Postoji li iko ljudskoga roda, a da ga nekada, barem na kratko, barem malo, nije zabolelo koleno? Tesko!

To je najslozenije gradjeni zglob u coveka. Spada u grupu tzv. ‘nosecih’ zglobova i ta karakteristika mu akcentuje ovu kompleksnost. Celokupna tezina organizma ide preko zgloba kolena. Koleno je tzv. trohoginglimus (trochoginglymus – ugaonovaljkasti zglob), ali da bi prosecan citalac ovog teksta to i shvatio, reci cemo da je u najvecoj meri ‘sarkast’ (kao sarka na vratima), zbog karakteristicnog nacina i opsega pokretanja.
Istina, koleno nije bas tipicna ‘sarka’, jer ima mogucnost i tzv. rotatornih pokreta – oko uzduzne osovine potkolenice.
Upravo ti pokreti, rotatorni, iako relativno mali u svojim mogucim amplitudama, predstavljaju glavni uzrok velike vulnerabilnosti (povredljivosti) kolena.

KOLENO OMOGUĆAVA STAJANJE,HODANJE, TRČANJE, KLEČANJE, ČUČANJE… MALO LI JE?!

Koleno je fokus interesovanja mnogih.

Jos ga je slavni Leonardo crtao i genijalno kopirao. Koleno, u srpskom jeziku, nije samo anatomska struktura. To je i eticka, karakterna odrednica. Dobro je poznato da tzv. junacko koleno nikada nije smelo da poklekne, a odrzati se na kolenima je znacilo – ostati uspravan
i izdrzati sve nevolje, po bilo kom osnovu.
Kada se padne na kolena ili kada kolena pokleknu ili pak, klecaju – takodje su poznati termini. Ocito je, dakle, iz svega ovoga – da je covek od kolena najpre trazio i ocekivao stabilnost i izdrzljivost .
Eksponirani, nesakriveni polozaj ovoga zgloba (prakticno, odmah pod kozom), njegovo anatomsko mesto (blizu podloge – uvek u mogucem nezeljenom kontaktu sa strukturama koje ga mogu povrediti), veliki funkcionalni prohtevi ljudskoga tela (hodanje, cucanje, klecanje, trcanje, sport…), ortogradni (uspravni; po prvi put u evoluciji) polozaj coveka kao bica, ali i specificna, vrlo komplikovana gradja kolena – ucinili su da je ovaj zglob jedan od najosetljivijih u organizmu.
Ova vulnerabilnost je najvise izrazena u periodu najvece aktivnosti coveka, od njegove 15-e do 40-e godine zivota, kada su funkcionalni prohtevi, koji se postavljaju ovome zglobu i najveci. U kasnijem periodu zivota, na scenu stupaju uglavnom problemi sekundarne prirode, prakticno posledice preopterecenja zgloba u ovome ‘zlatnom’ (mladom; najaktivnijem) periodu.
Posledice povredjivanja kolena u opisanim godinama zivota, su znacajne i teske. Zavisno od obima povrede, mogu izbaciti individuu ‘iz stroja’ u periodu najvece aktivnosti i ostaviti teske posledice u kasnijem dobu.
Odredjene profesije su, naravno, posebno izlozene povredama kolena, a savremeni covek, sa rastucom zeljom za sportom i rekreacijom, sam, bez ikakve nuzde, ulazi u rizik.
Sa omasovljenjem bavljenja sportom i njegovom profesionalizacijom, pojavila se citava ‘armija’ ljudi, koja je egzistencijalno vezana za potpuno zdrava i do kraja funkcionalna kolena.
U poslednjih nekoliko decenija je, shodno tome i u medicini doslo do pregrupisavanja, te se formirao jedan, gotovo zaseban, medicinski pravac – gonologija (gonos, grc.-koleno; gonologija-nauka o kolenu), koja je znacajna ortopedska grana.
Sve detaljnije izucavanje kolena funkcije slabih tacaka i iznalazenje novih i novih metoda dijagnostike i lecenja, dovelo je do zakljucka da je koleno jedna ‘kompleksna tvrdjava, sa brojnim zamkama i preprekama’.
Anatomski – koleno cine 3 kosti: veca od dve potkolene – tibija (golenjaca), natkolena ili butna kost – femur i casica (ili patela).
Biomehanicki su izuzetno znacajne i nekostane, meke strukture zgloba kolena. To su zglobna caura, ligamenti, meniskusi, hrskavice i misici.
Svi oni zajedno cine onu pomenutu, vrlo kompleksnu, celinu. Izrazena je medjuzavisnost ovih komponenti, tako da slabljenje ili ispadanje bilo koje – dovodi do prenaprezanja onih drugih struktura, njihovog postepenog slabljenja, trosenja, a na kraju i definitivnog otkazivanja.
