Do nedavno, bolničke apoteke se nisu tretirale kao apoteke, već su to obično bili magacini za izdavanje lekova i potrošnog materijala. Bilo je čak bolnica u kojima nije radio niti jedan farmaceut, pa je snabdevanje i izdavanje lekova vršila glavna sestra, a negde čak i ekonomski tehničar. Bilo je svega, nažalost.

Danas, međutim, možemo da kažemo da je bolnička farmacija podignuta na mnogo viši nivo, kaže za WHITE mr ph. spec. Ivana Popović, načelnica bolničke apoteke Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije i predsednica Sekcije za bolničku farmaciju Farmaceutskog društva Srbije.

Reforma bolničkih apoteka je započeta pre par godina pod pokroviteljstvom Evropske agencije za rekonstrukciju i u nju je bilo uključeno preko četrdeset bolničkih apoteka iz Srbije.
– Reforme su donele popriličan preokret u načinu rada tih bolničkih apoteka. Nov način rada podrazumeva drugačije sagledavanje problema i uključivanje u neke druge poslove – uvođenje farmaceuta u Komisiju za terapiju i lekove, gde klinički tim donosi odluke o lekovima i terapijskim protokolima u bolnici, sagledavanje terapije pacijenata, aktivno učešće u sprečavanju neželjenih dejstava i interakcija lekova, izdavanje lekova pojedinačno za svakog pacijenta, sprovođenje osnovnih farmakoekonomskih analiza i
drugo. Nova uloga farmaceuta podrazumeva saradnju sa lekarima, sa upravom i sa pacijentom, a to zahteva i dodatnu edukaciju, tako da su svi farmaceuti uključeni u promene završili odgovarajuću specijalizaciju i nadalje se bave kontinuiranom edukacijom. U mnogim bolnicama te novine su vrlo lepo prihvaćene kako od strane farmaceuta, tako i od strane lekara i uprave.
Naravno, potrebno je vreme da se ljudi prilagode – i farmaceuti i lekari i uprava i medicinske sestre, pa i sami pacijenti, mada mislim da je njima najlakše u
celoj priči, oni mogu samo korist od toga da imaju, kaže mr ph. spec. Dragana Rajinac, načelnik bolničke apoteke Urgentnog centra KCS.

Sekcija bolničke farmacije Farmaceutskog društva Srbije se zalaže za jačanje nove uloge farmaceuta u bolnicama. Mr ph. Rajinac objašnjava da je ranije posao bolničkih farmaceuta bio snabdevanje i distribucija, tako da niko nije ni razmišljao da mesto
farmaceuta nije samo u apoteci, već i na odeljenju, u kliničkom timu, gde svojim znanjem može da doprinese efikasnijoj i bezbednijoj primeni lekova.
– Budući farmaceut tokom studija najviše uči o lekovima i posle završenih pet godina naravno da zna mnogo o leku. Šteta je da svoje radno vreme provede isključivo tako što će telefonirati, nabavljati lek i izdavati, jer on može mnogo više da uradi za korist pacijenta, mnogo više svojim informacijama i savetima može da pomogne lekaru da donese bolju odluku o tome kako da se leči pacijent. U Evropi i svetu taj potencijal farmaceuta je itekako iskorišćen u smislu bolje usluge pacijentima, kao i pomoći lekarima.
Gde god je farmaceut „ušao“ na odelenje, došlo je do značajnog smanjenja troškova, jer je farmaceut taj koji povezuje ekonomiju i nabavku sa terapijom, on može dobro da oceni koja je terapijska varijanta povoljnija. Naravno, ne na uštrb pacijenta, već pronalaženjem
najefikasnije terapije. Lekari ovo prihvataju jer shvataju da je to i za njih dobro. Zna se koja je njihova delatnost a koja naša, mi se tu ne podudaramo, ali možemo da
budemo partneri u radu.

– Nova uloga farmaceuta podrazumeva obavljanje različitih farmaceutskih delatnosti i te novine iziskuju kako povećan obim rada tako i veću angažovanost bolničkog farmaceuta. Važeći Pravilnik o uslovima i načinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova predviđa jednog farmaceuta na 200 kreveta. U našim bolnicama je prosek od 300 do 400 kreveta, što znači da u većini bolnica radi jedan ili dva farmaceuta, što nije dovoljno da bi se uspešno i kvalitetno sprovodila farmaceutska zdravstvena zaštita. Preko Stručne komisije za farmaciju Ministarstva zdravlja pokušavamo da izmenimo postojeći odnos, da se broj farmaceuta po broju bolničkih kreveta poveća jer bi se time obezbedio i viši kvalitet farmaceutske usluge, kaže mr ph. Ivana Popović.

