Bol je odbrambeni osećaj organizma koji signalizira da je u organizmu nastupila bolest ili povreda. Iako je koristan u tom slučaju, pacijenti najčešće dolaze kod lekara ili farmaceuta želeći upravo lek protiv bola

. Uklanjanje bola je u nekim slučajevima najbitnije, mada u nekim slučajevima je, nažalost, jedino sto nam preostaje.
Bol nastaje na nervnim završecima u nocioreceptorima. Opioidni analgetici (za razliku od NSAR i analgoantipiretika) blokiraju provođenje impulsa bola od periferije ka mozgu. U opioidne analgetike spada pre svega morfin, ali i većina derivata morfina (kao što je heroin, kodein i sl.) i sintetska jedinjenja(petidin, pentazocin, tramadol, metadon) koji imaju isti mehanizam delovanja. On se zasniva na vezivanju tih jedinjenja na mi, kapa i delta receptore (koje još nazivamo opioidni receptori) u kicmenoj moždini i mozgu.
Naime, opšte je poznato da bol ima svoj najjači intenzitet neposredno nakon javljanja a kasnije se intenzitet bola smanjuje (organizam se privikava na bol). Mehanizam tog prilagođavanja sastoji se od toga da neuroni luče unutrašnje analgetike kao sto su enkefalini, endorfini i dinorfini. Oni svojim vezivanjem na opioidne receptore ublažavaju i blokiraju dalju bol. Taj mehanizam naziva se unutrašnji analgezijski sistem. Morfin i ostali opioidni analgetici deluju vezivanjem na opioidne receptore, tj. oponašajući endorfine (kaže se da su opiodni analgetici agonisti opioidnih receptora).
Idealni opioidni analgetik imao bi samo analgetsku aktivnost. Međutim, to nije jedini efekt opiodnih analgetika:
– redukuju mentalnu aktivnost, uspavljuju (sedativni efekat) – zato ih nazivamo i narkotici
– poboljšavaju raspoloženje (euforički efekt)
– inhibiraju disanje i kašalj (zato se, recimo, kodein i folkodin koriste kao antitusici)
– podstiču centar za povraćanje
– skupljaju zenice
– razvijaju toleranciju i zavisnost
– u većoj mjeri izazivaju halucinacije
Vezivanje za mi i delta receptore je najviše odgovorno za razvoj euforije, tolerancije, depresije disanja i razvoj zavisnosti, dok kapa receptori dorinose samo analgeziji.
Upravo zbog narkotičkog efekta, razvoja euforičkog ponašanja te tolerancije i razvoja zavisnosti opioidi su opasni i primenjuju se samo kada za to postoji medicinsko opravdanje. U apotekama se ovi lekovi (izuzev tramadola) čuvaju u posebno odvojenim i strogo čuvanim sefovima. Izdavanje ovih lekova (izuzev tramadola) u apotekama podleže najstrožijim pravilima struke: recept se prilaže u dve kopije, jedna se čuva u apoteci, a druga se šalje osiguravajućoj kući, izdani narkotik se upisuje u knjigu opojnih droga, a osoba koja podiže lek mora predočiti ličnu kartu i broj te lične karte se upisuje u knjigu opojnih droga. Na taj način osigurana je kontrola izdavanja opojnih droga, a u slučaju potrebe policija u svakom trenutku ima pravo uvida u knjigu opojnih droga.

Morfin

Morfin je alkaloid izolovan iz opijuma, osušenog soka isceđenog iz nezrelih čahura vrtnog maka (Papaver somniferum). Opijum je pak poznat ljudima od početka civilizacije. 1803. otkriva se aktivni sastojak opijuma: morfin (poznat još i pod nazivom morfijum), za koji se veruje da predstavlja usavršeni opijum sa svim njegovim efektima, a bez stvaranja zavisnosti, pa se smatra da je pouzdan, dugotrajan i siguran lek. To je bila zabluda…
Morfin je opioidni analgetik čiji su osnovni, terapijski značajni efekti, analgezija i sedacija. Veže se ponajviše na mi opioidne receptore i snažno ih aktivira. Dodatno se mogu javiti promene raspoloženja kao euforija i disforija, pospanost i ošamućenost. Morfin deluje depresorno na respiratorni centar i na refleks kašljanja, ublažava strah, osećaj umora i gladi, sužava zenice, povećava tonus glatke muskulature gastrointestinalnog i urinarnog trakta.
Morfin je smeđi prah, a zanimljivo je da se u želucu hidrolizuje u inaktivni derivat. Stoga, običnim tabletama ga nije preporučljivo primenjivati, jer mu je efekat izuzetno slab. Donedavno koristio se samo parenteralno. Međutim, danas su napravljene napredne formulacije acidorezistentnih kapsula koje se mogu uspešno primeniti i oralno.
Morfin se koristi kod:
– Akutnih i hroničnih jaki bolovi različitog porekla (povrede sa teškim oštećenjima tkiva, fraktura, bola usled malignih bolesti, postoperativni bol).
– Dopunsko lečenje akutnog infarkta miokarda.
– Dopunsko lečenje akutnog kardiogenog plućnog edema.
– Preanestetička medikacija; dodatak lokalnoj ili opštoj anesteziji.
– Sprečavanje kašljanja kod malignih bolesti pluća.
– Smanjivanje peristaltike creva kod crevnih krvarenja.
Takođe, morfin se koristi za ublažavanje bola kod osoba koje su u terminalnoj fazi bolesti. To znači da takvim bolesnicima “nema spasa”, i namerno se pretvaraju u zavisnike od morfina da bi ostatak života proveli bar lišeni malignog bola. Npr, bolesnicima od malignog tumora pluća, nakon što se dokaže da nikakva daljnja terapija nije efikasna daje se morfin jer bi u protivnom polagano umirali u izuzetno teškim bolovima. Takva terapija se naziva palijativna terapija. bez obzira na razvoj zavisnosti i tolerancije treba primeniti doze morfina koje uklanjaju bol jer bolesnik ne bi smeo patiti pre smrti.