U samoj dijagnostici bolnog kolena decenijama je bilo lutanja, u stavovima pri lecenju takodje.Naravno, kako je medicina napredovala, tako su se i ovde ‘slagale kockice’.Na primer, godinama je meniskus (umetak, amortizer u samom zglobu; ima ih dva – spoljasnji i unutrasnji) bio minorizovan kao struktura od
znacaja i stihijski je hirurski vadjen i odstranjivan, gotovo kao nepotreban, iz kolena.Meniscektomija (hirursko vadjenje meniskusa je jedno vreme, bila medju najcescim hirurskim procedurama uopste. Smajli (Smillie), cuveni ortopedski hirurg srednje trecine proslog veka, zabelezio je: ‘Hirurg koji tvrdi
da nikada nije odstranio zdrav meniskus ili ne govori istinu ili je promasio vise dijagnoza, nego sto ih je postavio korektno!’
Tokom vremena je, srecom, bolje shvacena prava funkcija meniskusa i danasnji stavovi su da se cuva ‘kao oci u glavi’, pa se sada jako retko vadi u celosti, a parcijalno samo kad bas mora. Precizna istrazivanja anatoma su doprinela da se shvati inkongruentnost (nepodudarnost; da nisu kao ‘kljuc i brava’) kostanih zglobnih struktura butne i potkolene kosti, a samim tim odredi i ekstremno bitan znacaj meniskusa kao ‘umetaka’, koji popravljaju taj odnos i cine ga funkcionalnim.
Dijagnostika kolena je vrlo uznapredovala.
Osim anamneze (intervjua pacijenta, a radi utvrdjivanja okolnosti i mehanizma povredjivanja ili nastajanja tegoba u kolenu) i klinickog pregleda lekara (pre
svega ortopeda, ali i fizijatra ili reumatologa) i klasicnog snimanja na rendgen-aparatu, na raspolaganju su nam danas jos nekoliko, vrlo savremenih, procedura: magnetna rezonanca, ultrazvuk i artroskopija.
Intervjuom pacijenta se strpljivo mora doci do maksimuma podataka o mehanizmu povredjivanja ili pocetku tegoba, polozaju noge i tela u tom aktu, o mogucnostima hodanja i aktivnostima, otoku, bolu, telesnoj i lokalnoj temperaturi i sl.
Klinicki pregled podrazumeva detaljan pregled zgloba i samog pacijenta, koji je moguc(zavisno od bola i opsteg stanja pacijenta) u tom trenutku, sa sprovodjenjem raznih opsteprihvacenih testova stabilnosti struktura zgloba kolena i sl. Pracenje pacijenta, kontrole na nekoliko dana, su takodje jako
vazni, jer se neki problemi mogu potpuno sagledati tek nakon odredjenog broja dana od povre|ivanja ili pojave tegoba.
Magnetna rezonanca i ultrazvucni pregled su neinvazivne metode, rade se ambulantno, ne bole i imaju nesto manji procenat tacnosti od artroskopije, koja je skopcana sa boravkom u bolnici (makar na nekoliko sati) i nekom vrstom anestezije pacijenta.
Artroskopija je istovremeno i dijagnosticka i terapijska procedura, sto joj je ogromna prednost, jer pruza mogucnost optimalnog resenja (potpunog ili delimicnog; privremenog ili trajnog) problema, koji biva na taj nacin sagledan.Artroskopija (artros-zglob; skopija-snimanje) kolena je narocito doprinela da se razjasne izvesne zablude, koje su, do pojave i usvajanja ove metode, vladale oko stanja u kolenu, narocito kod povredjivanja. Osobito je doprinela da se breme odgovornosti, vezano za bol u kolenu, skine sa ‘nesrecnog’meniskusa, koji je do tada bio tzv. ‘dezurni krivac’, a u mnogo slucajeva, na zalost, bez opipljive osnove. Tada je konacno i shvacena multikompleksnost ovoga zgloba, gde veliki broj struktura moze davati citav spektar slicnih tegoba.Vec desetinu godina artroskopija je metoda izbora dijagnostike i terapije zgloba kolena i u svakoj ustanovi u Srbiji, koja se ozbiljnije bavi gonologijom.
Danas prakticno nema opravdanja za primenu tzv. eksplorativne artrotomije (potpuno hirursko otvaranje zgloba, u dijagnosticke svrhe) kolena.

