U prirodi se ne nalazi slobodan. Najvaznije rude su molibdenit, vulfenit, povelit itd. Nedostatak molibdena u zemljistu dovodi do niza oboljenja kod biljaka, jer ima kaltaliticko dejstvo na proces vezivanja azota.
Molibden je otkrio svedski hemicar Karl Vilhelm Sele (Carl Wilhelm Scheele) 1778. Ime mu potice od grcke reci molubdos, sto znaci voditi. Od 1953. je poznato da je molibden esencijalan metal za covecji organizam. Tada je ustanovljeno da je ksantin-oksidaza molibdenov metaloenzim. Deficit je izuzetno redak kod coveka, obicno u sklopu nekog teskog metabolickog poremecaja.
Prirodni izvori
Mesovitom ishranom dnevno se unosi oko 50-100 mikrograma molibdena. Bogati prirodni izvori su : leguminoze, zitarice, krompir, mrkva, kupus, spanac, jagode, integralni pirinac, badem,pistaci, jaja, cureca jetra, kesten itd.
Uloga u organizmu
Organizam odraslog coveka sadrzi oko 9 miligrama molibdena. Mada je kolicina molibdena u tkivima mala, najveca koncentracija ovog metala je u jetri, bubrezima, nadbubreznim zlezdama, kostima i kozi. Bioloski aktivan oblik molibdena poznat je i kao molibdenov kofaktor ili Moko. Moko je kofaktor tri humana enzima: sulfit-oksidaza, ksantin-oksidaza i aldehid-oksidaza. Sulfit-oksidaza je ukljucena u metabolizam aminokiselina sa sumporom, ksantin-oksidaza je neophodna za oksidaciju purina i pirimidina i stvaranje mokracne kiseline, dok je aldehid-oksidaza ukljucena u oksidaciju aldehida.
Preporuceni dnevni unos za odrasle : preporuceni dnevni unos bi, po definiciji, trebalo da zadovolji potrebe za molibdenom 97-98% zdravog stanovnistva svih zivotnih doba i pola.
Preporuceni dnevni unos molibdena za odrasle (u mikrogramima)
MUSKARCI 45
ZENE 45
TRUDNOCA 50
DOJENJE 50
BEZBEDAN UNOS*
2000
*Bezbedan dnevni unos je kolicina mangana koja nije stetna po zdravlje 1000 mikrograma=1 miligram
Deficit i prekomeran unos: nedostatak molibdena je veoma redak, jer se hranom unose dovoljne kolicine ovog metala, obicno vece od dnevnih potreba. Deficit moze da se javi kod osoba na dugotrajnoj parenteralnoj ishrani, poremecaja apsorpcije u tankom crevu ili neodgovarajuce ishrane. Metabolicke poremecaje molibdenovog kofaktora, zbog delimicnog ili potpunog nedostataka molibdena, karakterisu smanjen rad ili nedostatak tri molibdenova enzima. Javlja se povecano izlucivanje metabolita sa sumporom, niska koncentracija mokracne kiseline i povecana eliminacija ksantina. Veca ucestalost gihta javlja se kada je dnevni unos 10-15 miligrama.
Molibden se smatra netoksicnim, ali je potrebna opreznost kada se za ishranu koriste biljke sa tla siromasnog molibdenom. Kada je zemlja siromasna molibdenom, biljke ne mogu da sintetisu nitrat-oksidazu, molibdenov enzim koji je neophodan za pretvaranje nitrata iz podloge u aminokiseline. Tada se umesto aminokiselina, stvaraju nitrozoamini poznati karcinogeni. Zbog toga je zastupljenost i ucestalost raka jednjaka i zeluca oko deset puta veca u oblasti Linksian nego u ostalim delovima Kine, a za oko sto puta veca nego u SAD.
Molibden snizava nivo bakra, jer ometa njegovu apsorpciju. S obzirom da je bakar antagonist molibdena, povecan unos moze da dovede do povisenja nivoa bakra u krvi i urinu. Cink povecava koncentarciju molibdena u krvi, a kalcijum smanjuje apsorpciju ovog elementa u tragu tako da se preporucuje odvojeno uzimanje.
Izvor:BBsoft.rs