Grupa lekova koja se primenjuje lokalno označava se nazivom dermatici ili topici.

Kod primene tih lekova uvek je potrebno uzeti u obzir činjenicu da je lokalna terapija zavisna od tri činioca, a to su:
– tačna indikacija za primenu nekog leka
– poznavanje fakmakodinamskog delovanja leka
– izbor ispravne podloge u koju će se lek staviti (inkorporisati).

Tačna indikacija za primenu nekog leka
Osim dijagnoze bitno je i prepoznati akutno stanje kože. Npr. ukoliko je reč o upalnoj bolesti kože potrebno je tačno prepoznati o kojemu je stadijumu upale reč (akutnom, subakutnom ili hroničnom). Upravo od toga, o kojem je stadijumu reč zavisi će izbor leka, tj. odluka o tome hoće li biti primenjen lek u obliku obloga, emulzija, kreme, paste ili slično.
Ako je reč o akutnom stadijumu kožne promene, tada sigurno ne dolazi u obzir lek u obliku masti, već u obliku obloga, kupke ili rastvora. Zašto?
Naime, ukoliko bi na kožu zahvaćenu akutnom upalom, koja se karakteriše postojanjem upalnog gnoja stavili mast ili pastu, spriječili bismo oticanje tj. eliminaciju upalnog gnoja; gnoj bi se nakupljao između upalom zahvaćene površine kože i nanesenog sloja masti ili paste. Tako nakupljeni gnoj prikladna je podloga za rast bakterija, , te dovodi do pogoršanja kožne promjene.
Međutim, ako na kožu zahvaćenu akutnim upalnim procesom primenimo neki tečni oblik leka, npr. oblogu, ili kupku, gore navedena mogućnost pogoršanja se neće pojaviti.

Poznavanje farmakodinamskog delovanja leka
Ovde se misli na ispravan odabir leka prema njegovoj hemijskoj strukturi, kojom će biti određena i željena vrsta njegovog delovanja. (npr. antibiotski učinak, citostatski učinak, keratolitičko delovanje itd.

Izbor ispravne podloge u koju se inkorporira lek
Ovde se prvenstveno misli na fizička svojstva leka koja omogućiti njegovo optimalno farmakološko delovanje. Npr. za lečenje akutne upale primereno je antiseptičko sredstvo, ali u tečnom obliku, dok bi to isto sredstvo primenjeno u obliku masti ili paste moglo delovati tako da dovede do pogoršanja stanja. Izbor ispravne podloge uvek je potrebno učiniti prema aktuelnom stanju kože tj. prema indikaciji.

O PODLOGAMA

Kao što je gore i navedeno, za uspešno lečenje kožnih bolesti vrlo je važno odabrati optimalnu podlogu u koju je inkorporisan lek.

Oblici lekova za lokalnu primenu

Za lokalnu primenu u dermatologiji dolaze u obzir sledeći oblici lekova:
– Vodeni rastvori
– tecnosti
– prašci
– podloge za masti

Složene podloge dobijaju se kombinacijom spomenutih podloga
tečni posipi (1+2)
paste (2+3)
emulzije (1+3)

Vodeni rastvori
Ova se sredstva upotrebljavaju pre svega za čišćenje kože (kraste, ljuske, sukrvavi sekret, ostaci masti). U tu se svrhu najčešće upotrebljava 0,9 %-tni rastvor NaCl (fiziološki rastvor), te 20-30 % rastvora etanola.

Kupke (balnea)
Primenjuju se kod temperature od 31-36°C, ili kao vruće kupke pri temperaturi od 36,40°C. Kupke služe za čišćenje većih površina kože (kraste, ljuske, ostaci masti, upalni eksudat). U tu se svrhu najčešće primenjuje vrlo razređeni (1 : 5000) kalijum permanganat („hipermangan“), biljni ekstrakti (čaj kamilice, posebno kod kupki za decu).
Ima i drugih preparata koji se dodaju kupkama kod vrlo suve kože (atopijski dermatitis) kada se u kupku dodaje npr. maslinovo ulje.
Neka druga sredstva tj. kupke imaju dezinficirajuće adstrigirajuće ili hiperemizirajuće delovanje ( npr. prirodni lekoviti izvori sa svojim solima, katranski preparati ili neka sredstva iz nafte (npr. naftalan). Dugotrajna, nekontrolisana primena nekih kupki može dovesti do isušenja kože.

Podloge, indiferentne supstance, ponekad su lekovite zbog svojih fizičkih svojstava, npr. smanjuju upalu. Često se u podloge inkorporišu lekovi. Vrlo je važno za lek odabrati ispravnu podlogu, koja mora biti prilagođena patološkim promenama u koži (akutni, subakutni, hronični upalni procesi), individualnim svojstvima kože (masno-seboroična koža, dečija koža, staračka koža) i lokalizaciji kožne promene (neobrasla koža, vlasište, pregibna mesta). Pri izboru podloge posebno je važno nameravamo li je upotrebiti za lečenje površinske promene, za što nam je dovoljna slabija penetracija (prodiranje u kožu) ili pak lečimo dublje patološke promene.

