Pod antikoncepcijom ili kontracepcijom treba podrazumevati skup mera, postupaka kojima se postiže sprečavanje neželjene trudnoće.

Svaka kontraceptivna metoda, ili sredstvo, treba da ispuni nekoliko uslova: mora da bude efikasna u pružanju zaštite od neželjene trudnoće, da ne ometa normalan tok seksualnih odnosa niti da umanjuje zadovoljstvo seksualnih partnera pri tome. Osim toga, treba da je neškodljiva, da je jeftina i svima pristupačna, da je rukovanje njome lako, prosto i shvatljivo.

Metode i sredstva kontracepcije prema načinu svoga delovanja mogu da se podele na mehaničke, hemijske i biološke. Jasno je da se ove metode mogu i kombinovati.

Mehanička sredstva i metode
U toku polnog odnosa ne dopušaju izlivanje sperme u vaginu žene ili svojim prisustvom u vagini ili materici ometaju normalan mehanizam oplođenja jajne ćelije, a ako se oplodi, otežavaju ili sprečavaju njeno usadivanje

METODA PREKINUTOG POLNOG ODNOSA (COITUS INTERRUPTUS)
veoma je stara ali se i danas sa uspehom koristi u mnogim brakovima. Sastoji se u tome da se u toku poinog odnosa, neposredno pre ejakulacije, muškarac odmakne od žene, te da izlivena semena tečnost ne dospe u vaginu. Međutim, ova metoda može da se preporuči samo disciplinovanim supružnicima koji su u stanju da na vreme prekinu polni odnos. No i tada ona ne pruža apsolutnu sigurnost, jer i pre ejakulacije izvestan broj spermija može da dopre u vaginu i da dovede do trudnoće. Pri ovoj metodi neophodno je da žena doživi orgazam pre muškarca. Zbog toga polni akt ne treba prekidati pre no što nastupi seksualno zadovoljenje žene.

METODA KORIŠĆENJA KONDOMA – PREZERVATIVA.
Prezervativ je izdužena navlaka od veoma tanke i fine gume oblika muškog polnog organa. Na muški polni ud u nabreklom stanju navlači se navijanjem neposredno pre polnog odnosa. Dok je ceo, prezervativ sprečava prodiranje spermatozoida u vaginu i štiti ženu od trudnoće. Osim toga, štiti i ženu i muškarca od veneričnih bolesti i od ejdsa te je podesan za vanbračne polne odnose. Posle upotrebe, odmah po obavljenom polnom odnosu, treba obavezno kontrolisati da li je ceo. Ako se pri tome ustanovi da je pocepan ili naprsao, žena treba hitno da preduzme druge kontraceptivne mere da bi sprečila nastajanje trudnoće. Kao kontraceptivno sredstvo prezervativ je veoma puzdan, te ga treba što češće preporučivati.

VAGINALNA DIJAFRAGMA
je na tankoj, finoj i veoma elastičnoj kružnoj čeličnoj opruzi nataknuta, odnosno mlitavo razapeta tanka guma oblika skoro polulopte. Pod lakim pritiskom dijafragma se može modelirati u odgovarajući oblik. Postoje dijafragme različite veličine koje odgovaraju različitoj dubini i širini vagine. Kad se stavi u vaginu, dijafragma se razapne između njenog zadnjeg svoda i donje ivice simfize i pokrije spoljno ušće i vaginalni deo grlića materice.
Da bi zašlita bila efikasnija, dijafragma se prč uvlačenja u vaginu premaze tankim slojem spermaiocidne paste, koja uništava u gornjem delu vagine eventualno dospele spermatozoide. Dijafragmu žena dobija od lekara, koji prethodno ginekološkim pregledom odredi koja veličina od govara dotičnoj ženi. Posle toga lekar obuči ženu u nameštanju dijafragme i kroz 10 dana prekontroliše da li se žena u tome dobro uvežbala. Dijafragma se u vaginu stavlja na pola sata pre nameravanog polnog odnosa. Posle odnosa ne sme se odstraniti, niti se žena sme ispirati najmanje još 8 sati. Pravilno korišćena, dijafragma je veoma efikasno sredstvo u zaštiti žene od neželjene trudnoće. Za njenu upotrebu nema bitnih kontraindikacija. Primjena dijafragme ne pričinjava nikakve smetnje niti neugodnosti, ni muškarcu, ni ženi.
Zbog neškodljivosti i visokog stepena efikasnosti vaginalna dijafragma posebno se preporučuje devojkama i mladim ženama koje još nisu rađale, jer im, uz očuvanje sposobnosti materinstva, pruža odličnu zaštitu od neželjene trudnoće.

