Ekspektoransi su lekovi koji služe za podsticanje i ubrzanje uklanjanja bronhijalne sluzi iz disajnih puteva. Bronhijalna sluz je viskozna sluzava tečnost koju luče ćelije disajnih puteva. Njena funkcija je fizička blokada direktnog kontakta bronijalne sluznice i vazduha koji ulazi u disajne puteve, vlaženje i zagrevanje vazduha na putu prema alveolama.

Kod upala pluća i disajnih puteva dolazi do prevelikog lučenja sluzi i posledičnog otežanog dolaska vazduha u pluća. Iako se disajni putevi putem refleksa kašlja pokušavaju rešiti viška sluzi iskašljavanjem to ponekad nije moguće zbog obilnosti i žilavosti sluzi, pa se zbog toga koriste ekspektoransi.
Treba reći da je temelj olakšanja uklanjanja sluzi dobra hidratacija organizma. Stoga je kod iskašljavanja prva mera uzimanje povelikih količina tečnosti, po mogućnosti tople, poput raznih biljnih čajeva. Određene biljke kao što su timijan, majčina dušica, metvica, anis i komorač sadrže etarska ulja čiji sastojci i sami deluju kao prirodni ekspektoransi. Stoga su takvi čajevi najbolja opcija za hidrataciju organizma.
Iako se uobičajni ekspektoransi koriste kod prehlada, bolesti koje obično ne ugrožavaju život pacijenta, najozbiljnija bolest kod koje je neophodno smanjiti viskoznost bronhijalne sluzi jest cistrična fibroza.

Cistična fibroza
Cistična fibroza je nasledna, genetska bolest u kojoj je gen za hloridne kanale izmenjen, pa nastaju deformisani hloridni kanali koji ne mogu obavljati svoju funkciju. Zbog toga je poremećena funkcija svih egzokrinih žlezda (žlezde znojnice, žlezde digestivnog trakta, ćelije koje luče bronhijalnu sluz). Cistična fibroza se odmah uočava nakon rođenja jer novorođenčad sa cističnom fibrozom imaju digestivni poremećaj poznat kao mekonijski ileus. Kasnije deca sa cističnom fibrozom pate od digestivnih poremećaja, međutim, najopasniji poremećaj je onaj u plućima. Zbog nemogućnosti lučenja vode bronhijalna sluz postaje pregusta, poput blata i njeno je kretanje prema grkljanu totalno onemogućeno. To vodi hroničnoj zagušenosti disajnih puteva vrlo viskoznom i žilavom bronhijalnom sluzi koju pacijenti ne mogu iskašljati. Takođe, prečesto se događaju respiratorne infekcije. Lečenje ove bolesti je često vrlo zahtevno, digestivne tegobe se koliko-toliko mogu rešiti, ali disajne tegobe jako teško. Zbog žilavosti bronhijalne sluzi imunološke ćelije nisu dovoljno efikasne, pa jake infekcije respiratornog sistema, posebno bakterijom Pseudomonas aeruginosa uveliko ugoržavaju život pacijenta. S vremenom, pluća pacijenta sa cističnom fibrozom doživljavaju totalni kolaps, dolazi do zakazivanja pluća i oboleli umire. Mnogi pacijenti dožive tek 20 godina života.
Kod cistične fibroze uobičajni ekspektoransi slabo deluju, a hidratacija nije od velike pomoći jer silna tečnost ne može ući u bronhe jer hloridni kanali, važan deo mehanizma razređivanja bronhijalne sluzi ne rade. Kako je silna žilavost bronhijalne sluzi velikim delom zasluga velike količine DNA od raspadnutih leukocita, jedini korisni ekspektorans jest dornaza alfa, enzim koji specifično razgrađuje DNA i pomaže smanjenju žilavosti bronhijalne sluzi.