PRAVA JE VESTINA OTKRITI GLAVNI UZROK BOLA U KOLENU I NA TAJ NACIN OTPOCETI PRAVILNO LECENJE POSLEDICA.

Stabilnost kolena je vrlo vazna karakteristika za zdravo i koleno bez bola.Nestabilno koleno ne moze biti zdravo i bezbolno. Sa anatomske tacke gledista, kostane strukture ne pruzaju nikakvu stabilnost ovoga tipa, vec ona zavisi iskljucivo od tzv. mekih struktura kolena. Ispadanje samo jedne od ovih karika, iz bilo kog razloga (povreda, upala, prekomerno opterecenje, starost..), iz pomenutog kinematickog lanca – neminovno dovodi do problema izrazenih u vidu bola (jaceg ili slabijeg; povremenog ili stalnog) i poremecaja funkcije.
Jos se, sa pravom, citira pomenuti Smajli, koji je, sada vec davnih dana, rekao: ‘Dobar misic retko kada kontrolise los zglob!’

STA SVE U KOLENU MOZE DA BOLI?

Moguca su razna stanja: povrede zglobne caure, meniskusa i ligamenata, postojanje slobodnih zglobnih tela u kolenu (komadici tkiva, hrskavice ili kosti koji ‘plivaju’ po zglobnoj tecnosti i u nekim odredjenim situacijama, kada dospeju na nezgodna mesta u zglobu, prave izrazite tegobe promene na hrskavici u smislu
razmeksanja, starenja, boranja, poremecaji idealnih zglobnih osovina, degeneracije meniskusa, prosirenja i ciste zglobne caure.
Artroza (Arthrosis; kada je u kolenu-onda je Gonarthrosis) je nezapaljensko oboljenje, sa mogucim zapaljenskim epizodama.
To je hronicna artropatija sa primarnom degeneracijom hrskavice, pracena docnijim obolevanjem kosti (Osteoarthritis).
Artroza je najcesce zglobno oboljenje.
Odredjeni znaci ovoga oboljenja, na nekom od brojnih zglobova organizma, prisutni su, u manjoj ili vecoj meri, kod 90 procenata populacije starije od 40 godina, a gotovo stopostotno kod osoba starijih od 60 god. zivota.
Najcesce lokalizacije su: zglob korena palca sake, ostali mali zglobovi prstiju sake ili stopala, ali i koleno, kuk, kao i zglobovi kicmenog stuba.
Ovo oboljenje dovodi do postepenog gubitka normalne radne sposobnosti kod velikog broja pacijenta. Kao sto smo videli, javlja se kod pacijenata starije zivotne dobi, ali nije retko ni kod mladjih.Moze da se javi na jednom zglobu, neretko i na paru simetricnih, a moguca je i artroza visezglobnog tipa. Osobe prekomerne telesne mase (gojazni), su pod znatno vecim rizikom.
Uzroci nastajanja ovoga oboljenja su: starenje tkivne supstance, prethodne traume zahvacenog zgloba, urodjena stanja, profesionalna izlozenost tokom radnog
veka (tu npr. spadaju i profesionalni sportisti).

STA SE ZAPRAVO DESAVA SA OBOLELIM ZGLOBOM?

