Benigni tumori materice
Benigni tumori grlića materice. Od benignih tumora materice najčešći su

 FIBROMI – koji su opisani u poglavlju o dobroćudnim tumorima materice.
 CERVIKALNI MIOMI – naročito ako dostignu značajniji rast, dislociraju matericu i grlić i, vršeći pritisak na okolne organe, prvenstveno na mokraćnu bešiku i rektum, remete i otežavaju njihovu funkciju. Mogu biti uzrok sterilitetu. Osim toga, ako dođe do trudnoće, oni kao miomi previja otežavaju prolazak ploda kroz porođajni kanal.
 HEMANGIOM – kao veoma redak, klinički bez posebnog značaja,

Odstranjenje fibromioma sa cerviksa može biti tehnički teško izvodljivo, kako u toku porođaja carskim rezom tako i izvan porođaja.
Ako je lokalizacija fibromioma ili hemangioma na grliću materice nepovoljna za izolovanu miomektomiju, može se u nekim slučajevima, umesto miomektomije ili zajedno s njom, uraditi i amputacija grlića. Ponekad, iz tehničkih razloga, zbog položaja, broja i veličine fibromioma, mada su takve situacije izuzetno retke, i kod mladih žena mora da se, umesto miomektomije, uradi totalna histerektomija

ADENOMI TELA MATERICE (POLIPI KORPUSA) – Adenomi i polipi tela materice u nisu pravi tumori već benigne hiperplazije endometrijuma. Mogu se javiti od detinjstva pa sve do senijuma, ali se najčešće sreću kod žena u klimakterijumu neposredno po gašenju ovarijalne funkcije. Uzroci pojave: ovih polipa nisu poznati, a njihova simptomatologija je relativno oskudna. Obično ih prati neuredno krvarenje koje nastaje zbog oštećenja samog polipa i povrede njegovih sudova, zatim belo pranje i eventualno bolovi koji dovode do kontrakcija materice – pa su bolovi povremeni i u obliku grčeva. Belo pranje je posledica sekundarne infekcije oštećene površine polipa.
Polipe korpusa materice treba razlikovati od placentnih polipa, koji su u stvari u kavumu zadržani i na zidu materice organizovani komadići posteljice zaostali posle pobačaja ili posle porođaja. A posebna opasnost je što mogu maskirati karcinom korpusa – eksplorativna kiretaža radi dijagnostike.

Fibromiomi materice

To su čvrsti, mesnati tumori glatke muskulature i vezivnog tkiva, sastavljeni iz gusto zbijenih mišićnih i vezivnih vlakana materice. Odnos ovih dveju komponenata nije uvek podjednak: ponekad je više mišićnog, a ponekad preovladuje vezivno tkivo. Zbog toga što je u tumoru zastupljeno i mišićno i vezivno tkivo mnogi autori nazivaju ih fibromiomima ili čak fibromima U svakom slučaju, fibromiomi su najčešći tumori ženskih polnih organa. Predstavljaju 9.5% svih benignih tumora materice.

Ove benigne tvorevine javljaju se nešto ranije, ali se obično otkrivaju kod žena u doba pune polne zrelosti i aktivnosti ili nešto kasnije, u drugoj polovini ovog doba, između 35 i 55 godine života. Veoma su retki pre dvadeset pete godine, a samo izuzetno mogu da se nađu u doba puberteta ili pre toga doba.

Kada se jave oni obično rastu i napreduju sve do menopauze a u klimakterijumu i senijumu najčešće dolazi do njihove spontane regresije i atrofije. Novi fibromiomi ne javljaju se posle menopauze. Oni koji se jave ili rastu posle klimakterijuma su maligni.

Povezuju se sa povećanim lučenjem estrogenih hormona,. Ova pretpostavka nije do sada potvrđena, pa se ne zna tačno da li su fibromiomi na materici posledica hiperestrogenemije ili su pak, i oni i hiperestrogenemija poslenica nekog trećeg još nepoznatog i nedovoljno ispitanog faktora.

Oni mogu da se jave na bilo kom delu materice, ali se najčešće javljaju na telu i istmusu a daleko ređe na grliću materice i na okruglim vezama.