CERVIKALNE KAPICE
prave se od gume ili metala koji ne rđa, a imaju oblik grlića materice na koji ih žena navlači. Pre nameštanja, odnosno pre polnog odnosa, treba ih premazati nekom od spermatocidnih pasta. Pravilno nameštena cerevi kalna kapica sprečava prodiranje spermatozoida iz vagine u cervikalni kanal i gornje puteve ženskih polnih organa. Ove kapice se danas retko upotrebljavaju jer zbog trenja sa muškim polnim udom postoji opasnost njihovog spadanja sa grlića materice u toku polnog odnosa.

CERVIKALNI PESARI
korišćeni ranijih godina za sprečavanje začeća bili su načinjeni od plemenitih ili teških metala koji ne rdaju. Najčešće su takvi pesari pravljeni od srebra. Oni su imali oblik odlivka cervikalnog kanala u koji su uvlačeni. Njihov gornji kraj bio je lako zadebljan tako da nije postojala opasnost od ispadanja, a donji, vaginalni deo, imao je oblik pljosnatog tanjirića, koji je usko nalegao oko spoljnog ušća materice. Ovi pesari svojim prisustvom sprečavali su ushodno prodiranje spermatozoida i donekle vršili spermatocidno dejstvo, čime su sprečavali nastajanje trudnoće. Oni pri tome nisu ometali oticanje menstrualne krvi niti su u bilo korn vidu trajno remetili osnovne, pa i generativne funkcije organizma. Lokalno iritiranje sluznice grlića i tela meterice, kao i veoma retki slučajevi teških upale unutrašnjih polnih organa žene, od kojih su se neki završili i smrću, doprineli su neprihvatanju metalnih cervikalnih pesara na širem planu. Zbog toga je njihova upotreba uglavnom bila i ostala ograničena.

INRAUTERINI ULOŠCI (PESARI)
su način sprovodenja kontracepcije koji se poslednjih godina ponovo zagovara, naročito u Japanu i Americi.
Savremeni intrauterini ulošci uvlače se uglavnom u materičnu šupljinu, a samo najlonski konac kojim su vezani viri kroz grlić u vaginu i pomoću njega se, kad zatreba, kontraceptivno sredstvo izvlači.
Postoji više tipova intrauterinih uložaka koji uglavnom imaju oblik spirale ili neke vrste zamke ili omče. Najpoznatije su Margulisova spirala i Lupesova omča. Intrauterini ulošci pravljeni su od plastičnih masa i različitog su oblika.

Najbolji rezultati, sa veoma retkim komplikacijama i niskim procentom graviditeta, postignuti su intrauterinim korišćenjem takozvanog koper T uloška, nazvanog po njegovom obliku koji podseća na veliko štampano latinično slovo T. Ulošci su načinjeni od veoma tankog, gotovo kao dlaka, bakarnog konca, presvučenog takode tankom plastičnom masom. Smatra se da je pozitivno kontraceptivno dejstvo ovih uložaka pojačano hemijskim delovanjem prisutnog bakra, koji pripada grupi teških metala. Sam uložak se posebnim introduktorom lako uvlači kroz kanal grlića u šupljinu materice, a kad treba, povlačenjem za najlonski konac, koji viri u vaginu, bez teškoća se odstranjuje.

Mehanizam kontraceptivnog delovanja intrauterinih uložaka nije poznat, ali je konstatovano da su oni veoma pouzdani. Pretpostavlja se da pored lokalnog nepovoljnog dejstva na edometrijum, na koji deluju kao strana tela, intrauterini ulošci povećavaju motilitet jajovoda, te na taj način oplođena jajna ćelija dospeva u materičnu duplju veoma brzo, tj. u vreme kad još nije sposobna za nidaciju. Zapažane su, slabije upalne promene na materičnoj sluznici. Ove promene takode nepovoljno utiču na nidaciju oplođenog jajeta ometajući je.
Dobro namešteni intrauterini pesari kod žena kod kojih ne dolazi do komplikacija pružaju visok procenat zaštite, koji neki autori procenjuju na oko 96%. Intrauterini pesari vrlo su podesni za manje obrazovane žene.

Pre stavljanja intrauterinih sredstava neophodno je da se žena ginekološki pregleda, da na genitalnim organima nema upalnih promena koje bi strano telo svojim prisustvom moglo da razbukta. Ukoliko žena koja želi da koristi ova kontraceptivna sredstva pati od bilo kakve genitalne infekcije, treba je najpre izlečiti. Iako se u najvećem broju dobro podnose, ipak kod izvesnog procenta žena intrauterini pesari dovode prvih meseci po namestanju do izvesnih nepoželjnih reakcija, prvenstveno do neurednih krvarenja i bolova ili, pak, dolazi do spontanog ispadanja pesara. No, obično i tada ove komplikacije brzo prestaju. Jedna od težih komplikacija je perforacija materice i prelazak intrauterinog uloška u trbušnu duplju. To se retko dešava, i to obično spontano,neko vreme posle nameštanja spirale. Vrlo retko, perforacija se može desiti u toku nameštanja spirale.

