Autor: mr farm. spec. Jelena Marković

Od akutnog bronhitisa češće obolevaju deca, posebno ona do pet godina. Kao i druge infekcije respiratornog sistema, i bronhitis se češće javlja zimi, a najviše u januaru i februaru.

Gotovo svi pacijenti imaju potrebu samo za simptomatskom terapijom, tj. primenom paracetamola i hidratacijom.

<a href=”https://farmaceuti.com/tekstovi/farmakologija-2/antitusici/” title=”antitusici”> Antitusike</a> bi trebalo koristiti samo ako kašalj onemogućava normalno spavanje!

Često se dešava da se ne napravi razlika između akutnog bronhitisa i obične prehlade i gripa, pa se dijagnoza akutnog bronhitisa ishitreno i neopravdano postavlja. Isto tako, akutni bronhitis često se ne razlikuje od egzacerbacije hroničnog bronhitisa i pneumonije, što je razlog nekritičnog prepisivanja antibiotika. Istraživanja u razvijenim zemljama pokazala su da se antibiotik prepisuje za najmanje dve trećine bolesnika s kliničkom dijagnozom akutnog bronhitisa. To je osnovni razlog nekritične primene i zloupotrebe antibiotika uopšte.
Akutni bronhitis je kratkotrajna upala sluznica gornjih disajnih puteva (traheobronhijalnog stabla – dušnika i bronhija) kojoj je prethodila infekcija. Uzročnici su najčešće respiratorni virusi, pa je upala češće kataralne, a ne gnojne (bakterijske) prirode. Češće se pojavljuje u zimskim mesecima,
a najviše obolevaju mala deca. Bolest kratko traje, komplikacije su retke, a lečenje antibioticima, iako se često sprovodi, nije potrebno.
Akutni bronhitis često se javlja uz infekciju gornjih respiratornih puteva čiji su uzročnici virusi, i to virusi obične prehlade (rinovirusi i koronavirusi) i invazivniji virusi (influence i adenovirusi), a kod dece i respiratorni sincicijski virus i virus parainfluence. Akutni bronhitis posebno je čest
za vreme epidemije gripa. Iako nisu toliko patogeni, rinovirusi su zbog svoje brojnosti i učestalosti vrlo važni uzročnici akutnog bronhitisa kod dece i odraslih. Samo je mali broj akutnih bronhitisa uzrokovan nevirusnim uzročnicima.
Među bakterijskim uzročnicima najučestalija je Mycoplasma pneumoniae, posebno kod dece, zatim Streptococcus pneumoniae, Haemophilus influenzae, Bordetella pertusis i Chlamydia pneumoniae. Bakterije uglavnom samo sekundarno inficiraju sluznicu bronhija oštećenu virusima ili uzrokuju akutnu egzacerbaciju kod bolesnika sa hroničnim bronhitisom.
Pacijenti kod kojih postoji povećan rizik jesu pušači i oni sa HOBP-om ili drugim bolestima poput cistične fibroze ili stanja koja dovode do bronhiektazije.
Na to utiče kapljično širenje infekcije, epidemijsko pojavljivanje gripa, okupljanje i duže zadržavanje ljudi u zatvorenim prostorijama, zagađenost vazduha u industrijskim sredinama, magla, a posebno duvanski dim. Suv vazduh, posebno kad se udiše na usta, oštećuje sluznicu bronha i pospešuje razvoj upale.