Obloge

Često se primenjuju u lokalnoj terapiji dermatoza, a zavisno od vrste obloge postižu se različita poželjna delovanja.
Tako hladne propusne obloge deluju antiinflamatorno (2-3%-tna borna kiselina, 0,1-0,5 %-tni kalijum permanganat, 0,1 %-tni etakridin, 0,5 % do 1%-tne vodeni rastvor rezorcinola, čaj od kamilice) koji se primenjuju tako da se gaza složena u 10-15 slojeva namoči u rastvor (pri sobnoj temperaturi-hladni oblog), te se gaza stavi na obolelu kožu, a daju se pri akutnim upalama kože, jer deluju vazokonstriktorno. A zbog svojstva isparavanja, oni kožu i hlade. Takođe služe za čišćenje kože od raznih naslaga, ljusaka ili krasta, a omogućuje i odvođenje sekreta.
Hladne obloge treba menjati čim se ugreju. Ako nemamo pri ruci neki od navedenih obloga, možemo se poslužiti i vodom iz slavine.
Nepropusne obloge potiču neki proces da sazre, jer izazivaju lokalnu hiperemiju. Ove se obloge danas gotovo i ne koriste.
Polupropusne obloge stavljaju se kad, osim kongestivnog delovanja, želimo omogućiti i čišćenje kože. U obliku propusnih obloga mogu se koristiti antiseptička sredstva (najčešće se primenjuju obloge – 3%-tni rastvor borne kiseline) Za oblog, može se koristiti oblog od lokalnih antibiotika te obloge s 1%-tnim rastvorom tanina.

Alkoholni rastvori
Od alkoholnih rastvora najčešće se primenjuje 50-70%-tni etanol i 25-35%-tni izopropanol, koji deluje antimikrobno, antipruritički, keratolitički, hiperemizirajuće i protivupalno. Uz dodatak nekog lekovitog sredstva alkoholni se rastvori posebno često primenjuju za vlasište, na licu, te na pregibnim područjima. Posebno često se alkoholni rastvori preporučuju kod seboričnog dermatitisa. Preduga upotreba alkohola može dovesti do isušivanja kože i do svrbeža.

Dermatološke tinkture
Reč je o rastvorima aktivnih supstanci u etanolu, izopropanolu ili u nekim drugim organskim rastvaračima. Dermatološke tinkture posebno su prikladne za primenu u vlasištu, za dezinfekciju ruku, kod psorijaze, kod seboreje, kod kontaktnog alergijskog dermatitisa te u dermatomikoza. Prednost tinktura pred drugim lekovima je ubrzana penetracija leka. Kod preduge primene, tinkture mogu izazvati isušivanje kože. Najčešće primenjivane tinkture jesu: tinktura joda, Arningov rastvor, Saskov rastvor, te podofilinska tinktura.

Posipi (praškovi za posipanje)
Najčešće se upotrebljavaju posipi sastavljeni od jednakih delova talka i cink oksida. Budući da na sebe upijaju upalne sekrete, potiču sušenje. Daju se kod subkutanih upalnih dermatoza. I posipima se mogu dodavati različiti lekovi, npr. tanin (2%-tni) kao adstrigens, borna kiselina (2-5%-tna) kao antiseptik, sumpor (5-10%-tni) kao antimikotik, mentol (1%-tni) kao antipruritik itd. U originalnim preparatima ponekad su im dodati i antibiotici.

