54,31% zaposlenih ne bi uopšte menjalo posao, a 32,71% bi menjalo posao u okviru državnog sektora.

Ukupna analiza dobijenih podataka pokazuje da je oko 70% svih zaposlenih zadovoljno poslom koji obavlja, ali i da oko 30% nema jasan stav, pa svoje mišljenje izražava ocenom – ni zadovoljan, ni nezadovoljan.
Ovi rezultati, koji su po prvi put dobijeni na nacionalnom nivou, treba da posluže kao platforma za planiranje i primenu mera za unapređenje profesionalne satisfakcije u farmaceutskoj zdravstvenoj delatnosti.

Magazin WHITE / Mart 2008. godine