Kokain je alkaloid koji se dobija iz grmaste zimzelene biljke koke (Erythroxylon coca) koja uspeva u Južnoj Americi, nekim delovima Afrike, Indoneziji i Havajima.

>Na zapadu prvi je njegove kristale iz biljke 1860. izolovao nemački hemičar Albert Niemann. Nisu poznati tačni podaci o tome kada je čovek počeo koristiti lišće koke, ali na osnovi figura nađenih u arheološkim iskopinama, može se zaključiti da je koka ljudima poznata od 3. st.pr n.e. Istraživanjima je utvrđeno da je izuzetno mnogo upotrebljavana u doba civilizacije Inka u vremenu od 11. do 16. veka. Koristili su je najpre sveštenici i predstavnici aristokratije pri religioznim obredima (bila im je sveto drvo), a čak je i danas među južnoameričkim Indijancima upotreba lišća koke društveno prihvatljiva i svrstava se u istu kategoriju sa duvanom. Indijanci su vekovima uživali u ovoj biljci, ali na poseban način: oni žvaću listove koke sa pepelom. Kako je pepeo alkalan dolazi do hidrolize kokaina u ekgonin koji nema euforično delovanje kokaina nego deluje poput kofeina. U Evropi biljka koke nije pobudila veće zanimanje, a dugo vremena ni kokain se uopšte ne koristi. Iako je rano otkriven njegov potencijal kao lokalnog anestetika, još dvadesetak godina ne koristi se u tu svrhu (tadašnje ‘metode’ bile su hlađenje operisanog dela tela). Tek 1883. kad Nemci daju čisti kokain svojim vojnicima i otkrivaju da ima blagotvorne efekte na njihovu izdržljivost, kokain se počinje koristiti u različitim medicinskim i prehrambenim proizvodima. Npr sve do 1911. godine kokain je bio važan sastojak pića Coca Cola (ime je piće dobilo po dvema biljkama čiji su se ekstrakti ulazili u sastav pića – koka i kola), a zanimljivo je da je Coca Colu izmislio jedan američki apotekar! Jedan od najpoznatijih zagovornika ove droge bio je Sigmund Freud. 1884. Freud je tražio lek za psihičku iscrpljenost i depresiju. Shvatio je da kokain deluje kao anestetik, te da pomaže pri uklanjaju depresije, te ga nazvao “magičnim lekom”, koji između ostalog pomaže i kod lečenja zavisnosti od morfijuma. No 1887. Freud uočava stvaranje zavisnosti i kokainske psihoze dok se droga uzima, i prestaje je koristiti lično, a i profesionalno. Upotreba kokaina imala je uticaja i na literaturu – tamna strana legendarnog detektiva Sherlocka Holmesa upravo je ubrizgavanje kokaina, njegovom tvorcu sir Arthuru Conanu Doyleu takođe nije stran, a Robert Louis Stevenson je najverovatnije pisao Dr. Jekyll and Mr. Hyde pod uticajem kokaina. I drugi literarni velikani ga slobodno koriste: Anatole France, Henrik Ibsen, Jules Verne, Alexander Dumas, a neki predsednici (Winston Churchill), kraljevi (kraljica Victoria, perzijski šah i drugi), čak i tadašnji papa slave Vin Mariani, francusko vino sa kokainom kao jednim od sastojaka. Masovna upotreba kokaina na zapadu počinje organizovanjem tržišta u SAD-u kasnih šezdesetih godina 20. veka. Američka mafija putem kolumbijskih kartela počinje sa masovnom distribucijom kokaina, većinom bolje stojećim slojevima. Velik broj “uspešnih i bogatih” Amerikanaca povremeno ili češće uzima kokain uprkos decenijama “rata protiv droga” koji vodi vlada SAD-a. Posledice su najčešće javnosti nevidljive zahvaljujući dovoljnoj količini novca za održavanje i/ili lečenja navike (za razliku od zavisnika o cracku, mahom siromašnih i obojenih). U Evropi, tek kasnih osamdesetih dolazi do velikog proboja kokaina, usred globalizacije kriminalnih mreža i organizacije područja prodaje. To je bilo i doba procvata rave kulture, koja iz prva nije bila vezana uz kokain, ali kako su godine prolazile, “generation ecstasy” postajao je sve više “generation everything”. Danas u većini evropskih zemalja kokain zauzima poziciju četvrte najčešće upotrebljavane ilegalne droge nakon cannabisa, ecstasya i amfetamina. Ne postoje pravila, ali npr. u Engleskoj, uzimanje kokaina najčešće se vezalo uz house, drum’n’bass i 2step scenu.

Hemija kokaina

Kokain se dobija ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Ulični kokain dolazi u obliku kokain hidrohlorida, koji je beli kristal gorkog ukusa sa anestetičnim delovanjem. U paketićima se najčešće nalazi 1g praha, a nemoguće je znati koliko je od toga stvarno kokain (najčešće između 30-60%) – dileri u njega još dodaju skrob, puder, šećer, prokain ili stimulanse kao što su amfetamini. Čista slobodna baza kokaina – crack dobija se iz kokain hidrohlorida pomoću etra, ali kako je postupak vrlo opasan (etar lako može eksplodirati tokom postupka), za dobijanje slobodne baze koristi se soda bikarbona. Rezultat su kristalići slobodne baze onečišćene sa sodom bikarbonom koji se na ulici prodaju pod imenom crack, a uglavnom se konzumiraju pušenjem. Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovnih konzumenata je potrebno oko 3 nedelje da bi rezultati testa bili negativni.