Ekspektoransi su jedni od najčešće korišćenih lekova, pogotovo u zimskom razdoblju. Međutim, treba naglasiti da uprkos velikom korišćenju tih lekova, njihova upotreba je bazirana na empiriji – ne postoji čvrsti dokaz da oni uopšte deluju. Terapeutska vrednost većine eskpektorantnih lekova je dvosmislena. Njihova delotvornost je verovatno zasnovana na istovremenom uzimanju velike količine tečnosti, a u brojnim slučajevima i samo pijenje velike količine tečnosti dovoljno je za ekspektorantni efekat.
Ekspektoranske delimo na tri glavne grupe:
1. sekretolitici – pojačavaju bronhijalnu sekreciju tečnosti i na taj način razmekšavaju i rastvaraju sluz (amonijum hlorid, kalijum jodid, ipekakuana, gvajakol, ekstrakti bršljana, glicirize, senege, jagorčevine, bazge, verbaskuma, etarska ulja timijana, eukaliptusa, metvice, anisa, borovice, bora i terpentinsko ulje)
2. mukolitici – menjaju fizičkohemijska svojstva sluzi uzokujući smanjenje viskoznosti sluzi (bromheksin, acetilcistein, karbocistein, epiprazinon, dornaza alfa)
3. sekretomotorici – podstiču uklanjanje sluzi pojačanjem pokreljivosti cilijarnih resica (etarsko ulje)
Sekretolitici su stari lekovi, neki od njih se više i ne koriste. Npr, amonijum hlorid i kalijum jodid bili su standardna terapije pre 30 godina. Takođe, pre se kao ekpektorans koristio ekstrakt ipekakuane koji sadrži alkaloid emetin. On u većim dozama izaziva povraćanje, ali u manjim dozama deluje ekspektorantno (izaziva pojačanu bronhijalnu sekreciju) i bronhospazmolitički. Međutim, zbog činjenice da u samo malo većim dozama izaziva mučninu i povraćanje danas se vise ne koriste. Slično ipekakuani deluje i ekstrakt korena ljubičice (Viola odorata).

Acetilcistein
Acetilcistein se upotrebljava kao mukolitik i kao antidot kod otrovanja paracetamolom. Svojim sulfhidrilnim grupama kida disulfidne veze i smanjuje broj jonskih veza glikopeptida. Deluje i mukoregulacijski i zato se izlučuje manje viskoznih sijalomucina. Kao mukolitik smanjuje viskoznost bronhijalnog sekreta, olakšava iskašljavanje i ublažuje simptome opstrukcije disajnih organa. Koriste se za bolesti disajnih organa sa obilnom viskoznom sluzi (hronični i akutni bronhitis, pneumonija, emfizem, traheobronhitis, hronični astmatski bronhitis, tuberkuloza, bronhiektazije, amiloidoza, atelektaza , pulmonalne komplikacije kod cistične fibroze, bronhopulmonalne komplikacije nakon operacije). Osim toga, acetilcistein se koristi i za pripremu bolesnika za bronhoskopiju i bronhografiju. Takođe, može se koristiti kod trovanja paracetamolom.
Dolazi u obliku tableta koje se u ustima raspadaju te u obliku granula koje se piju zajedno sa obilnim količinama tečnosti. Dnevna doza za odrasle iznosi 600 mg a za decu 100 mg. Ključno za uspeh terapije jeste unositi velike količine tečnosti.
Acetilcistein je neznatno toksična supstanca. Moguće nuspojave jesu digestivne tegobe (suvoća usta, mučnina, povraćanje, dispepsija, kolike, stomatitis i proliv), a ređe se javljaju glavobolja, umor, pospanost, rinoreja, hemoptiza, bronhospazam, lepljiva koža, osip, drhtavica i alergijska reakcija.

Karbocistein
Za razliku od acetilcisteina, karbocistein u svojoj hemijskoj strukturi nema reaktivne tiolne grupe, pa ne može direktno reagovati sa molekulama sluzi. Smatra se da karbocistein ometa intracelularnu sintezu sluzi, stoga se stvara sluz sa smanjenim viskozitetom. U isto vreme sinteza visoko viskozne sluzi značajno je smanjena. Karbocistein normalizuje izlučivanje bronhijalnog sekreta, smanjuje viskoznost sluzi, olakšava iskašljavanje te smanjuje učestalost kašlja olakšavajući disanje, a deluje i antiinflamatorno. Koristi se u lečenju simptoma bolesti disajnog sistema popraćene obilnom i viskoznom sluzi kao što su akutni i hronični bronhitis, cistična fibroza pluća i sl. Dolazi u obliku sirupa, a delotvorna dnevna doza za odrasle iznosi 1500 mg, a za decu od 500 mg do 750 mg zavisno od starosti i telesne težine deteta. Nažalost, karbocistein može oštetiti želudačnu slizokožu, pa ga osobe osetljivog želuca i oni koji pate od gastritisa ili čira moraju izbegavati. Karbocistein može izazvati mučninu, glavobolju, proliv i kožni osip, a retko krvarenje u digestivnom sistemu.