Hemijsko-mehaničke metode zaštite žene
VAGINALNA ISPIRANJA
Njih treba vršiti neposredno posle svakog polnog odnosa. Vaginalna ispiranja vrše se blagim kiselim rastvorima koji, osim mehaničkog odstranjivanja semene tečnosti iz vagine, hemijskim putem, odnosno svojom kiselošću, uništavaju zaostale spermatozoide. Za ispiranje u narodu se veoma mnogo koristi blag rastvor vinskog sirćeta, a preporučuju se pored sirćetne i mlečna i borna kiselina. Ova metoda primenjena sama nije dovoljno pouzdana, te je bolje ako se koristi u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama.

VAGINALNI ULOŠCI
stavljaju se u vaginu naposredno pre polnog odnosa. To su komadići sundera natopljeni u blag rastvor neke od pomenutih kiselina. Komadić sundera mehaničkim putem sprečava prodiranje spermatozoida u gornje puteve, a blag rastvor kiseline uništava ih kada dospu u vaginu. Ne može se, međutim, reći da je ova metoda pouzdana, te se sama ne preporučuje. Njena primena došla bi eventualno u obzir tek u kombinaciji sa drugim sredstvima i metodama.

VAGINALNE TABLETE I GLOBULE
stavljaju se duboko u vaginu, neposredno pre polnog odnosa. One se pod dejstvom vaginalnog sekreta rastapaju i svojim hemijskirn svojstvima nepovoljno utiču na vitalnost, pokretljivost spermatozoida. Osim kiselih svojstava, ove tablete često sadrže i male količine kinina.
Neka od njih, rastvarajući se u vagini, stvaraju izvesnu želatinoznu skramicu, koja pokriva spoljno ušće grlića materice, te na taj način i mehaničkim putem sprečava dalje prodiranje spermatozoida, dok druge to postižu obilnim stvaranjem pjene.
Vaginalne tablete i globule, kao i ostala kontraceptivna sredstva koja se koriste lokalnom aplikacijom u vagini (spermatocidne paste i masti), preporučuju se ženama koje ne žele ili ne mogu da koriste intrauterine uloške ili hormonska kontraceptivna sredstva. Od njih su u svakom slučaju manje štetna ali su manje efikasna.

SPERMATOCIDNE MASTI I PASTE
obično se koriste zajedno sa dijafragmom ili cervikalnim kapicama. Poseduju izrazitu spermatocidnu sposobnost, te povećavaju sigurnost sredstava sa kojima se kombinuju.
Međutim, one se sa priličnom sigurnošću mogu i same koristiti. Duboko u vaginu, naročitim introduktorom, pre polnog odnosa, uvlači se izvesna količina kontraceptivne paste ili masti koja pokrije cervikano ušće i na taj način deluje ne samo spermatocidno već i mehanički, stvarajući prepreku spermatozoidima za prodiranje u materičnu duplju.
Pored pomenuiih pasta, postoje i preparati u obliku želea ili pene.

Biološke metode kontracepcije

Hormonska kontraceptivna sredstva predstavljaju kombinaciju sintetskih progestina i malih doza estrogena. Njima se postiže antagonističkim dejstvom na gonadotropnu funkciju prednjeg režnja hipofize supresija ovulacije. Osim toga, čak ako do ovulacije i dođe, delovanje ovih preparata na unutrašnje polne organe stvara nepovoljnu sredinu za prodiranje spermatozoida u matenčnu duplju i za usadivanje oplođenog jajeta u promenjenom endometrijumu, ako do oplođenja dođe.
Ranije visoke doze hormona danas su u kontraceptivnim tabletama svedene na minimum, čime se bez štetnih posledica po antikoncepcioni efekat smanjuje opasnost od sporednih i nepoželjnih dejstava.

Ali, i pored toga, hormonska kontraceptivna sredstva mogu da koriste samo žene koje ne
boluju od oboljenja jetre ili bubrega i koje nisu sklone tromboembolijama niti gojenju. Zbog toga se pre prepisivanja ovih sredstava mora izvršiti opšti internistički pregled pacijentkinje i potrebni pregledi i analize krvi i mokraće.
Tablete se uzimaju 21 dan u ciklusu, po jedna dnevno u toku devet meseći, pa se posle tromesečne pauze, kad se koriste druge antikoncepcione metode, ponovo nastavlja sa uzimanjem.
Tablete su po hemijskom sastavu, u stvari, su kombinacija sintetskih progestina i vrlo malih doza jednog od estrogena sa jačim dejstvom. Poslednjih godina preporučuju se manje škodljive niskodozažne ili takozvane minipilule.