Pentazocin
Pentazocin je sintetski opioidni narkoanalgetik iz grupe agonista-antagonista morfinskih receptora. Pentazocin je derivat benzomorfana i strukturno je malo nalik na morfin, međutim, prostorni raspored važnih funkcionalnih grupa je takav da se i pentazocin veže za opioidne receptore. Ali, drugačije nego morfina jer se veže za kapa i delta receptore i stimuliše ih dok vezivanjem na m receptore njih blokira. Stoga kažemo da je pentazocin parcijalni agonist-antagonist. Stoga ređe uzrokuje zavisnost. Analgetiski efekat 30 do 60 mg pentazocina primenjenog intramuskularno ili supkutano odgovara približno efektu 10 mg morfina. Koristi se za lečenje srednje teškog i teškog bola svih vrsta.

Fentanil

Fentanil je jedan od najjačih opioidnih analgetika i narkotika koji su danas dostupni na tržištu.
Naime, on je 100 puta snažniji i potentniji od morfina, deluje uglavnom preko mi receptora, dok mu je trajanje dejstva vrlo kratko, samo 30 minuta. Doze koje se primenjuju su izrazito male, a fentanil je izrazito lipofilan. Zbog svih tih karakteristika on se danas primenjuje u obliku transdermalnih flastera. Naime, flaster sadrži rezervoar s fentanilom i lepi se na bolesnikovu kožu, te polagano preko kože otpušta lek jednakom i laganom brzinom, tako da nije potrebno učestalo doziranje jer flaster deluje kontinuirano 3 dana. Dnevno pacijent primi oko 25 g.
Fentanil u obliku flastera se koristi u terapiji hroničnog bola kod karcinoma, te upornih bolova koji zahtevaju analgeziju opioidima.
Međutim, ako se fentanil primeni u dozi od 0,3-0,4 mg intravenski (u kombinaciji sa recimo, droperidolom) tada nastupa stanje neuroleptanalgezije. To je stanje u kojem je pacijent smiren, bez ikakvog straha, apatičan i ravnodušan na sve što mu se događa. Takođe, osećaj bola je izrazito smanjen, ali svest ostaje očuvana. Zbog kratkog delovanja fentanila takvo stanje je jako pogodno za kratke i banalne operacije ili endoskopiju.
Nedavno, fentanil je isproban kao policijski bojni otrov tokom rešavanja terorističke talačke krize u Boljšoj teatru u Moskvi ali, nažalost, s katastrofalnim posledicama. Fentanil je bio primenjen jer se očekivalo da će teroristi upasti u stanje neuroleptanalgezije i biti savladani bez otpora, ali fentanil je ubačen u tako visokim koncentracijama da su svi teroristi, ali i velika većina talaca preminuli usled trovanja fentanilom (totalna depresija disanja). Celi slučaj je trebao biti zataškan, ali su novinari otkrili da su lekari pokušavali spasti taoce davajući im naltrekson, a on je antidot opioidnih analgetika. To je ukazivalo o čemu se zaista radi.
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Durogesic, Fentanyl, Fentanyl Sandoz, Fentanyl Torrex, Victanyl

Tramadol

Tramadol je noviji opioidni analgetik. Njegova analgetska aktivnost je značajno slabija od one morfina (oko 10-20% aktivnosti morfina). Njegova sposobnost da inhibira disanje je izuzetno slaba, dok je rizik razvoja zavisnosti minimalna. Ali, ipak je izuzetno dobar analgetik. Kako se čini, izgleda da njegov mehanizam delovanja nije u potpunosti isti kao kod drugih opioida jer njegov efekat tek delimično ide preko opioidinih receptora. Tramadol izgleda, deluje i preko noradrenalina i serotonina u kičmenoj moždini.
Tramadol se primenjuje u obliku kapsula, tableta, retard preparata, čepića, kapi i injekcija kod sledećih stanja:
– srednje jaki do jaki akutni ili hronični bolovi, npr. bolovi kod rana i lomova, neuralgije,
– bolovi kod tumora i infarkta miokarda,
– bolovi kod dijagnostičkih i terapijskih zahvata
Lekovi registrovani u Republici Srbiji 2012.god :Protradon, TramaFlash, TramaFort, Tramadol, Tramadolor

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com