Prema mestu na kome se jave na materici dele se na korporalne, istmične, cervikalne i fibromiome okruglih veza.

Fibromiomi retko nastaju pojedinačno, a češće se javljaju istovremeno po 2 ili više. Njihov broj na materici može biti veoma veliki i, ponekad, doduše retko može da dostigne nekoliko desetina, pa čak, izuzetno, i nekoliko stotina.
Pojedinačni fibromiomi obično su krupniji, a ako ih je više onda se pored krupnijih mogu naćin i veoma mali čak kao zrno prosa ili graška.

Prema tome u su odnosu sa zidom materice dele se na
 submukozne
 intramuralne (interstcijalne)
 subserozne i
Najčešći su intramuralni, zatim subserozni a najrjeđi su submukozni. Mnogi počinju svoj razvoj kao intramuralni, pa tokom rasta postani subserozni ili submukozni.

Subserozni i submukozni mogu vremenom da se odvoje od zida materice i da s njim ostanu povezani peteljkom, kroz koju prolaze krvni sudovi koji ih ishranjuju. Subserozni fibromiomi, ukoliko su na peteljci, mogu da se uvrnu i da pri tom, zbog zatvaranja krvnih sudova, izazovu kongestiju i nekrozu tumora, sa peritonitisom.

Submukozni fibromiomi, ukoliko su na peteljci, deluju na matericu kao strano telo i izazivaju njene povremene kontrakcije zbog čega se njihova peteljka izdužuje, a sam tumor, dilatirajući cevikalni kanal, postepene prolazi kroz njega i izlazi u vaginu.- Myoma nascens.

Miomi koji se razvijaju između listova širokih veza nazivaju se intraligamentnim – mogu doći u intiman dodir sa ureterima, o čemu treba voditi računa pri operativnoj intervenciji.

Ponekad fibromiom materice, ako polazi sa zadnje sirane, naročito od istmusa ili supravaginalnog dela vrata materice, može da. se razvija unazad retroperitonealno ispod peritoneuma koji oblaže Duglasov prostor i da taj deo peritoneuma odiže.

Fibromiomi materice obično su vrlo čvrste konzistencije, ali vremenom, zbog njihovog rasta, degenerativnih promena oni se razmekšaju i da po svojoj konzistenciji podsećaju na gravidnu matericu, što pri pregledu mladih žena može da pričinjava izvesne dijagnostičke teškoće.

Kada se jave, degenerativne promene počinju najpre od centra, fibromioma gde je ishrana, naročito kod većih mioma, najslabija, pa se šire na ceo miom sve do kapsule. Zbog toga se degenerativne promene uglavnom javljaju na fibromiomima koji su, znatne veličine. Najčešće degenerativne promene na ovim tumorima su hialina, cistična i masna degeneracija, zatim kalcifikacija i nekroza. Osim toga, kod degenerativno promenjenih tumora može lako doći do infekcije koju prati povišena temperatura sa, groznicom. Izuzetno retko može na fibromiomu doći do maligne degeneracije u smislu nastajanju sarkomatoznog ognjišta.

SIMPTOMI FIBROMIOMA MATERICE
Najveći broj fibromioma materice u početku svoga razvoja ne pokazuje nikakve simptome. Simptomi se obično javljaju tek kada fibromiom dostigne izvesnu veličinu i počne da vrši pritisak na susedne organe, prvenstveno na mokraćnu bešiku, uretru i rektum. To su najpre osećaj punoće u donjem delu trbuha, dizurija, opstipacija.

Česti simptomi fibromioma materice su i neuredna aciklična krvarenja, kao i menoragije.
Kao posledica neurednih, produženih i obilnih metroragija kao simptom može da se javi i, sekundarna anemija. Kod bolesnica sa fibromiomom materice do krvarenja dolazi zbog smanjenja kontraktilne sposobnosti tumorom promenjenog zida materice.