Pretpostavlja se da antikoncepciono dejstvo ovih tableta počiva na sprečavanju ovulacije, odnosno na izazivanju anovulatornih ciklusa supresijom gonadotropne funkcije prednjeg režnja hipofize. Pored toga, koncepcija izostaje i zbog delovanja ovih tableta na endometrijum, cervikalnu sluz i direktno na jajnike.
Čim se prestane sa uzimanjem tableta, vraćaju se ovulatomi ciklusi i žena može veoma lako da zatrudni. Isto tako, kod malog broja žena mogu nastupiti privremeno neuredne menstruacije, pa i neuredne metroragije.

Pri dužem uzimanju kontraceptivnih hormonskih tableta mogu se javili i izvesne komplikacije koje znatno ograničavaju mogućnost njihove šire primene. Jedna od njih
je i atrofija endometrijuma, koja se često sreće kod devojaka i mladih žena i koja može biti praćena amenorejom i neplodnošću. Osim toga, kod pojedinih žena mogu da nastanu neugodnosti u vidu digestivnih smetnji. Čak i kod žena koje dobro podnose hormonske pilule mogu da se jave neugodnosti u vidu pojačavanja apetita i naglog dobijanja u težini.

Danas se u istraživačkim laboratorijama pokušava da nade hormonski preparat sa produženim dejstvom, koji bi se davao jednom u više meseci u vidu injekcija ili tableta, a koji bi, kao oralne tablete, dovodio do anovulacionog ciklusa i time do sprečavanja neželjenog začeća. Takvih preparta već ima i oni su sličnog hemijskog sastava kao i oralne tablete, ali rezultati postignuti njihovom primenom dosad nisu opravdali očekivanja ginekologa.

Tako, na primer, vršeni su pokušaji da se ubrizgavanjem semene tečnosti kod žena izaziva stvaranje antitela protiv određenih spermatozoida. Nažalost, ni to nije dalo pouzdane rezultate.

METODA KORIŠĆENJA FIZIOLOŠKIH NEPLODNIH DANA
Ova metoda zasniva se na pretpostavci da se kod žena u jednom menstrualnom ciklusi, na 14 dana pre očekivane menstruacije, odigrava samo jedna ovulacija i daje vreme kad nastaje ovulacija relativno konstantno. Pod pretpostavkom da je jajna ćelija sposobna za oplođenje 48 sati po ovulaciji i da je i spermatozoid isto toliko vreme posle ejakulacijc sposoban da oplodi jajnu ćeliju, dolazi se do zaključka da se
oplodavajući polni odnos mora desiti u periodu od dva dana pre i dva dana posle momenta ovulacije.
Prema tome, kod žena sa ciklusom od 28 dana i sa ovulacijom 14. dana, kritično vreme za oplođenje bilo bi između 12. i 16. dana menstruacionog ciklusa. Kako se tačan datum ovulacije ne može fiksirati, dopušta se da može doći do izvesnog njegovog pomcranja.

Te se smatra da žena ne može biti oplođena 5 dana po prestanku protekle i 7 dana pre očekivane menstruacije, i u to vreme ženi se može odobriti slobodno polno opštenje.

Međutim, ova računica ima samo relativnu vrednost, te se može koristiti samo kod oko 50% žena, dok druge i u vreme fiziološke neplodnosti mogu da ostanu trudne.
Smatra se ipak da najveću sigurnost i zaštitu od začeća pružaju vaginalna dijafragma, intrauterini pesari. kao i anovlar i druge oralne tablete sličnog sastava, te ih treba što je moguće više preporučivati ženama koje privremeno ne žele da rode.

STERILIZACIJA
Sterilizacija je manje podesna zbog toga što dovodi do trajne neplodnosti, te su njene indikacije veoma uske. Ona se primenjuje uglavnom u zemljama sa velikim brojem stanovništva i visokim procentom priraštaja, gde prenaseljenost predstavlja ozbiljan problem. Tamo je ne samo zakonski odobrena, već se ova metoda naširoko populariše.

Potreban je pristanak supružnika, a jedan od uslova je da u porodici već ima više dece (obično se zahteva petoro). Kod nas se sterilizacija vrši samo u strogo indikovanim, medicinski opravdanim slučajevima, jer je zakon kao samostalnu metodu zaštite od začeća ne priznaje. Kod muškaraca vrši se podvezivanje duktusa deferensa, a kod žena podvezivanje jajovoda. Kod žena se sterilizacija može vršiti i abdominalnim i vaginalnim putem.

http://sites.google.com/site/medskripte/Home/ginekologija