Pharma Medica
Povrede nastaju dejstvom različitih sila i energija na tkivo. Mogu biti otvorene i zatvorene u zavisnosti da li je došlo do prekida kontinuiteta kože i sluzokože ili ne. Otvorene povrede nazivaju se ranama.

Svaku ranu prati određeni stepen krvarenja. Krvarenje može nastati usled povrede krvnog suda ali se može javiti i kasnije, nekoliko dana po zaustavljanju ovog primarnog krvarenja i najčešće je posledica infekcije rane.

Kako tretirati akutne rane?

Sve vrste rana neophodno je dezinfikovati, čak i površinske, plitke rane jer one predstavljaju otvorena vrata za prodor mikroorganizama u telo. Dezinfekciju vršiti 3% hidrogenom ili nekim antiseptičnim rastvorom koji možete kupiti u svakoj apoteci. Treba izbegavati dezinfekciju upotrebom alkohola, jer on dodatno nagriza tkivo, kao i upotrebu dezinfekcionih sredstava iz kućne radinosti.
Ukoliko je rana duboka ili je naneta nekim zagađenim predmetom npr. zarđali metal, potražite pomoć lekara što pre. Plitke, površinske rane možete tretirati sami. Bez obzira na to koliko je rana plitka i deluje bezopasno, obratite pažnju da li su se posle nekoliko dana pojavile promene koje ukazuju na njenu upalu ili zagađenje i ukoliko jesu, potražite pomoć lekara. Ukoliko je površinska rana čista u cilju ubrzavanja njenog zarašćivanja možete koristiti mast za epitelizaciju.

Tretman hroničnih rana

Hronične rane su one koje koje traju 6 nedelja i duže. Najčešće nastaju zbog bolesti vena. Osobe koje imaju proširene vene trebalo bi da stvore naviku da uvek kada sede noge drže u horizontalnom položaju, nikako prekrštene. U svoj redovni raspored trebalo bi da uvrste što više šetnje kako bi se ojačali mišići koji potiskuju krv na gore i obavezno nose čarape za vene. Kod proširenih vena usled poremećaja cirkulacije koža je nedovoljno ishranjena pa je pogodna za otvaranje rana, posebno na podkolenicama. Dovoljan je samo lagan udarac, ubod isekta ili češanje da se rana pojavi. Ove rane teško zarastaju jer su obično neadekvatno lečene ili potpuno zapuštene.

Pacijenti nikako ne bi trebali da sami donose protokole za lečenje ovih rana već da taj posao prepuste lekaru. Terapija mora da bude kako sistemska tako i lokalna. Kada je sistemska terapija u pitanju obično, doktor procenjuje da li je potrebna upotreba antibiotika, koji se u slučaju da je to neophodno uzimaju u trajanju od 7-10 dana. Propisuje se neki od proizvoda acetil salicilne kiseline kako bi se izbeglo stvaranje tromba, a ukoliko je bol intenzivan propisuje se analgetik. Lokalno, rane se obavezno prvo peru mlakom vodom i tečnim sapunom ili gelom (Sebamed –ov Liquid face and body wash). Na čistu ranu stavlja se obloga od 3% borne kiseline koja se drži 15 minuta i onda se nanosi antibiotska mast. Na okolnu kožu, ukoliko je crvena, zategnuta i svrbi nanosi se blaga kortikosteroidna mast ili neko sredstvo za negu kože.

Posle 7-10 dana počinje da se stvara mlad epitel na ivicama rane koji se širi prema centru i polako smanjuje i zatvara ranu. Na dnu takve rane se pojavljuju crvena ispupčenja – to je granulaciono tkivo koje popunjava ranu odozdo naviše. U ovoj fazi kada je rana očišćena, tj. nema sekreta niti žućkastih naslaga (fibrin) treba koristiti masti, kremove ili gelove koji ubrzavaju epitelizaciju a takođe čuvaju mlad epitel od povreda.