1. Kako fluor deluje na zube i zašto je važna njegova upotreba?
Fluor se ugrađuje u kristalnu rešetku hidroksiapatita zubne gleđi i čini je četiri puta jačom i otpornijom na pojavu karijesa.

Iz tog razloga je veoma važna njegova upotreba u periodu kada se zubna gleđ formira, jer se tada ugrađuje u sve slojeve gleđi. Kasnije korišćenje, u odraslom dobu, takođe je važno, ali tada se više ne deluje na sve slojeve gleđi, već samo na površne.

2. Da li je potrebno da se deci daje fluor?

Svaki roditelj je obavezan da brine o zdravlju usta i zuba svoje dece. Redovnim davanjem fluora u mlađem uzrastu, kao i stalnom kontrolom uzimanja tačno propisane doze u starijem uzrastu – roditelj obezbeđuje mnogo jače i otpornije zube svom detetu.

3. Kada početi sa upotrebom fluora? U kojoj dozi?

Sa upotrebom fluora se počinje od bebinog šestog meseca. Od tog perioda pa do treće godine, doza je 0,25 miligrama. Tabletica se rastopi u vodi i da bebi da popije. Kada dete poraste, može posle večernjeg pranja zuba (koje se sprovodi uz pomoć roditelja) da izgricka tableticu. Od treće do sedme godine, doza je 0,50 miligrama, a od sedme do petnaeste je jedan miligram. Nakon 15. godine nema više svrhe da se koriste tabletice fluora, već se tada prelazi na korišćenje nisko koncentrovanih rastvora ovog minerala. Posle večernjeg, detaljnog pranja, zubi se isperu rastvorom.

4. Postoji li razlika u dejstvu tabletica fluora i rastvora fluora?

Postoji. Tablete deluju endogeno, tj. unose se grickanjem i gutanjem, dok fluor cirkuliše celim telom i ugrađuje se u sve slojeve gleđi. Ovaj efekat ugradnje u sve slojeve se ostvaruje samo kod dece i trudnica – tada se deluje na zube koji nisu iznikli i kojima još nije formirana gleđ. Rastvor deluje lokalno samo na površne slojeve gleđi i koristi se kod već izniklih zuba, kod kojih se više ne može delovati na unutrašnje slojeve.

5. Da li je tačno da fluor šteti organizmu?

Ako se koristi u propisanim dozama – apsolutno ne šteti već koristi, jer ojačava zubnu gleđ.

6. Šta je fluoroza?

Fluoroza nastaje kao posledica unošenja prekomerne količine fluorida u vreme sazrevanja zuba, a karakteriše se stvaranjem porozne gleđi. Najblaža forma se manifestuje beličastim linijama, dok je kod teže forme boja zuba kredasto bela, a kod najtežeg oblika fluoroze dolazi do delimičnog ili potpunog gubitka zubne gleđi.

7. Da li se u Srbiji voda fluoriše?

Nažalost, kod nas se voda ne fluoriše. Ako se, pak, upotrebljava fluorisana voda, dozu fluora koju deca unose treba korigovati. Ukoliko u vodi ima 0,3-0,6 mg/l fluora, onda se daje pola propisane doze u zavisnosti od uzrasta, a ako ima 0,7 mg/l ili više, onda se fluor ne unosi dodatno.

8. Koje paste za zube su najbolje?

Fluor se u pastama nalazi u obliku fluorida (obično u obliku natrijum-monofluor fosfata). Podjednako su dobre sve paste, pod uslovom da sadrže dovoljnu količinu fluorida – neophodno je da bude zastupljen u količini od jedan odsto.

9. Na pojedinim dečjim pastama za zube je navedeno da treba konsultovati stomatologa ukoliko dete pere zube dva puta dnevno tom pastom, a dodatno uzima fluoride. Zbog čega?

To se odnosi na jako malu decu, koja još uvek ne znaju da dobro ispljunu sadržaj iz usta posle pranja zuba. Ako dete već uzima tabletice fluora, svako dodatno gutanje paste bi povećalo koncentraciju tog minerala. Savet je da mala deca, koja ne znaju dobro da isperu usta, ne koriste pastu. Ostali mališani mogu da koriste adekvatne doze fluorida u tableticama i da bez ikakve bojazni peru zube najmanje dva puta dnevno.

dr Jasmina Marković-Bugarić
Izvor: Moj pedijatar