Intervju sa Nadom Teodosijević, koordinatorom Razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite u okviru projekta Razvoj zdravstva Srbije

Na razvoju IK tehnologija u sistemu zdravstvene zaštite intenzivno se radi od 2005. godine.
Kroz projekat Razvoj zdravstva Srbije, za nepune četiri godine, sa ukupnim budžetom od 4 miliona evra,

urađene su značajne IT komponente i postavljen je osnov budućeg integrisanog informacionog sistema (IIS) zdravstva Srbije. Razvijeni su i implementirani informacioni sistemi u državnim ustanovama, kao što je Republički zavod za javno zdravlje “Batut” i Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO), kao i regionalne komponente za domove zdravlja i bolnice.

Naglasila bih da je svaka komponenta, planirana kroz projekat, realizovana i da svaka radi. Uradili smo i više nego što je bio prvobitni cilj projekta, zahvaljujući izuzetnom angažovanju velikog broja učesnika u realizaciji projekta. Odlični rezultati su doprineli da ove godine kreću dva nova velika IT projekta Ministarstva zdravlja, koji su finansirani iz novih kredita Svetske banke. To je DILS, sa budžetom od 6 miliona evra, za sve domove zdravlja, i Razvoj zdravstva Srbije 2, sa budžetom od 7 miliona evra, za 13 bolnica. Takođe, dosadašnji rezultati su nas kvalifikovali da ProRec Srbija, nacionalna asocijacija formirana iz Projekta, bude učesnica EU projekta čiji cilj je standardizacija softvera za primarnu zdravstvenu zaštitu i bolnički informacioni sistem na nivou Evrope.

Šta je do sada završeno od planiranog?
Kao prvo, uspostavljena je centralna baza osiguranika za RZZO. Iz prethodnih baza ili elektronskih evidencija o osiguranicima RZZO, koje su sporadično postojale po nekim filijalama Zavoda, podaci su preneti u jednu modernu bazu osiguranika, koja je kasnijim radom RZZO obuhvatila sve osiguranike u zemlji, što je osnov za funkcionisanje sistema. Za Zavod smo izgradili i informatičku mrežu od direkcije do filijala i svih ispostava. Naime, do svake opštine u kojoj postoji ispostava RZZO, a ima ih oko 170, napravljena je moderna IKT mreža sa svim bezbednosnim i ostalim standardima. Trenutno vršimo povezivanje zdravstvenih ustanova na tu mrežu i već možemo da kažemo da je
uspostavljena kičma informaciono-komunikacione mreže zdravstva Srbije.

Napravljen je i Centralni informacioni servis (CIS) u “Batutu”, u kome su uspostavljene resursne baze zdravstva. CIS je i portal koji će služiti korisnicima zdravstvenog sistema. Na jednom mestu, CIS sadrži podatke o svim zdravstvenim ustanovama, kojih ima 284, o svim zaposlenima – njih 124 hiljade, i medicinskoj opremi. Inicijalno, podaci su migrirani iz “Batutovih” baza podataka, sa datumom 31.12.2008. U periodu od dve godine, koliko je trajao razvoj i implementacija CIS-a, vršen je i intenzivan rad kako na treningu krajnjih korisnika, tako i na testiranju funkcionalnosti CIS-a. Odziv je bio odličan i do sada je obučeno nekoliko hiljada zaposlenih iz svih zdravstvenih ustanova. CIS je počeo sa realnim radom, ali nastojimo da stavljamo u funkciju okrug po okrug, kako ne bi došlo do početnog preopterećenja sistema.

Koja je svrha Centralnog informacionog servisa i da li će u njega biti uključen i privatni sektor?
Svrha CIS-a je da svi korisnici, prema svojim ovlašćenjima, mogu da mu pristupe i dobiju željeni podatak. To znači da zdravstvene ustanove direktno unose i održavaju podatke koji se odnose na njihovu ustanovu (podaci o ustanovi, zaposlenima i medicinskoj opremi). To takođe znači da ako nekog, bila to zdravstvena ustanova ili ministar zdravlja, interesuje, recimo, koliko ima rendgenologa, to može da sazna jednim “klikom”. Ministar će dobiti podatak za ceo sistem, a direktor ustanove samo za svoju ustanovu. Predvideli smo da CIS sadrži podatke i iz privatnog sektora, a njih dobijamo iz Agencije za privredne registre i Trgovinskog suda.

Takođe, CIS je mesto za distribuciju zajedničkih kodnih sistema (šifarnika) svim korisnicima. Ovo je uslov za interoperabilnost (mogućnost razmene podataka između informacionih sistema) celog integrisanog informacionog sistema.