Klinička slika

Upala bronhija počinje oštećenjem sluznice s otokom zida i pojačanom produkcijom sluzi. Oštećenje sluznice bronha u nekim je infekcijama jače izraženo, na primer kod virusa gripa, a u drugima je tek neznatno (rinovirusi, koronavirusi).
U akutnom bronhitisu, to jest pri zahvaćenosti traheobronhijalnog stabla, uvek su prisutni i neki simptomi akutne respiratorne infekcije u gornjem delu respiratornog sistema. Virusni uzročnici prenose se kapljičnim putem ili dodirom i preko sluznice gornjeg dela respiratornog trakta dospevaju i do bronhija. To znači da ne postoji izolovana zahvaćenost, to jest samostalni upalni proces u traheobronhijalnom stablu, bez istovremene zahvaćenosti i drugih delova respiratornog sistema. Zato se simptomi akutnog bronhitisa najčešće i pojavljuju u sklopu virusnih respiratornih infekcija u gornjem respiratornom traktu, to jest pri težoj prehladi. Kašalj se zapaža kod polovine bolesnika sa akutnim respiratornim infekcijama. Pojava jačeg kašlja u akutnoj respiratornoj infekciji upućuje na verovatnu zahvaćenost traheobronhijalnog stabla. Ako se ne postavi dijagnoza upale pluća, najverovatnije je reč o akutnom bronhitisu.
Međutim, početni simptomi bronhitisa najčešće su isti kao kod prehlade, a to su kijavica, blaži bolovi u grlu, konjuktivitis, promuklost. Osećaj žarenja iza grudne kosti specifičniji je znak upale sluznice dušnika, to jest bronhitisa. Kašalj se pojavljuje rano i razvija se tokom bolesti, u početku je suv i nadražajan, a za nekoliko dana postaje produktivan, najčešće s bistrim iskašljajem.
Temperatura i drugi opšti simptomi, kao i težina i trajanje bolesti i eventualne komplikacije, zavise od uzročnika i prethodnog zdravstvenog stanja bolesnika. Kod male dece temperatura je najčešće povišena, a može biti i vrlo visoka.
Kod odraslih, virusi influence i adenovirusi uglavnom uzrokuju povišenje temperature i druge opšte simptome (drugi virusi ređe). U akutnom bronhitisu svi simptomi i znakovi bolesti nestaju za desetak dana, a najkasnije za tri nedelje.
Subjektivni osećaj dispneje javlja se zbog bola u grudima i teskobe pri disanju, a ne usled hipoksije, koja se javlja samo kod pacijenata koji imaju neku od plućnih bolesti.

Terapija

Lečenje akutnog bronhitisa usmereno je na ublažavanje kašlja. Ozdravljenju pogoduju dobra mikroklima sa vlažnim vazduhom u sobi, zabrana pušenja, štednja glasa, uzimanje veće količine napitaka i lekovi za smirivanje kašlja (antitusici).
Posebno je važno naglasiti da je hidratacija (pijenje veće količine tečnosti) najvažnija mera za ublažavanje kašlja.
Vlaženjem respiratornih sluznica, što se može postići i učestalom inhalacijom vodenom parom, sprečava se isušivanje i zgušnjavanje respiratornog sekreta, to jest potiskuje se suvi nadražajni kašalj i pokreće iskašljavanje.
Od terapije se primenjuje simptomatska terapija (acetaminofen, hidratacija, eventualno antitusici), inhalacija beta agonistima ili antiholinergicima kod šištanja, a ponekad i terapija antibioticima kod HOBP-a.
Gotovo svi pacijenti imaju potrebu samo za simptomatskom terapijom, tj. primenom paracetamola i hidratacijom.
Antitusike bi trebalo primenjivati samo ukoliko kašalj onemogućava normalno spavanje.
Pacijenti koji imaju problem sa šištanjem mogu imati koristi od primene beta2 agonista (npr. albuterol) ili antiholinergika (npr. ipratropijum) ne duže od sedam dana. Ako kašalj traje duže od dve nedelje, neki pacijenti mogu imati koristi od inhalacije kortikosteroidima.
Antibiotici se ne preporučuju u lečenju prethodno zdravih osoba. Kod pacijenata koji nemaju hronična oboljenja pluća, akutni bronhitis je inače glavni razlog neracionalne upotrebe antibiotika. Oralni antibiotici obično se ne primenjuju, osim kod pacijenata sa pertuzisom ili kod pacijenata
sa HOBP-om koji imaju i pojačan kašalj i pojačanu dispneju.

Lekovi uključuju amoksicilin od 500 mg tri puta dnevno sedam dana, doksiciklin od 100 mg dva puta dnevno sedam dana, azitromicin od 500 mg jednom dnevno četiri dana ili trimetoprim-sulfametoksazol od 160/800 mg dva puta dnevno sedam dana.
Preventivne mere vrlo su male i ograničene na mogućnosti u sprečavanju akutnih respiratornih virusnih infekcija, pa i akutnog bronhitisa. Za hronične bolesnike posebno je važna zabrana pušenja, uz preporuku vakcinacije protiv gripa svake jeseni.

