Magazine White – broj 44

Primenu kapitacije, kažu sindikalci, valjalo bi odložiti za juli 2012. godine (umesto da startuje jula 2011), a do tada bi trebalo pratiti koliko ko radi, te da Ministarstvo zdravlja i RZZO podižu kvalitet zdravstvene zaštite, kao i da taj kvalitet ujednače u celoj Srbiji.

Ovako, lekarski timovi će se baviti samo sobom, to jest gledaće – koliko su pacijenata imali i koliko im još nedostaje, koliko su uputa napisali za sekundarni i tercijarni nivo, koliko su recepata napisali

Kako predlažu zvaničnici, zaposlenima u zdravstvu određivale bi se plate na osnovu modela kapitacije od jula 2011. godine. Predlog zakona o platama u državnim organima i javnim službama Vlada Republike je uputila Skupštini na raspravu i usvajanje. Tim povodom, održan je okrugli sto Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”, uz prisustvo predstavnika Ministarstva zdravlja i RZZO. Sindikalci su zatražili povlačenje pomenutog Predloga iz skupštinske procedure, kao i pomeranje sprovođenja kapitacije za juli 2012. godine.

– Dosadašnji način finansiranja podrazumevao je što veće ulaganje novca, bez vidljivih rezultata, koje ubuduće želimo da vidimo. Drugim rečima, to znači da će zarade u javnom sektoru zavisiti od radnog učinka, a detalji o tome kako će se meriti taj učinak, odrediće se podzakonskim aktima. Od Ministarstva finansija nismo dobili povećanu masu za zarade, koje kao što je poznato zavise od izdvajanja za zdravstvo po glavi stanovnika, što je početkom 2010. godine iznosilo 280 evra, a krajem iste godine 250 evra. Kapitaciona formula podrazumeva rezultate rada, broj pacijenata koje ima izabrani lekar, kvalitet rada, broj pregleda i propisanih recepata, podvukla je Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja.

S druge strane, sindikalci su istakli zabrinutost zbog nametanja zakonske regulative bez prethodne rasprave, uključujući i brojne nejasnoće u Predlogu zakona o platama. Recimo, ne zna se kolika je osnovica plate, kao i varijabilni koeficijent. Postoji i opasnost od ukidanja autonomije lekara, ali i smanjenja zarada zaposlenih u zdravstvu, čije plate su već dve godine zamrznute, tako da njihova kupovna moć opada i sada iznosi samo 70 odsto. Otuda će predloženi način obezbeđivanja zarada, budućim podzakonskim aktima, uticati na još veće smanjenje zarada, jer će zaposleni morati da ostvaruju 20 odsto varijable, što umanjuje stvarnu zaradu, ukazao je dr Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”.

Sindikalci su bili jednoglasni: na taj način, smisao ovog zakonskog akta i budućih zakonskih propisa svodiće se zapravo na obavezu da se zaradi 20 odsto i time zadrži postojeći nivo zarada i to na štetu kvaliteta. „Jer, lekari će, pre svega, juriti pacijente”. Osim toga, ako zaposleni ubuduće treba da ostvare promenljivi deo plate, onda će cilj biti što veći broj bolesnih, dok će preventiva biti u drugom planu. Otuda, u sadašnjim uslovima budžetske situacije, zaduženosti zemlje i odnosa prema MMF-u, sindikalci predlažu da se za sada ne menja postojeći sistem plata, već da se sačeka stabilizacija javne potrošnje.

– Primenu kapitacije valjalo bi odložiti za juli 2012. godine (umesto da startuje jula 2011), a do tada bi trebalo pratiti koliko ko radi, te da Ministarstvo zdravlja i RZZO podižu kvalitet zdravstvene zaštite, kao i da taj kvalitet ujednače u celoj Srbiji. Ovako, lekarski timovi će se baviti samo sobom, to jest gledaće – koliko su pacijenata imali i koliko im još nedostaje, koliko su uputa napisali za sekundarni i tercijarni nivo, koliko su recepata napisali. Da se ne pominje da velika većina lekara još uvek ništa ne zna o kapitaciji. Pri tom, nije ni u redu da svi zaposleni zavise od lekarskih timova, te da ako sam dobro radio, a nisam lekar, primim manju platu zbog njih, napomenuo je Goran Dejanović, sekretar Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”.