Naša sagovornica ističe da je problem nepovoljnog statusa bolničkih farmaceuta nastao i iz razloga što bolnička apoteka do nedavno nije bila bliže definisana nijednim zakonom. Ubuduće, pored zakonske regulative, rad farmaceuta u bolničkim apotekama bi trebalo bliže da definiše i dokument „Standardi dobre apotekarske prakse“, čiju je izradu inicirala
Farmaceutska komora Srbije a koji je dostavljen Ministarstvu zdravlja Republike Srbije na usvajanje.
– Standardi za krajnji cilj imaju poboljšanje usluge farmaceuta kako u primarnoj tako i u sekundarnoj i tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti. Njima su po prvi put detaljno opisane i definisane sve delatnosti kojima se bolnički farmaceut bavi i date su preporuke kako za
bolničke tako i za „javne“ apoteke. Međutim, problem je što standardi nisu obaveza nego preporuka. Obaveza je ono što zakon propisuje a preporuka nešto što rukovodstvo
bolnica treba da prepozna i prihvati ili ne. Iako primena standarda iziskuje promene dosadašnjeg rada, veći prostor, koga obično u bolnicama nema, opremu koja košta i slično, dilema oko prihvatanja standarda u zdravstvenim ustanovama ne bi trebalo
da postoji jer standardi kao krajnji cilj imaju pružanje što kvalitetnije usluge pacijentu. Sam proces implementacije standarda neće biti lak i sigurno nas očekuje
period od par godina prilagođavanja.Sekcija bolničke farmacije Farmaceutskog društva Srbije ima oko dve stotine članova. Jedna je od najorganizovanijih sekcija farmaceuta kod nas i u poslednjih pet godina uspešno je angažovana na rešavanju mnogih problema koji se javljaju u bolničkim apotekama, a uspešno radi i na unapređenju rada samih bolničkih farmaceuta. Između ostalog, Sekcija je veoma aktivno uključena i u kontinuiranu medicinsku edukaciju.
– Edukacija bolničkih farmaceuta je jedna od bitnih delatnosti naše Sekcije i ima za cilj podizanje kvaliteta usluge u svim bolničkim apotekama u zemlji. Poslednjih godina ustanovljen je sistem edukacije po ugledu na evropske zemlje. On podrazumeva kombinaciju predavanja i takozvanih radionica, gde se stečeno znanje na predavanjima primenjuje i proverava na primerima iz prakse. U oktobru ove godine organizovaćemo prvi edukativni seminar prilagođen Pravilniku o kontinuiranoj medicinskoj edukaciji i licenciranju, na kome ćemo pokušati da spojimo sve dobro iz pređašnjeg sistema
edukacije sa novim propisima. Naše edukacije su usmerene ka tome da osposobimo
farmaceuta da razmišlja na drugačiji način. On mora sada da razmišlja o pacijentu, da se okrene ka njemu. Nije više važno samo da poznaje lekove, već mora da zna kako će se ti lekovi upotrebiti za konkretnog pacijenta. Fokus bolničkog farmaceuta se, dakle, pomera
sa leka na pacijente, objašnjava mr ph. Popović.

Sekcija za bolničku farmaciju od prošle godine je član i Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta i njihovo prvo učešće na Evropskom kongresu u Mastrihtu, februara ove godine, koje je pomogla farmaceutska kuća Sanofi-Aventis, bilo je prilika da se upoznaju sa kolegama iz Evrope i SAD i da saznaju nove tendencije u struci.
– Kao članica Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta, naša Sekcija je u mogućnosti da prisustvuje raznim treninzima i kursevima u organizaciji ovog evropskog udruženja, koja imaju za cilj edukaciju farmaceuta kako iz stručnih oblasti tako i iz oblasti bezbednosti na radu. Tako je u Poljskoj u maju mesecu bio organizovan trening za bezbedno rukovanje i rastvaranje citostatskih lekova, koji su sa uspehom pohađale naše koleginice iz tri najveća onkološka centra – VMA, Instituta za onkologiju i radiologiju
Vojvodine i Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, napominje mr ph. Popović.