Saveti koje bi trebalo dati pacijentima sa akutnim bronhitisom

Pacijente bi trebalo savetovati da uzimaju paracetamol ili ibuprofen za ublažavanje bola ili snižavanje temperature.
Ibuprofen ima više kontraindikacija nego paracetamol, ali je njegova prednost to što je efektivniji u snižavanju temperature
i zahteva ređe doziranje. Ibuprofen se ne preporučuje pacijentima koji imaju astmu. Potrebno je voditi računa kod istovremene primene paracetamola i kombinovanih OTC preparata protiv kašlja koji često sadrže paracetamol da se ne bi prekoračila maksimalna doza. Acetilsalicilna kiselina i drugi antiinflamatorni lekovi (osim ibuprofena) ne preporučuju se jer češće izazivaju neželjene efekte. Posebno se acetilsalicilna kiselina ne preporučuje starijim pacijentima koji imaju veću sklonost ka pojavi neželjenog dejstva ili su već na terapiji nesteroidnim antiinflamatornim lekovima ili uzimaju aspirin za kardiovaskularnu namenu. Preporučuti upotrebu različitih pastila za smirivanje nadražaja. Upotreba antitusika ograničena je samo kod suvog nadražajnog kašlja koji ometa spavanje. Supresija produktivnog kašlja se ne savetuje jer se suprimiraju prirodni mehanizmi čišćenja vazdušnih puteva. Treba uzimati dosta tečnosti, na primer sa medom i limunom. Upotrebu ekspektorantnih lekova savetovati samo kod kašlja sa sadržajem koji se teško iskašljava.
Pacijenti bi trebalo da izbegavaju napitke sa kofeinom i alkoholom koji utiču na gubitak tečnosti iz organizma i
mogu voditi dehidrataciji, kao i da prestanu da puše i da se što više odmaraju.
Preporučuje se boravak u prostorijama sa odgovarajućom vlažnošću vazduha, izbegavanje boravka u sredini sa zagađenim vazduhom i iritansima. Objasniti pacijentima da antibiotici nisu uvek neophodni u terapiji akutnog bronhitisa zbog prirode uzročnika, koji je najčešće virus.

Kome su potrebni antibiotici

Antibiotici se preporučuju pacijentima starijim od 75 godina, sa temperaturom kod hronične opstruktivne bolesti pluća, onima koji imaju srčanu insuficijenciju, kod imunokompromitovanih, uključujući i one sa kancerom ili sa insulin zavisnim dijabetesom.
Rutinski monitoring pacijenata sa akutnim bronhitisom nije neophodan. Pacijentu se savetuje da se javi lekaru u slučaju pogoršanja opšteg zdravstvenog stanja ili postojanja simptoma duže od tri nedelje. Razmotriti imunizaciju pneumokoknom vakcinom i vakcinom protiv influence nakon
oporavka od akutnog bronhitisa.

Kako se zaštititi od ponovnog obolevanja od akutnog bronhitisa

Poštovati mere za održavanje higijene ruku, izbegavanje kontakta sa obolelima od virusnih infekcija. Ako je pacijent pušač, najbolje je da prestane da puši. Pušenje oštećuje bronhijalno stablo i olakšava virusima da izazovu infekciju, a takođe usporava i proces izlečenja. Izbegavati boravak u prostorijama gde se puši. U slučaju prehlada i gripa, poštovati uputstva lekara u vezi sa terapijom i potrebu da se bolest odleži.
• Klinički pregled
• Ponekad, rendgenski snimak pluća
Dijagnoza se daje na osnovu iscrpne anamneze i kompletnog pregleda. Lekar auskultacijom (slušanjem pluća) otkriva pojačan šum disanja. Rendgenski snimak pluća neophodan je samo ako nalazi ukazuju na pneumoniju (loši vitalni znaci, pucketanje, škripanje, znaci zgusnuća sadržaja, hipoksemija). Stariji pacijenti su izuzetak. Kod njih je potrebno uraditi snimak pluća u slučaju produktivnog kašlja i temperature i bez prisustva auskulatornih nalaza (posebno kod pacijenata sa HOBP-om ili nekom drugom bolesti pluća).
Kod akutnog bronhitisa rendgenska slika pluća je uredna i najvažniji je znak za razlikovanje od pneumonije.
Laboratorijski nalazi nisu važan pokazatelj u postavljanju dijagnoze ove bolesti. Sedimentacija može biti ubrzana, ali najčešće je normalna, a i broj leukocita uglavnom je normalan. To manje zavisi od vrste uzročnika, a više od akutnog procesa, prethodnih hroničnih bolesti i eventualnih komplikacija. Laboratorijski (mikrobiološki) pregled iskašljaja i brisa nosa malo pomažu dijagnozi.
Kašalj prolazi za dve nedelje kod 75 odsto pacijenata.
Pacijenti sa perzistentnim kašljem upućuju se na rendgenski snimak pluća. Provere na pertuzis, sa kulturom iz nazofaringealnog sadržaja, kao i neinfektivne
etiologije poput postnazalnog curenja nosa, alergijskog rinitisa, astme sa kašljem, tada mogu biti neophodne.