Odgovarajući na primedbe, gospođa Pavlović je rekla da je Ministarstvo rada predlagač ovog Zakona, te da su ga oni i uputili u Skupštinu. Takođe, ona dodaje da se ne može prihvatiti ni ocena sindikalaca da je Predlog „ispod žita” upućen na dalje razmatranje, upravo zbog organizovanja ovog okruglog stola, „čime se uklanja svaka mistifikacija”. Kapitacija je, prema njenim rečima, preporučeni model SZO, koji pre svega insistira na preventivi. „Nemojte mi reći da naša zemlja i dalje treba da bude u vrhu po broju obolelih od malignih bolesti. Želimo da unapredimo zdravstvenu sliku naših građana, da manje obolevaju, da zdravstvena zaštita bude bolja, da se duže živi i konačno da bude manje troškova. Osim toga, ovaj model nije novina, jer postoji u svim evropskim zemljama, a osim nas, samo još Albanija ga nije usvojila”, podvukla je gospođa Pavlović.

Dilema
Predloženim izmenama Zakona, predlaže se da uvećana plata za minuli rad bude 0,4 odsto od osnovice za svaku punu godinu rada provedenu u radnom odnosu, a ne 0,5 odsto kao što je utvrđeno Opštim kolektivnim ugovorom. Takođe, u Predlogu je osnovna plata regulisana suprotno Zakonu o radu, gde piše da se osnovna plata izračunava na osnovu koeficijenta pomnoženog cenom rada. Isto tako, korektivni koeficijent se po Zakonu o radu određuje kroz radni učinak, pa se postavlja pitanje ko će na osnovu ovog Predloga određivati korektivni koeficijent, podvukla je Dragica Mišljenović, savetnik za zakonodavno-pravna pitanja Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost”.

Kapitacija – put do kvaliteta

EU je u projekat kapitacije uložila 4,5 miliona evra i dva miliona evra za nabavku računarske opreme zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Ovaj projekat je usmeren na povećanje kvaliteta usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i na ozbiljne pripreme za promenu načina finansiranja, što je jedan od ključnih koraka u reformi zdravstvenog sistema. U projektu je učestvovalo 28 domova zdravlja, izvršena je njihova informatizacija, a da bi rezultati bili primenljivi, pristupamo promeni Zakona o platama u javnom sektoru. Način plaćanja će podrazumevati da se za prosečni rad dobije zagarantovana zarada, dok bi se za bolji kvalitet dobijala veća plata i obrnuto, rekao je prof.dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja na završnoj konferenciji „Podrška primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u Srbiji”, održanoj u decembru u Centru Sava u Beogradu.

On je dodao da u ovom trenutku, najveće zemlje sveta reformišu zdravstvene sisteme (Kina, Indija, Rusija), Amerika se trudi da do 2019. godine osigura sve građane, EU nastoji da sve članice poštuju visoke standarde, srpski zdravstveni sistem takođe. Za nas je veoma važno što se 2010. godina završila činjenicom da je na Svetskom ekonomskom samitu u Davosu, Srbija visoko rangirana po kvalitetu zdravstvenog sistema, na 46 mestu od 133 zemlje. Sindikati predlažu da se kapitacija odloži do 1. jula 2012. godine. Da li će se pregovarati s njima o tome i kako će kasnije izgledati primena kapitacije na sekundarnom i tercijarnom nivou, pitali smo ministra.

Kapitacija je način plaćanja po broju korisnika u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. U bolnicama je drugačiji način plaćanja i u ovom trenutku je u toku priprema za uvođenje načina plaćanja po dijagnostičkim srodnim grupama. Promene su uvek problem za sistem, jer reforma znači promenu vladajućih odnosa u sistemu, po mogućstvu mirnim putem i uz konsenzus učesnika. Mi možemo unedogled odlagati promenu načina plaćanja…

Srbija ima široku mrežu zdravstvenih ustanova i ne postoji nijedno selo ili kuća od koje nije moguće stići do prve ambulante ili doma zdravlja. Znači, uvođenje drugačijeg načina plaćanja nema za cilj da poveća dostupnost (jer je zdravstveni sistem Srbije jedan od najviše dostupnih u Evropi), već da poveća kvalitet, efikasnost i vrednost za uloženi novac.
J.V.

Podrška
Evropska unija već 10 godina podržava napore srpskih vlasti da poboljšaju i unaprede zdravstvenu zaštitu u Srbiji. Ovim projektom kapitacije želimo da aktivnosti usmeravamo ka pacijentu, te da građani imaju izabranog lekara kod koga će se lečiti, kao i da se pacijenti registruju u cilju prevencije bolesti. Naime, u Srbiji je veliki broj žena pogođen rakom grlića materice (140.000 žena godišnje oboli, od kojih polovina umre). Isto se odnosi i na rak dojke. Ovo je hrabra reforma i nije laka, ali to je put ka boljoj budućnosti, istakao je šef delegacije EU u našoj zemlji ambasador Vensan Dežer.