Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”, IBISS, okuplja oko 250 naučnih istraživača, koji se kroz 14 odeljenja bave užim naučnim oblastima.

Sa doktorom Aleksejem Tarasjevim, višim naučnim
saradnikom na Odeljenju za evolucionu biologiju razgovarali smo na temu GMO u Srbiji, pitanju koje se tiče nacionalne biološke sigurnosti.

O pitanju: GMO da li ne, raspravljalo se na drugom organizovanom Javnom slušanju u Narodnoj skupštini početkom februara ove godine. Otvorena je mogućnost raspisivanja referenduma na kojem bi se građani izjasnili da li su za gajenje i promet GMO kultura u Srbiji. Vrhunski stručnjak za ovu oblast, dr Aleksej Tarasjev razjasnio nam je osnovne pojmove, podsetio nas da se i insulin danas dobija iz GMO, ukazao na nacionalne propise koji se odnose na navedenu temu i upoznao nas sa dva različita gledišta koja postoje u javnosti, pri čemu tema nije jednoznačno određena.

Šta su to genetički modifikovani organizmi?

Genetički modifikovani organizmi (GMO) su, prema Kartagenskom protokolu o biološkoj sigurnosti, organizmi
koji poseduju novu kombinaciju genetičkog materijala dobijenu metodama savremene biotehnologije, dok
savremenu biotehnologiju Protokol definiše kao upotrebu in vitro tehnika nukleinskih kiselina i fuziju ćelija iznad taksonomskog nivoa familije. Uz to, ovim tehnikama, u koje ne spadaju tehnike koje su tradicionalno korišćene u ukrštanju i selekciji, prevazilaze se prirodne reproduktivne i rekombinacione
barijere. Ista definicija savremene biotehnologije koristi se i u dokumentima Codex Allimentarius-a. Trenutno najkorišćenije tehnike dobijanja GMO jesu transformacija uz pomoć Agrobacterium tumefaciens-
a, biolistički metod kao i direktni transfer gena u protoplaste. Međutim, postoji i čitav niz drugih novih tehnika koje mogu potpasti pod ovu definiciju.
Evropska unija je trenutno identifikovala osam novih tehnika oplemenjivanja čiji se pravni status mora odrediti.

Gde se sve koriste GMO?

Treba imati u vidu i da GM poljoprivredne kulture nisu jedini organizmi koji su genetički modifikovani kao i da će broj raznih drugih primena tokom vremena rasti. GMO se takođe koriste i u medicini, bioremedijaciji, kao i u eksperimentalnoj laboratorijskoj praksi u mnogim oblastima biologije gde
se GM organizmi koriste umesto mutanata.
Vrši se i genetička modifikacija bakterija, drveća, riba, insekata i mnogih drugih organizama. Mada su
pod znatno manjom pažnjom javnosti, organizmi koji, za razliku od poljoprivrednih kultura, mogu uspešno
opstati u životnoj sredini i bez pomoći čoveka (što je slučaj sa onima koji bi se koristili u bioremedijaciji) predstavljaju oblast rada sa GMO gde mnogo veću pažnju treba posvetiti mogućim rizicima po životnu sredinu.

Znači tu postoje i oblasti koje su od direktnog značaja za zdravlje ljudi?

Tu svakako spada upotreba GMO u medicini i u poljoprivredi. Dosadašnje područje primene GMO je, još od pojave prvog odobrenog GM paradajza Flavr Savr u SAD 1996. godine, pretežno bilo u oblasti agrobiotehnologije, pa je tako 2011. pod GM kulturama bilo oko 160 miliona hektara. Najviše ima površina pod GM sojom a zatim i pod GM kukuruzom i GM pamukom, pri čemu su najveće površine zabeležene u Sjedinjenim Američkim Državama, Brazilu, Argentini, Indiji, Kanadi i Kini. Indija i Kina razvijaju i svoje
GMO. U medicini se već odavno koriste GM bakterije koje sintetišu humani insulin, a uloga GMO u naučnim
istraživanjima je takođe veoma značajna za zdravlje.

U javnosti se često mogu čuti informacije o navodnoj štetnosti GMO?

Treba naglasiti da u slučaju GMO prvi put imamo paralelni razvoj kako same tehnologije tako i analize rizika od njene primene. Što je tehnologija moćnija i rizici koji je prate moraju biti pažljivije analizirani. Svi relevantni međunarodni dokumenti (Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Kartagenski
protokol o biološkoj sigurnosti) i zagovaraju balansirani pristup, tj. govore kako o mogućim rizicima tako
i o mogućim prednostima i koristima od upotrebe savremene biotehnologije.
Osnovni principi procene rizika, na osnovu tih i drugih međunarodnih dokumenata, njegova su naučna zasnovanost i transparentnost, upotreba komparativnog pristupa, zatim princip predostrožnosti, princip »slučaj po slučaj«, kao i princip »korak po korak«. Princip »slučaj po slučaj« znači da se pri proceni rizika mora odvojeno razmatrati svaki »modifikacioni događaj« tj. svaka pojedinačna transformacija, a procena rizika se mora posebno raditi za svaki tip upotrebe i za svaki tip životne sredine u koji se dati GMO (»modifikacioni događaj«) oslobađa. Na dobrom regulatornom sistemu je da omogući, uz poznavanje principa i metodologije procene rizika, da samo bezbedni GMO budu odobreni za tačno određenu upotrebu u jasno definisanoj životnoj sredini.