U nastavku projekta, koji nosi radni naziv “Razvoj zdravstva Srbije 2” i počinje u septembru ove godine, planiramo da proširimo podatke o privatnom sektoru, da unapredimo sve što je do sad urađeno, kao i da razvijemo portal za građane, “E-Zdravlje”,
ili „E-Health“ kako se u svetu zove. Građanima ćemo, u najskorije vreme, preko portala ponuditi podatke o pružaocima zdravstvenih usluga, mogućnost zakazivanja pregleda u zdravstvenim ustanovama, kao i savetovanje u oblasti zdravlja. Ovaj servis je deo e-Uprave, koja je u celosti uspostavljena kod svih članica EU. Kada budemo imali zvaničan portal za građane, sa svim podacima o zdravstvenim ustanovama (državni i privatni sektor), lekarima i uslugama, privatni sektor će imati veliki interes da uzme učešće u projektu.

Nedavno su održane prezentacije bolničkog informacionog sistema u opštim bolnicama Zrenjanin i Valjevo. Šta je sve urađeno u tim pilot bolnicama a šta planirano u nastavku projekta?
Što se tiče Bolničkog informacionog sistema (BIS), u četiri pilot bolnice (Kraljevo, Valjevo, Vranje i Zrenjanin) izgrađena je kompletna IKT infrastruktura i nabavljena računarska oprema – serveri, radne stanice, štampači. Dizajniran je i implementiran bolnički softver za opštu bolnicu koji omogućava praćenje pacijenta tokom posete specijalističkim ambulantama ili u toku hospitalizacije. Za nas je indikator da je implementiran sistem bio to da svaki pacijent izađe iz bolnice sa otpusnom listom koja je generisana u BIS-u i da za svaku izvršenu uslugu bude generisana elektronska faktura.

Raznovrsni stručni, zdravstveni i demografski podaci, podaci o alergijama, istorije bolesti (anamneza, statusi, mišljenja, tok lečenja, otpusna pisma), rezultati laboratorijskih analiza, podaci o primljenoj terapiji, podaci o zakazanim postupcima i pregledima su jasno struktuirani, što omogućava jednostavan i brz pristup celokupnoj dokumentaciji pacijenta. Radi olakšavanja rada, ubrzanja procedura i smanjenja obima grešaka, rešenje omogućava inicijalni unos administrativnih podataka ili identifikaciju pacijenta očitavanjem bar-koda sa zdravstvene knjižice, odnosno automatski se koriste podaci iz baze osiguranika.

U nastavku projekta uradićemo unapređenje softvera kako bismo ga prilagodili novom sistemu izveštavanja prema RZZO – metodologijom DRG, odnosno po sistemu
dijagnostički srodnih grupa. Prema toj metodologiji, plaća se obavljena usluga, a ne broj dana hospitalizacije pa će direktori bolnica morati da izračunaju koliko ih pružena
usluga košta i da se prilagode tome – ako treba, unaprede kvalitet svog rada kako bi smanjili troškove. U tu svrhu kroz nastavak projekta pripremićemo i menadžerski modul koji će biti pomoć menadžmentu u donošenju odluka.

Veoma važno za bolnice je i unapređenje softvera za laboratorije. Treba da povežemo laboratorijske instrumente i informacioni sistem tako da rezultati, koje će, naravno, prethodno ovlašćeno lice laboratorije verifikovati, budu automatski poslati u informacioni sistem. Takođe planiramo da povežemo i radiološke sisteme – slike skenera,
rendgena, rezonanci.

Do sada smo implementirali BIS u četiri bolnice, a od septembra planiramo još trinaest, od toga dva KBC u Beogradu, Klinički centar Kragujevac i deset opštih bolnica.

Novi projekat najavljuje razvoj IT i u domovima zdravlja.
Što se tiče primarne zdravstvene zaštite, funkcionalno i tehnološki smo unapredili softver za Dom zdravlja u Kraljevu. Pošto je prethodni softver radio samo za opštu medicinu,
razvili smo novi za izabranog lekara u opštoj medicini, pedijatriji, ginekologiji, medicini rada, stomatologiji – za kompletnu primarnu zdravstvenu zaštitu. Sada će biti veliki izazov povezati sve ambulante sa centralnom zgradom doma zdravlja, gde će se nalaziti centralna baza informacionog sistema, i to treba da rešimo u novom projektu. Očekujemo da ćemo u Telekomu imati dobrog partnera.

