Početkom aprila u Beogradu dodeljene su prve licence za rad u zdravstvenom sistemu Srbije. U okviru četvrte redovne Skupštine Komore biohemičara Srbije, svečano su uručene licence delu ogranka Beograda, članovima Upravnog odbora i Skupštine Komore.
Prof. dr Nada Majkić-Singh, predsednica Skupštine Komore i predsednica Društva biohemičara Srbije, prva se obratila skupu i istakla da je dodela prvih licenci medicinskim biohemičarima istorijski trenutak i da su time biohemičari opravdali odluku da se formira Komora. Ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević izjavio je da je ovo prelomni trenutak za zdravstvenu struku. On je još jednom istakao značaj komora u zdravstvenom sistemu i čestitao Komori biohemičara Srbije na tome što je bila najoperativnija i najbrža.
Od prim. dr Velibora Canića, direktora Komore biohemičara Srbije, saznajemo da će 15. aprila biti organizovan sličan skup u Niškoj banji, za Niški ogranak, koji obuhvata istočnu i jugoistočnu Srbiju, Kosovo i Metohiju i Pomoravlje do Jagodine. Kolege iz Vojvodine će dobiti svoje licence u drugoj polovini aprila na svečanosti u Novom Sadu.
– Veliko je zadovoljstvo nas koji radimo u Komori i koji smo učestvovali u aktivnostima oko konstituisanja Komore što smo dodelili prve licence u zdravstvenom sistemu Srbije. Dvogodišnji period, od formiranja Komore pa do danas, zaokružili smo donošenjem svih akata potrebnih za rad naše institucije. Formirali smo Sudove časti prvog i drugog stepena i sve komisije – Komisiju za izradu opštih akata, Komisiju za materijalno-finansijsko poslovanje, Komisiju za stručna pitanja, Komisiju za predstavke i žalbe, kao i Poslovnik o radu Etičkog odbora. Zakupljeni su i adekvatno opremljeni prostori za rad Komore u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Zadovoljan sam posebno što smo dobili priznanje nadležnih iz Ministarstva zdravlja da je Komora dobro uradila taj posao. Postojala je dobra energija koja je uložena da bi ceo inicijalni proces bio uspešno završen, kaže dr Canić.
Od planova za ovu godinu, dr Canić je istakao pokretanje procesa vezanog za Republički zavod za zdravstveno osiguranje, kako bi Komora mogla da utiče na način raspodele materijalnih sredstava za rad zdravstvenih ustanova u oblasti dijagnostike.
– Mi do sada nismo bili zadovoljni načinom na koji je bio finansiran rad laboratorija – u većoj meri je to išlo paušalno, po veličini zdravstvene ustanove, broju usluga. S obzirom da sada imamo dobar uvid u kadrovsku strukturu zaposlenih u pojedinim laboratorijama zdravstvenog sistema, kao i u nivo opreme na kojoj se radi i broj stanovnika koji ta laboratorija pokriva, planiramo da ove godine, zajedno sa RZZO pripremamo ugovaranja za 2009. godinu, posebno za primarnu zdravstvenu zaštitu.
Komora biohemičara Srbije planira da zajedno sa Institutom ,,Batut’’, Ministarstvom zdravlja i Društvom biohemičara Srbije radi na spoljašnjoj kontroli rada.
– Spoljašnja kontrola rada u laboratorijama dosad nije bila dobro definisana zakonom. Imali smo samo jedan mali broj biohemijskih parametara (oko dvadeset) za koje je vršena spoljašna kontrola. To je obavljalo Društvo za medicinsku biohemiju Srbije u saradnji sa Institutom za biohemiju KC Srbije u Beogradu. Međutim, to niko nije finansirao, a nabavka kontrolnih reagenasa, kao i sam proces kontrole iziskuju znatna materijalna sredstva i, na kraju krajeva, u laboratorijama se ne radi dvadesetak parametara, već stotinak. Dogovorićemo sa ,,Batutom’’ i RZZO listu biohemičara kontrolora kao i predlog metodološkog uputstva za sprovođenje redovne spoljne provere kvaliteta stručnog rada u laboratorijama, jer želimo da struka bude ta koja će imati odlučujući uticaj u svemu ovome.