Delovanje

Kokain je najjači prirodni stimulans koji nakon uzimanja izaziva razne vrste halucinacija, povećava budnost i koncentraciju (intelektualne sposobnosti) i fizičke mogućnosti. Kokain blokira protein koji se nalazi u sinaptičim pukotinama dopaminergičnih neurona, a funkcija mu je da vraća dopamin u presinaptički neuron i time smanjuje koncentraciju dopamina u sinaptičkoj pukotini. Blokadom tog proteina koncentracija dopamina u sinaptičkoj pukotini raste do ekstremnih koncentracija što izaziva prekomerno slanje impulsa. Dopamin je neurotransmiter koji je deo tzv. sistema za nagrađivanje u hipotalamusu koji je deo limbičkog sistema mozga (pri doživljavanju iluzija i halucinacija javlja se osećaj sreće i uzbuđenja). U većim količinama izaziva neuračunljivo ponašanje, strah, paranoju, i, kao posledicu, agresivnost. Fizički simptomi su ubrzan rad srca i disanje, povećan krvni pritisak i telesna temperatura i proširene zenice.

Osnovni načini unošenja kokaina u organizam su: ušmrkavanje, injiciranje (prah kokain hidrohlorida) i pušenje (crack). Kod ušmrkavanja potrebno je oko tri minute da sluznica apsorbuje kokain koji preko kapilara ulazi u krvotok, pa onda u mozak. Kod pušenja, kokainska para se apsorbuje u krvotok u plućima, čime se početak delovanja ubrzava. Delovanje kokaina relativno je kratko, oko 20-40 minuta. Po početku delovanja, logično razmišljanje postaje lakše i brže, aktivira se govorni centar, oseća se samopouzdanje za vrhunske napore i dostignuća. Za približno 10 minuta hipotalamus reaguje na stimulans, osećaj lakoće polako nestaje, a telesna temperatura se povećava (uz opasnost od temperaturnog udara). Nadražen je i centar za polnost(seksulanost) ali isto tako može se nadražiti i centar za strah koji preterano reaguje i dolazi do napada panike. U malom mozgu pogođeni su centri za sposobnost kretanja i ravnoteže. Pušenjem cracka, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenutno uzbuđenje koje traje oko 20 minuta. Pušenje crack kokaina može stvoriti agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika.

Zavisnost

Kokain izaziva vrlo snažnu psihičku zavisnost., a crack razvija i elemente fizičke zavisnosti. Odvikavanje od kokaina prati depresija i drugi loši osećaji, pa je želja za ponovnim uzimanjem vrlo jaka. Kada uzimanje postane navika, vrlo je teško stati, a simptomi odvikavanja uključuju jaku želju za drogom, apatiju, depresiju, paranoju, misli o samoubistvu, gubitak seksualne želje, nesanicu. Često se uzima još kokaina da se izbegnu ovi efekti.
Istraživanja su pokazala da će životinje sa dostupnim intravenoznim izvorom heroina same ga uzimati beskonačno, ali ipak će naći vremena za spavanje i hranu. Ako, s druge strane, mogu same uzimati kokain, to će činiti stalno, ne radeći gotovo ništa drugo. Sve dok su fizički to u stanju, konzumiraće nove doze. Za par nedelja, ili čak dana, izgubiće veliki deo svoje telesne težine, a unutar jednog meseca će uginuti.

Posledice dužeg uzimanja kokaina

Kokainomani su obično bledi, gube pamćenje i volju kao i telesnu težinu, imaju proširene zenice i kod onih koji ga ušmrkavaju nos je crven. Kada delovanje kokaina prestane, često se javlja depresija, koju neki pokušaju izbeći tako da nastave dalje uzimati kokain. Trajnije ušmrkavanje kokaina može dovesti do čira na sluznici nosa i do oštećenja nosne pregrade u tolikoj meri da može doći do njenog kolapsa. Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja. Različiti načini uzimanja kokaina mogu izazvati različite nuspojave. Ako se, na primer, kokain ušmrkava može doći do gubitka osećaja mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti nosne pregrade što može dovesti do hronične upale. Oralno unošenje kokaina može uzrokovati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.
Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija – halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.

Dodatne opasnosti – kokainetilen & speedball

Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave kompleksan farmakološki eksperiment unutar svog tela. Ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treću supstancu, kokainetilen, koja pojačava euforične efekte kokaina, ali je puno toksičnija od samog kokaina i povećava rizik od iznenadne smrti. Kokain se ponekad injicira pomešan sa heroinom. Ta kombinacija naziva se speedball, a obe droge pogoršavaju svoje efekte. Heroin skriva neprijatan edge kokaina i uljuljkuje korisnika u lažan osećaj sigurnosti, posledica kojega može biti uzimanje još heroina ili kokaina ili oboje. To povećava verovatnoću smrtonosnog predoziranja.

Medicinska upotreba kokaina
Danas se kokain kao lokalni anestetik koristi izuzetno retko i to samo u jednom slučaju: neuralgija trigeminusa. Naime, u slučaju upale trigeminalnog nerva dolazi do strahovito jakog bola koji se smatra najjačim bola koji čovek može podneti. Tada je opravdano injektiranje kokaina zbog smanjenja intenziteta bola.

Napomena: veći deo informacija preuzet s www.spica-info.hr

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com