Nastavak projekta se odnosi na sve domove zdravlja, njih 158. Iako su na njima dosadašnji projekti iz NIP-a i donacije EU već dali određene doprinose, DILS projekat Ministarstva zdravlja treba da zaokruži njihovu informatizaciju do kraja 2011, a da u
toku 2012. ostvari povezivanje sa ostalim resorima, jer je DILS međuresorni projekat i obuhvata, pored zdravstva, socijalu, prosvetu i lokalnu samoupravu.

Još jedan izazov novog projekta biće budžet. Pošto budžet Projekta DILS neće biti dovoljan da pokrije sve domove zdravlja, neophodno je učešće lokalne samouprave. Projekat će 100 posto pokriti implementaciju informacionog sistema za domove zdravlja u nerazvijenim i slabo razvijenim opštinama, a od onih razvijenih očekujemo da nam pomognu. Projekat će svima pružiti mrežu, serversku podršku, obuku i implementaciju
softvera, ali samo do 50 posto potreba u radnim stanicama, štampačima i bar-kod čitačima, te će lokalna samouprava u razvijenim opštinama, odnosno same zdravstvene ustanove morati da dopune te potrebe. Ovaj model zajedničkog finansiranja već je realizovan u Kolubarskom okrugu.

Pomenuli ste budžet. Koji su ostali izazovi projekta?
Vrlo važno je da kroz nastavak projekta obezbedimo, pored funkcionalnog unapređenja, kontinuitet procesa, odnosno jaču serversku podršku, da se ne bi desilo da “padne” server a pacijent čeka na terapiju. Vreme odziva ne sme da bude duže od pet sekundi, to nam je cilj. Zatim, moramo da unapredimo i arhiviranje podataka, njihovu bezbednost u fizičkom smislu – pravljenje kopija podataka. Ako se desi požar ili poplava, server
može ponovo da se kupi, ali podaci su zauvek izgubljeni, tako da oni moraju da se čuvaju u odvojenim data centrima, ali nikad u istoj prostoriji. Standarde arhiviranja treba da propišemo.

Kroz dosadašnji projekat napravili smo i Standard za procenu kvaliteta softvera za primarnu zdravstvenu zaštitu i BIS, tj. želimo da standardizujemo zahteve koje softveri moraju da obezbede. Ministarstvo zdravlja za sada ima tri softvera – jedan za primarnu i dva za bolnice, ali je tržište otvoreno prema svim drugim softverima, s tim što će oni morati da odgovore na sve ove zahteve. Napravili smo i program razvoja IT-a do 2015. godine. To je strateški dokument, sa Akcionim planom informatizacije celog zdravstva, i sad smo u fazi njegovog formalnog usvajanja.

Sva ova rešenja su rađena na najnovijim, web tehnologijama, koje nam omogućavaju mnoge prednosti, a na kraju i integrisani informacioni sistem. To znači da će sistem iz bolnice moći da komunicira sa primarnom zdravstvenom zaštitom i obrnuto; lekar iz bolnice će moći da vidi nešto iz kartona primarne zaštite, a lekar iz doma zdravlja će dobiti direktno otpusnu listu a ne da je pacijent sam donosi.

Ne treba očekivati da zdravstvene ustanove same održavaju i dalje razvijaju softvere, već softverske kuće kojima je to osnovna delatnost. Ministarstvo zdravlja gradi ambijent za
ovakav održivi razvoj.

Kako su reagovali zaposleni koji su prošli vašu obuku? Da li je implementacija ovih sistema zahtevala dodatne kadrove?
U pilot bolnicama su svi zaposleni, odnosno oni koje će koristiti zdravstveni informacioni sistem, prošli kroz obuku, i naša procena je da je oko 80 posto njih reagovalo pozitivno. Mislim da je najvažnije da menadžment prihvati inovacije, da učestvuje, onda zaposleni lako prate svoje rukovodstvo.

IKT kadra nemamo dovoljno i na tome tek treba da radimo. Potrebno nam je jačanje IKT kadra u zdravstvenim ustanovama kao prve linije podrške – od obezbeđivanja operativne pomoći u redovnom radu (štampač, papir, toner) do administriranja bazom. Administriranje znači da će IT zaposleni, uz obuku, davati ovlašćenja za korišćenje aplikacije (ovlašćenja za doktore ili sestre).

Kada očekujete da bi ceo sistem mogao biti povezan?
Plan je da do 2012. glavni deo posla bude završen, a da ceo sistem bude integrisan do 2015. godine i to sve u cilju kvalitetnije i dostupnije zdravstvene zaštite.

Magazine White – jul 2009.