Što se tiče akreditacije i postavljanja standarda, u junu prošle godine smo imali jedan sastanak posvećen akreditaciji laboratorija, koji je trebalo da upozna načelnike laboratorijskih službi i druge biohemičare sa tim šta znače standardi kojima težimo. Mi u Komori smatramo da je najprimereniji standard za nas, a koji je u skladu sa standardima koji postoje u Evropi i svetu, ISO 15189.
Komora biohemičara Srbije želi da učestvuje i u rešavanju problema sa kojima se susreću biohemičari u privatnim laboratorijama.
– Kod nas je registrovano 67 kliničko-biohemijskih laboratorija iz privatnog sektora. One evidentno imaju drugačije probleme od laboratorija u državnom sektoru, što nije u redu, jer su pred zakonom izjednačene. Planiramo sastanak sa predstavnicima velikih privatnih laboratorija na kome bismo evidentirali te probleme i predložili načine za njihovo rešenje. Moram da kažem da nam je podrška privatnog sektora u formiranju Komore bila ogromna i da su oni pokazali veliku želju za formiranjem jednog uređenog sistema.
Očekuje nas i program usaglašavanja specijalizacije biohemije na medicinskim i farmaceutskim fakultetima. Iz Ministarstva zdravlja je došao dopis svim fakultetima da će se pristupiti izradi novog Pravilnika o specijalizacijama. Pošto u okviru programa specijalizacije iz kliničke ili medicinske biohemije postoje određene razlike, trebalo bi raditi na njihovom prevazilaženju, kao i usaglašavanju programa sa sličnim koji se odvijaju u većem broju evropskih zemalja, a koji bi bili zasnovani na preporukama IFCC (International Federation of Clinical Chemistry and Laboratory Medicine). I dužina trajanja specijalizacije bi bila usaglašena i iznosila bi četiri godine. Šta to praktično znači: u procesu edukacije, lekarima je u pojedinim segmentima bliži pre i postanalitički deo, dok je farmaceutima bliži sam analitički proces, jer u toku studija najviše vremena i posvećuju tome. U okviru specijalističkog staža i specijalističke nastave, posebna pažnja bi se posvećivala onom delu u kojem je u toku osnovnog studijskog programa bilo manje govora.
Dr Canić ističe i značaj racionalnog trošenja materijalnih sredstava u zdravstvenom sistemu.
– Ne može pacijent da dolazi u laboratoriju svakih pet dana, recimo posle obilnog ručka, završetka sezone svadbi ili slava da meri lipide, jer to ko{šta zdravstveni sistem. Zato moramo da se držimo vodiča dobre prakse, da odredimo koje su to analize koje treba da se urade u određenom slučaju i koliko često. Moraćemo postojeća materijalna sredstva da upotrebimo na racionalan način kako bismo imali dovoljno za sve, kao i za uvođenje novih laboratorijskih parametara neophodnih za postavljanje pravilne dijagnoze. Struka mora da kaže svoje. Dok se ne bude zaokružio ceo sistem, biće problema. Ali moraju i pacijenti da se edukuju, da im se objasni da medicina košta, i oprema, i reagensi i drugo. Takođe, moramo da ih edukujemo da se i oni sami bave unapređenjem i kontrolom svoga zdravlja. Tu treba da se uspostavi neka ravnoteža.
Za kraj smo pitali prim. dr Velibora Canića koliko smo daleko od cilja Komore, a to je postavljanje pravih standarda u radu laboratorija kako bi rezultat u svakoj laboratoriji u zemlji bio validan i jednak.
– Možda ja nisam pravi sagovornik jer sam po svojoj prirodi optimista. To inače ne zavisi samo od nas, ali čvrsto verujem da za tri do četiri godine možemo da uđemo u sistem koji će omogućiti da se uspostave standardi na svim nivoima zdravstvene zaštite, a da rezultati urađeni u bilo kojoj laboratoriji u našoj zemlji budu upotrebljivi za postavljanje pravilne dijagnoze i dalje lečenje na bilo kom nivou tercijarne zdravstvene zaštite ili pružanja zdravstvene pomoći u inostranstvu, ukoliko priroda bolesti to zahteva.
Magazin WHITE / April 2008. godine