Ove godine u septembru će biti održan i Svetski kongres bolničkih farmaceuta u Bazelu, na kome će doći do usaglašavanja o budućim ciljevima i načinima rada bolničkih apoteka. Sekcija za bolničku farmaciju će prisustvovati plenarnom predavanju i tom prilikom će se predstaviti i izneti podatke iz naše zemlje.
– Ostvarivanjem kontakata sa našim kolegama na međunarodnim skupovima ustanovili smo da većina bolničkih farmaceuta u Evropi ima, u manjoj ili većoj meri, slične probleme o kojima smo govorili. Svuda postoji stalna borba za bolji položaj struke, pa stoga ne treba da pokleknemo, već da težimo ka boljem, što će sigurno i desiti, zaključuje mr ph. spec. Ivana Popović.

Trinaesti kongres Evropskog udruženja bolničkih farmaceuta održan je u Mastrihtu od 27. do 29. februara ove godine sa temom „Bolnički farmaceut: dodatna vrednost za zdravlje“. Mr ph. spec. Dragana Rajinac ispričala nam je svoje utiske sa Kongresa.
– Kongres je bio odlično organizovan u velikom kongresnom centru. Stručni deo Kongresa odvijao se kroz plenarna predavanja, zajednička za sve učesnike, i više manjih sekcija, koje su bile odlično posećene. Sekcije su obuhvatile ulogu bolničkog farmaceuta u propisivanju lekova, obezbeđivanju dostupnosti lekova, rukovanju genskom terapijom, farmakovigilansi, pripremi i distribuciji radiofarmaceutika, bezbednosti pacijenata,
psihijatriji, pedijatriji, uvođenju novih informacionih sistema i drugo.

Veliki deo Kongresa bio je posvećen ulozi bolničkog farmaceuta kao člana kliničkog tima koji omogućava sigurniju i efikasniju primenu lekova, uz značajne uštede. Danci su izneli slučaj kliničkog tima Intenzivne nege Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu, u kome je farmaceut član poslednjih deset godina, i pokazali da je farmaceut doprineo
boljem lečenju pacijenata, što je dovelo do promene asortimana lekova koji se koriste, optimizacije protokola lečenja, smanjenja dužine lečenja pacijenata i, konačno, do značajne uštede. Predavači iz Velike Britanije su prikazali svoj model kliničke farmacije u kome su farmaceuti propisivači terapije. Kod njih postoje dva tipa propisivača, nezavisni i dopunski. Dopunski propisivači su uvedeni 2003. godine, a prvi nezavisni propisivač je registrovan 2007. godine. Nezavisni propisivač procenjuje pacijenta, postavlja dijagnozu i propisuje lekove, a dopunski radi sa već dijagnostikovanim
pacijentom, odgovoran je za nastavak brige o pacijentu i sprovođenje plana lečenja. Gošća iz SAD je prikazala razvoj kliničke farmacije u SAD, koji je počeo 60-tih godina 20. veka i to u bolnicama. Sedamdesetih se uvodi edukacija u škole, 80-tih i 90-tih dolazi do značajnog rasta i uvođenja farmaceutske zaštite, a 90-tih i 2000-tih dolazi do ekspanzije u ambulantni i javni sektor. Iz Amerike se klinička farmacija širila u Kanadu, Australiju, potom u Veliku Britaniju i ostatak Evrope i Aziju, a trenutno je u toku razvoj kliničke farmacije u Africi. Prikazana su iskustva iz Univerzitetske bolnice u Ohaju, kao i
oblasti u kojima je farmaceut dao svoj doprinos, a to su različite bolesti (astma, dijabetes, bol…), generalni pristup (kontrola upotrebe lekova, interakcije, dupliranje terapije, alergije, komplijansa, razgovor sa lekarima o lekovima), farmakokinetički monitoring,
edukacija pacijenata i ciljni programi (prebacivanje sa parenteralne na oralnu terapiju). Naravno, svaka od delatnosti farmaceuta izražena je i kroz uštedu materijalnih sredstava.

Trenutno u razvijenim zemljama vlada veliko interesovanje za izradu i uvođenje velikih baza podataka o lekovima u postojeće informacione sisteme, kao i za njihovu terapijsku primenu. Sistem funkcioniše tako da lekar, odnosno farmaceut ubaci u
kompjuterski sistem podatke o pacijentu i lek koji bi želeo da primeni i potom dobije opcije o primeni leka, interakcijama, potrebi praćenja određenih parametara, upozorenja i drugo.

U umetničkom delu programa, gosti iz Srbije bili su prijatno iznenađeni kada je holandski orkestar izveo „Marš na Drinu“, kompoziciju sa kojom planira da izađe na predstojeće evropsko muzičko takmičenje.

Magazin WHITE / Jun 2008. godine