Pišu: MR PH. OLGA BOGOJEVIĆ I MR PH. TATJANA PETROVIĆ

Svakodnevno smo u prilici da sa TV-ekrana čujemo sledeću poruku: „O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek ili medicinsko sredstvo, posavetujte se sa Vašim lekarom ili farmaceutom“.

Ona celokupnoj javnosti stavlja na znanje da je farmaceut kompetentan i visoko stručan zdravstveni radnik i da se njegov udeo nalazi u samom vrhu zdravstvene brige za pacijenta, rame uz rame sa lekarom.

Zašto je uloga farmaceuta u prevenciji bolesti i unapređenju zdravlja tako važna?

Sve češće korišćen pojam „farmaceutske zdravstvene zaštite” opisuje ono, čega smo svi mi svakodnevni svedoci. U velikom broju slučajeva pacijent, koji svoje simptome prepozna kao lakše, ne odlazi lekaru, već odlučuje
da pomoć potraži od farmaceuta u apoteci, znajući da tamo može dobiti stručni savet i pomoć.

Pored toga, zbog ubrzanog načina života, kao i načina organizacije i preopterećenja primarne zdravstvene zaštite u našoj zemlji, pacijent često nije u mogućnosti da o prepisanoj terapiji razgovara dovoljno dugo sa svojim izabranim
lekarom. Dileme i potpitanja su mnogobrojna, pogotovo u slucaju kada je pacijent na politerapiji što je, priznaćete, u današnjem svetu, za populaciju koja prolazi srednje životno doba i polako ulazi u starije, nažalost veoma čest slučaj. Koji lek „za šta služi”, koji bi trebalo prvo uzeti, da li ga popiti pre ili posle jela, da li je bolje uzeti ga odmah kada ustanemo ili neposredno pred spavanje, da li kombinovati sa određenim suplementima
… , samo su neka od mnogobrojnih pitanja koja muče pacijenta kada izađe iz lekarske ordinacije. Sa receptima u ruci, pacijent sam odlučuje u koju apoteku želi da se uputi i kome može pokloniti puno poverenje, nadajući se da će dobiti stručne, ljubazne i pre svega – korisne odgovore!
Farmaceut je oduvek predstavljao najvažniju sponu između lekara i pacijenta. Nakon što pažljivo sasluša zdravstveni problem koji mu izloži pacijent ili pregleda sve recepte sa prepisanom terapijom, farmaceut stupa na svoj najznačajniji zadatak – zadatak u kome ga nijedna druga zdravstvena struka ne može i ne bi trebalo zameniti! Na scenu stupaju sva njegova znanja i veštine, s jedne strane da bi omogućio pacijentu da reši lakši zdravstveni
problem pravilnim savetom o uzimanju OTC preparata ili dijetetskog suplementa, a s druge da bi hroničnim pacijentima pomogao da na najbolji mogući način koriste terapiju prepisanu od strane lekara – farmaceut dizajnira već postojeću terapiju.
Za uspešno lečenje nije dovoljna samo preporuka o terapiji lekovima i suplementima, već i pravilna upotreba predloženog, radi veće efikasnosti i bezbednosti za pacijenta.
Pacijenti se najčešće obraćaju farmaceutu kada osete blaže zdravstvene probleme – glavobolju, menstrualne ili reumatske bolove, povišenu telesnu temperaturu, simptome prehlade, dijareju, opstipaciju, probleme sa probavom,
sportske ili zadesne povrede, promene na koži, probleme sa venskom cirkulacijom, različite alergijske manifestacije… Ovo nazivamo uslovno „lakšim“ problemima, ali može se preciznije reći, najčešćim problemima. Farmaceut ipak dobro zna da razlikuje kada su ovi simptomi benigni, a kada ne.
Posle posete lekaru, pacijent sa puno recepata u ruci ulazi u apoteku. Farmaceut najpre razmotri prepisane lekove i doziranja.
Ako primeti „dupliranje“ terapije, interakcije među lekovima, prekoračene doze ili kontraindikacije, odmah reaguje.
Kada ustanovi da nema interakcija među lekovima, da su doze odgovarajuće i da nema ograničavajućih faktora kao što je stanje organizma koje ne podnosi datu terapiju, pristupa dizajniranju terapije pacijenta. Sve češća je pojava
da je pacijentu neophodna pomoć da svoju zadatu i poverenu terapiju od strane lekara, učini konfornom za uzimanje, a da ona postigne najveći učinak.
Ovakav način savetovanja pacijenta i kontrola prepisane terapije, osim koristi za bolesnika, predstavlja i odličan vid saradnje između farmaceuta i lekara. Time se olakšava rad i jednima i drugima, obezbeđujući najveći učinak
prepisane terapije, što i jeste cilj obe zdravstvene struke.
Kroz razgovor sa pacijentom shvatamo koliko im ovo savetovanje – dizajniranje terapije od strane farmaceuta – pomaže u korišćenju lekova i poboljšanju kvaliteta života.
U sklopu farmaceutskog poziva je i to da prati nova saznanja i protokole lečenja, jer smo svesni da se medicinske istine stalno menjaju i mogu dovesti u zabludu pacijente, a ako se pacijent osloni na svoje tumačenje reklama o suplementima ili zastarela saznanja o lekovima, može doći do pogrešnog lečenja. Tako pacijent treba da posluša poruku da se „o indikacijama i merama opreza konsultuje sa svojim lekarom ili farmaceutom“ i iskoristi znanja i veštine svog odabranog farmaceuta.

Izvor: Doživeti 100