Kakva je situacija sa GMO kod nas?

Od 2001. mi smo imali Zakon koji je omogućavao izdavanje dozvola za sve tipove upotrebe GMO. Za osam godina važenja tog zakona nijedna dozvola za gajenje GMO niti za stavljanje u promet hrane od GMO nije bila izdata.
Dozvole su izdate samo za upotrebu za ishranu stoke sojinom sačmom (što nije živi organizam) poreklom od
genetički modifikovane soje koja je u EU dozvoljena kao živi modifikovani organizam i to u ishrani ljudi, kao i dozvole za poljske oglede u dva naša renomirana poljoprivredna instituta.
Pošto je u međuvremenu došlo do usvajanja novih propisa EU, a i naša zemlja je postala članica Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti, nakon stručne i javne rasprave, pripremljen je Predlog zakona koji je bio upućen u Parlament. Ovaj Predlog je međutim bio izmenjen u samom Parlamentu
bez ikakvog konsultovanja kako stručne tako i šire javnosti. Usvojeni Zakon iz 2009. godine je neusaglašen
sa propisima EU jer je mnogo restriktivniji a takođe je krajnje nebezbedan jer dopušta mogućnost kontaminacije proizvoda do 0,9% bez nužnih ograda da takva kontaminacija mora biti nenamerna, tehnološki neizbežna i onim GMO koji je odobren ili koji je prošao pozitivnu procenu rizika (što sve postoji u propisima EU, ali u vezi sa obeležavanjem a ne sa potrebom izdavanja dozvola). On takođe sadrži
mogućnost kontaminacije semenskog materijala do 0,1% što takođe nije u skladu sa propisima EU i može
ugroziti životnu sredinu. Usled njegove nebezbednosti, promena Zakona o GMO je neophodan korak ka ponovnom
uspostavljanju sistema biološke sigurnosti u Srbiji koja je postojala u periodu od 2001. do 2009.

Kako se odvija taj proces?

U toku je javna debata o GMO koja je uključivala i dva javna parlamentarna slušanja koje je organizovao Odbor za životnu sredinu Skupštine Srbije. U pogledu načina kako da budemo bezbedni uglavnom se izdvajaju dva pristupa.
Znatan broj predstavnika udruženja, političkih partija i nevladinih organizacija zagovara bezbednost putem
opšte zabrane kultivisanja i prometa GMO, dok stručnjaci za biološku sigurnost uglavnom zagovaraju regulatorni sistem kakav je postojao od 2001. do 2009, samo sa poboljšanjima (sa obeležavanjem
proizvoda, učešćem javnosti, mogućnošću proglašenja zaštićenih područja u kojima kultivacija ne
bi bila moguća i drugima). Sistem koji bi se zasnivao na opštoj zabrani ne bi bio u skladu sa međunarodnim standardima, mogao bi ugroziti neke od veoma pozitivnih primena GMO (npr. u proizvodnji insulina ili za naučna istraživanja), a sa stručne strane bio bi jednak tvrđenju da su svi GMO dokazano
opasni, što bi teret dokazivanja da je sve nebezbedno prebacio na našu stranu. U slučaju rigoroznog regulatornog sistema, u kome je zabranjeno svaka upotreba GMO za koju nije izdata dozvola posle odgovarajuće analize rizika i koji uključuje i proglašenje zaštićenih područja, obeležavanje,
kao i konsultovanje stručne i šire javnosti pri donošenju svake pojedinačne odluke, mi bismo bili harmonizovani sa evropskim standardima. U tom slučaju teret dokazivanja da je nešto bezbedno bio bi na podnosiocu prijave i svaka pojedinačna upotreba ne bi bila odobrena ukoliko postoje naučno opravdane sumnje u bezbednost.
Mislim da bi u tom slučaju mogli da izbegnemo sve eventualne rizike po zdravlje ali i da iskoristimo prednosti koje ova tehnologija pruža, i tako povećamo šanse da »doživimo 100«.

Pažnju svetske javnosti je krajem protekle godine izazvao rad tima francuskih istraživača predvođenih Žil Erikom Seralinijem o mogućim štetnim posledicama GM kukuruza NK603, nastao na osnovu dvogodišnje studije ishrane pacova, objavljen u prestižnom časopisu Food and Chemical Toxicology. Nadležno telo EU za procenu rizika (EFSA) je, međutim, ocenila da zaključci te studije nisu na odgovarajući način potkrepljeni statističkim testovima.

Izvor: Doživeti 100