Masti i ulja
Podloge su mineralnog, animalnog ili biljnog porekla, a u novije vreme i neki sintetički proizvodi (voskovi –Lanette N i Tween 80, polietilenglikolne baze -Carbovax). Masti dobro prianjaju uz kožu, pa omogućuju dobar kontakt delujuće (aktivne) komponente na mestu primene, ali pre isparavanje vlage i sekreta te hlađenje kože. Zato se ne koriste kod svih imalo jačih upalnih promena. Lečenje mastima korisno je kod hroničnih dermatoza, s odebljalom, lihenificiranom kožom, kao i kod dermatoza s naslagama hiperkeratotičnih ili parakeratotičnih ljusaka.
U masne podloge moguće je inkorporisati različite farmakološki aktivne materije. Pre su se primenjivale životinjske masti (svinjska mast, lanolin, pčelinji vosak, itd), a danas su one uglavnom izbačene zbog nestabilnosti i sklonosti kvarenju pa se koriste mnogo bolje veštačke masti ili parafinske masti. Polietilenglikolne masti imaju karakteristiku da se mogu oprati vodom.
Parafinska masna supstanca je vazelin. Vrlo prikladna masna podloga je eucerol, a to je hemijski obrađen lanolin.
Ovde su korisna biljna odnosno životinjska i mineralna ulja:
– maslinovo ulje
– bademovo ulje
– ricinusovo ulje
– laneno ulje
– parafinsko ulje
– riblje ulje
Ulja su na sobnoj temperaturi tečne masti, a najčešće se upotrebljavaju za vraćanje masnoće koži, za omekšavanje krasta i ljusaka, te za uklanjanje nekih dermatoterapeutika, npr. masti, paste, miksture, a imaju i blago protivupalno delovanje. Ulja se ne koriste kod seboroične grupe kožnih bolesti. Osim što deluju sama, ulja služe i kao podloga za ostala sredstva, a često se primenjuju i uz dodatak posipa.
U novije vreme ulja se primenjuju i za kupke,. Takve kupke služe prvenstveno za vraćanje masnoće koži, a u te se svrhe najčešće upotrebljavaju preparati na bazi sojinog i bademovog ulja, nevenovog ulja. U podloge za masti mogu se umešati raznovrsni medikamenti (borna kiselina, sumpor, katrani, salicilna kiselina, antibiotici, kortikosteroidi itd.). Podloge za mast važne su kao i sastojci emulzija. Za lečenje gljivične infekcije koristi se dugo propisivana mast (Whitfieldova mast).

Tečni posipi (tečni puderi)
Tečni praškovi su suspenzije mineralnih čestica (npr. talk ili cink oksid) u tečnoj podlozi, koji se najčešće sastoji od vode i glicerola. Tečni prašak deluje kao obični posip(prašak), a posebno je delotvoran u lečenju suvih akutnih, subakutnih upalnih dermatoza. Ne nanosi se na obrasle(kosmate) delove kože. Od lekova mogu se dodati borna kiselina, sumpor, katrani, antiseptici, antibiotici itd). Deluju samo na površini kože.

Paste
Mešavine su praška i masti u razmeru 50 : 50. Promenom razmera u korist praška, nastat će tzv. „tvrda pasta“, a promenom u korist masti meka pasta. Paste su indikovane kod svih subakutnih promena kože, jer pre stvaranje mehurića i krasta, a mogu se upotrebiti i za zaštitu zdrave kože od oštećenja. Moguće je i dodavanje aktivnih supstanci u paste. Paste deluju na kožu neutralno, odnosno indiferentno.

Emulzije
Emulzije su disperzije dve ili više tečnih supstanci koje se međusobno ne mešaju. Radi stabilnosti tih preparata dodaje se emulgator (npr. holesterol). Postoje emulzije tipa voda u ulju – V/U (kao u maslacu), te emulzije tipa ulje u vodi – U/V (kao u mleku), koje pokazuje efekt hlađenja, jer je voda tzv. spoljašnja faza. Emulzije se često upotrebljavaju u dermatoterapiji, a mogu se primeniti u svim fazama upale.

Kreme
Kreme su polučvrsti, emulgovani dvofazni sistemi koji, osim masnih sastojaka, sadržavaju vodu i druge hidrofilne supstance i emulgatore. Uloga emulgatora jeste da omogući mešanje masnih komponenata i vode, te da stabilišu kremu kako se vremenom ne bi razdvojila na vodu i masne materije. Zbog svojih izvrsnih karakteristika u nezi kože i prihvaćenosti među pacijentima, kreme su danas najčešća podloga dermatoloških preparata.
Kreme mogu biti masne (tip V/U), isparljive (tip U/V) te mešoviti sastavi. Pogodni su za suvu kožu, kao i za omekšavanje hiperkeratotičnih naslaga.
Emulzijama pripada i ung. emolliens (cold krema), tj. mešavina pčelinjeg voska i kitovog voska (cerumen-a), sezamovog (parafinskog) i ružinog ulja i vode.

Gelovi (hidrogelovi, želei)
Jednostavni su sistemi koji uz makromolekularne supstance sadržavaju i ovlaživače (glicerol, propilenglikol), konzervanse i različite aktivne supstance. Gelovi se sastoje od određenih polimera koji imaju mrežastu hemijsku strukturu pa mogu primiti vrlo veliku količinu vode ili nekog drugog rastvarača (voda + alkohol). Obično su to polietilenglikolni polimeri, poliakrilatni polimeri ili celulozni gelovi. Hidrogelovi, iako polučvrsti, u suštini su najvećim delom tečni. Veoma su pogodni za primenu na kosmatim delovima tela.

Medicinski sapuni (sapones medicinales)
Deluju kao pomoćna sredstva u terapiji dermatoza, jer sadrže različite površinski aktivne supstance kao što su katran, koloidni sumpor, timol ili benzoil-peroksid u sapunskoj bazi.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com