Bromheksin
Bromheksin je sintetski analog aktivnog biljnog sastojka vazicina, alkaloida koji se nalazi u biljci Adhatoda vasica, čiju upotrebu nalazimo u ajurvedskoj medicini. Kako je vazicin toksičnija supstanca, razvijen je njegov analog, bromheksin, lek sa vrlo malom toksičnošću. Najčešći je i najviše upotrebljavan ekspektorans. Uzrokuje degradaciju kiselih mukopolisaharida pojačavanjem formiranja lizozoma i aktivacijom hidrolaza. U isto vreme dolazi do stimulacija ćelija u zida bronha koje luče tečnost. Kao rezulat dolazi do smanjenja viskoznosti sluzi i njenog lakšeg iskašljavanja.
Koristi se za razređivanje bronhijalnog sekreta kod svih oblika akutnih i hroničnih bronhopulmonalnih oboljenja sa poremećenom bronhijalnom sekrecijom i otežanim iskašljavanjem. Dolazi u raznim oblicima, tablete, sirup, kapi, a delotvorna dnevna doza za odrasle osobe iznosi 24 mg. Zanimljivo je da su kombinacije bromheksina sa antibioticima kao što su amoksicilin, cefuroksim, eritromicin i doksiciklin poželjne, jer bromheksin pojačava koncentaciju tih antibiotika u plućnom tkivu, pa time antibiotici bolje deluju na lečenje infekcije. Nuspojave bromheksina su neznatne, u vrlo retkim slučajevima može se javiti tegobe u digestivnom traktu i osip na koži.

Ambroksol
Ambroksol je zapravo aktivni glavni metabolit bromheksina. Naime, bromheksin se u telu metaboliše u razne metabolite, a ponajviše u ambroksol koji zapravo deluje. Nakon što je otkriven kao glavni aktivni metabolit bromheksina, počeo se proizvoditi kao samostalni lek za podsticanje iskašljavanja. Posebnost ambroksola je ta što on smanjuje površinski napon bronhijalne sluzi, pa je to dodatni efekat – on podstiče lučenje posebnog prirodnog surfaktanta u plućima, a upravo je on odgovoran za taj dodatni efekat ambroksola. Posledica pojačanog lučenja prirodnog surfaktanta jest smanjenje prijanjanja bronhijalne sluzi na zid disajnih puteva. Ambroksol najčešće dolazu u obliku tableta ili surupa, a dnevna delotvorna doza u odraslih iznosi 75 mg. Kao i bromhekcin i ambroksol uzrokuje pojačano delovanje antibiotika, pa se kombinacija sa njima smatra pozitivnom interakcijom. Moguće nuspojave jesu mučnina, prolivi i problemi sa probavom.

Eprazinon
Eprazinon je derivat etilpiperazina i jedan je od najjačih eskpektorantnih lekova. Deluje izrazito mukolitički i ima blagi antitusički efekat. Razgrađuje mukopolisaharidna vlakna u bronhijalnoj sluzi, takođe ona bogata DNK. Time smanjuje viskoznost bronhijalne sluzi i olakšava iskašljavanje bronhijalne sluzi. Olakšava disanje i smiruje kašalj. Koristi se kod svih bolesti donjih disajnih puteva pri kojima treba olakšati iskašljavanje bronhijalne sluzi uz istovremeni antitusički efekat. Takođe, koristi se za smirivanje nadražajnog kašlja i olakšavanje iskašljavanja (pri bronhografiji i bronhoskopiji, pri karcinomskim promenama). Delotvorna dnevna doza za odrasle iznosi 200 mg.
Eprazinon se ne smeju koristiti trudnice i dojilje, kao ni deca mlađa od 6 godina. Kod neuroloških bolesnika sa ataksijom, tremorom ili konvulzijama eprazinon treba uzimati sa velikim oprezom. Neželjena dejstva su retka i prolazna, obično se radi samo o probavnim poremećajima i osipu.

Dornaza alfa
Dornaza alfa je posebna DNA hidrolaza, enzim koji hidrolizuje DNA. U cističnoj fibrozi žilavost sputuma dobrim delom potiče od velike količine DNA od raspadnutih leukocita. Dornaza alfa hidrolizuje DNA u bronhijalnoj sluzi što uvelike smanjuje viskoznost bronhijalne sluzi pacijenata sa cističnom fibrozom. U terapijske svrhe koristi se dornaza alfa koja je rekombinantna ljudska DNA hidrolaza, genetički identična verzija prirodnog ljudskog enzima koji razgrađuje vanćelijsku DNA. Koristi se u lečenju bolesnika sa cističnom fibrozom, starijih od pet godina, kod kojih je vitalni kapacitet (FVC) veći od 40% od predviđenog, kako bi se poboljšala njihova plućna funkcija.
Dornaza alfa dolazi u obliku tečnosti sa 1 mg/ml dornaze alfa. Jednom dnevno se uz pomoć posebnog inhalatora inhalira 2,5 mg dornaze alfa. Kod starijih bolesnika sa težim oblicima cistične fibroze koriste se i dvostruke doze od uobičajnih. Česte nuspojave su faringitis i promena glasa. Povremeno su primećeni laringitis i osip sa i bez svrbeža.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com