Hrskavica, tokom vremena, menja strukturu, gubi vlaznost i elasticnost, ukrucuje se, puca, trosi se, pa cak i nestaje.Na kosti, ispod takve hrskavice, javlja se skleroza, ta kost slabi i njoj se menja struktura, stabilnost takvoga zgloba se menja, pominjani kinematicki lanac se nepovratno narusava.
Zglobna caura otice, menja se, povecava obim.
Kost, nepripremljena za novonastala direktna opterecenja (jer vise nema kvalitetne hrskavice da je stiti i bude joj amortizer), reaguje izmenom topografije,
na nekim mestima ona hipertrofise u obliku osteofita, zglobna povrsina se zaravnjuje i sve to dovodi do toga da zglob spolja izgleda povecan, izmenjene konfiguracije, zbrisanih karakteristicnih spoljasnjih zglobnih linija, cak do neprepoznatljivosti.
Bol se, u pocetku, javlja samo pri vecim pokretima, a sa vremenom, ako se problem uporno zapostavlja (»Ma, nije mi nista, mogu ja.. »), bol postaje izrazitiji, budice pacijenta nocu i u znacajnoj meri ce limitirati njegove aktivnosti.
Kretanje toliko postaje otezano, da su uskoro potrebna i pomagala, stvari po kuci, zid, ograda, stap, stake, a kod potpuno zapustenih slucajeva i kolica.
Evolucija ovih tegoba moze trajati mesecima i godinama, a one su takve da se »od njih ne umire, ali se sa njima umire«.
Lecenje zavisi od trenutka u kome je problem prepoznat i dijagnostikovan.
U obzir dolaze: promena nacina i intenziteta zivota i rada, korekcija telesne mase, u znacajnijem obimu, obuka za odredjene specificne vezbe, koje moraju postati svakodnevnica pacijenta, odredjeni lekovi – u oralnom obliku, obliku gelova, krema i masti, injekcija sa intramuskularnim ili intraartikularnim nacinom aplikacije, fizikalna terapija raznih vidova, ucestalosti i obima, hirurske procedure u smislu toalete zglobnih povrsina,
korekcije osovine zgloba ili zamene zgloba tzv. vestackim, parcijalnogili totalnog tipa.

STA RADITI?

Prevencija je osnova neulazenja u problem.
Treba naci meru u svemu. Rekreacija koju upraznjavamo ne mora da podrazumeva iscrpljivanje do krajnjih fizickih granica nasega tela (zglobova, pre svega).
Sa odredjenim godinama zivota, napore i aktivnosti treba prilagodjavati upravo njima. Disciplinujmo se za vezbe, kratke, efektne, ciljane i pre svega, svakodnevne.
Od njih ce biti mnogo veca korist na duze staze, nego od intenzivnih, a kratkotrajnih kurseva, raznih placenih treninga i sl. Okrenimo se aktivnostima koje, dominantno, od nas zavise – posle odredjenih godina zivota kontaktni sportovi su, u najmanju ruku, neozbiljna i opasna zabava .
Vodimo racuna o telesnoj masi.
Gojaznost nema bas nijednu vrlinu.
Ona je i kod zglobova, kolena pogotovo, ‘kamen spoticanja’, uzrocnik mnogih problema i kocnicar svakog pokusaja lecenja.
Ne zanemarujmo povrede. Posavetujmo se sa onima koji vise od nas znaju o tome, da budemo sigurni sta nam se to zaista desilo i kako da se lecimo.
Ne zanemarujmo tegobe koje nam se pojavljuju. Organizam nam se uvek sam javi, da nas obavesti i upozori da ima problem koji on sam ne moze da sanira i da mu
treba pomoc.Ako se uporno o to oglusujemo, situacija ce se samo usloznjavati.Treba li podse}\cati da je problem lakse resiv, sto je jednostavniji.
Budimo disciplinovani kod lecenja.Ne prekidajmo terapije kada nam je bolje, vec kada to strucna lica naloze.
Budimo informisani. Pratimo, koliko mozemo, novosti iz medicine i farmacije.Nauka i ljudska radoznalost ne miruju. Svaki dan donosi nam nesto novo, stavovi,
postulati i nacini lecenja se menjaju.
Citanje ovoga lista, ovog teksta, je upravo najbolji podsticaj.

Dr Željko Bokun
Apoteka br.58