Izvesne fibromiome prati sterilitet. Ako žena sa fibromiomom materice ostane bremenita, zbog deformacije materične duplje i pritiska koji tumori mogu da vrše na začetak, može da nastupi spontan pobačaj. Ako se, pak, trudnoća i pored postojećih mioma nastavi, pa kasnije nastupe komplikacije u vidu jakih bolova zbog torkvacije tumora ili degenerativnih pojava u njemu, treba, bez obzira na graviditet, pažljivo uraditi miomektomiju. Po operaciji trudnoća se nastavlja. Kod trudnica sa miomom na materici, kad se trudnoća iznese do kraja, u porođaju mogu nastati različite komplikacije, pre svega primarno slabe porođajne kontrakcije, produženo doba širenja nepravilnosti u doba istiskivanja posteljice i atonično krvarenje posle porođaja.

Fibromiomi, lokalizovani na istmusu i grliću materice koji dodiruju, sužavajući zatvaraju unutrašnje ušće materice i time sprečavaju vaginalan porođaj, nazivaju se fibromiomi previja

DIJAGNOZA FIBROMIOMA

postavlja se ginekološkim pregledom. Pri tom se na materici ili pored nje opipavaju pojedinačni ili mnogobrojni čvrsti čvorovi različite veličine. Ponekad je celokupna materica obuhvaćena neoplazmatičnim tkivom te može da izgleda pravilno uvećana u celini.
U diferencijalnoj dijagnostici treba najčešće misliti na normalnu trudnoću, poremećenu trudnoću, odnosno pobačaj i na tumore na adneksama.
U današnjoj svakodnevnoj ginekološkoj praksi, sve prijašnje metode zamenjene su ultrazvukom koji pruža precizne i tačne podatke o veličini, položaju i eventualnim tkivnim promcnama postojećeg fibromioma.

TERAPIJA

Lečiti tek kada im fibromiomi počnu pričinjavati izvesne tegobe, ili kad se ustanovi da su tumori dostigli veličinu pri kojoj se na njima mogu očekivati degenerativne promene.

Kod mladih žena nastoji se da se operativnim putem odstrane samo miomi, tj. da se izvrši miomektomija. Ovo je olakšano time što su fibromiomi čvrstom vezivnotkivnom čahurom jasno odvojeni od normalnog tkiva materice pa ih je lako iz nje izljuštiti. Kad to nije moguće, ili kod starijih žena, gde to nije potrebno, jer ne žele ili ne mogu više da rađaju, vrši se operativna ekstirpacija materice, histerektomija. Histerektomija se može izvršiti abdominalnim ili vaginalnim putem. Ona može biti parcijalna ili totalna.

Maligni tumori materice

Maligni tumori materice su relativno česta oboljenja kod žene. To naročito važi za karcinom materice, koji po učestalosti dolazi na prvo mesto, daleko ispred svih drugih lokalizacija malignih oboljenja u organizmu žene.
U stvari, ako se karcinom materice prema mestu nastajanja podeli u karcinom grlića i karcinom tela, onda na prvo mesto po učestalosti dolazi
 karcinom dojke,
 zatim karcinom grlića,
 pa karcinom tela materice.

Srećna je okolnost što je materica, iako unutrašnji polni organ, lako dostupna pregledima, te se i promene na njoj, bilo kakve da su, ako se na njih misli, mogu lako otkriti i sto rak tela i rak grlića materice prilično rano daju izvesne alarmantne simptome, u prvom redu krvarenje, koje uplaši bolesnicu i dovede je lekaru. Nažalost, i pored toga, slučajevi ranog otkrivanja raka materice dosta su retki, te se još i danas u praksi sreću odmakli, često inkurabilni oblici bolesti.

Iako uzroci malignih tumora zasad nisu poznati, sigurno je da se ovi tumori pod dejstvom agensa koji ih izazivaju, ne javljaju i ne razvijaju iznenada, već im prethode pretkliničke promene u ćelijama tkiva i organa u kojima nastaju.. Prema tome, da bi se mogla sa sigurnošću da postavi dijagnoza malignog oboljenja, neophodna je verifikacija mikroskopskim pregledom histološkog preparata, dobijenog isečkom sumnjivog tkiva.

http://sites.google.com/site/medskripte/Home/ginekologija