Pharma Medica
Dugo izlaganje suncu i visokim temperaturama može dovesti do pregrevanja tela koje je opasno po zdravlje.

Uz savete koje smo vam pripremili, možete uživati u letu i na najbolji način iskoristiti sve njegove prednosti.

Toplotni udar

Svi vole i jednako se oraspolože kada nastupi lepo i toplo vreme. Sunce je izvor prirodne svetlosti i energije, dobro utiče na zdravje i raspoloženje, pa nije ni čudo zašto mu se svi raduju.

Bez obzira na njegovo povoljno delovanje na zdravlje i raspoloženje, treba imati na umu da sunce može biti uzrok mnogih zdravstvenih tegoba. Osim opasnosti da se pregori ukoliko se preterano koža izlaže sunčevim zracima, dugo i ekstremno izlaganje suncu pri višim temperaturama može dovesti do pregrevanja tela koje je po zdravlje opasno.

Šta je toplotni udar i zašto on nastaje?

Toplotni udar nastaje kada prirodni „termostat” u organizmu ne može da održi normalnu temperaturu tela. Kada je temperatura tela viša od „normalne“ pokreće se čitav niz mehanizama u organizmu kako bi se telo rashladilo. Jedan od mehanizama je i znojenje. Efekat hlađenja se postiže isparavanjem znoja sa površine tela. U veoma vlažnim i vrelim sredinama, znoj ne isparava lako, odnosno, ostaje na koži i ne ostvaruje svoju glavnu funkciju hlađenja. U takvim sredinama, gde vazduh slabo cirkuliše, ekstremno visoke temperature pobeđuju naš urođen „termostat” i tada može doći do pregrevanja tela, odosno toplotnog udar. Najosetljiviji na toplotni udar su: stariji, deca, zaposleni na radnim mestima na otvorenom i hronični bolesnici. Uopšte, bilo koji faktor koji utiče na prirodni mehanizam rashlađivanja tela povećava mogućnost za nastanak toplotnog udara.

Toplotnom udaru doprinosi i dehidratacija.Organizam u stanje dehidriranosti dolazi kada je gubitak tečnosti veći nego unos. Na primer, gubitak veće količine vode mokrenjem prateći je efekat konzumiranja mnogih napitaka poput kafe, alkohola, kao i nekih lekova koji imaju diuretsko delovanje. Kada ćelije nisu dovoljno snadbevene vodom, koja im treba kako bi obavljale svoj normalni metabolizam, one je crpe iz cirkulacije i tako „teraju” organe da rade snažnije. Kada ste dehidrirani, volumen krvi je manji i telo gubi sposobnost da se efikasno „hladi” pa je i mogućnost nastanka toplotnog udara veća.

Koji su sve simptomi toplotnog udara?

Simptomi toplotnog udara nisu „univerzalni“ odnosno, svaka osoba može imati drugačije simptome. Najčešći su:

• glavobolja

• vrtoglavica

• dezorjentacija, uznemirenost, konfuzija

• tromost ili premor

• vrela, suva koža koja se ne znoji

• visoka telesna temperatura

• gubitak svesti

• ubrzan rad srca

• halucinacije

Kako se toplotni udar leči?

Toplotni udar je ozbiljan poremećaj koji može dovesti do smrtnog ishoda i zato ga je potrebno lečiti odmah. Važno ga je prepoznati i odmah zvati hitnu pomoć. Dok čekate da hitna pomoć stigne odmah uvedite osobu u zatvoren prostor, uklonite odeću i pažljivo je poprskajte hladnom vodom, kako bi se izazvalo znojenje. Na prepone i pazuh stavite led ili hladan peškir. Osoba bi trebalo da leži sa blago podignutim stopalima. Lekar će proceniti da li je potrebno primeniti i intravensku infuziju kako bi se nadoknadili elektroliti i tečnost. Ukoliko lekar smatra da ova mera nije potrebna, osobi koja je doživela toplotni udar možete dati napitak za rehidrataciju ili vodu. Savetuje se odmaranje. Osoba koja je doživela toplotni udar može imati skokove i padove temperature nedeljama nakog njega.