Terapija steriliteta po ustanovljenju njegovog uzroka sastoji se u otkrivanju tog ili tih uzroka. Ona se sprovodi konzervativnim, banjskim ili operativnim postupcima i metodama.

U lečenju steriliteta i lekar i bolesnica treba da su upomi i istrajni. Lečenje ponekad mora dugo da se sprovodi da bi dovelo do željenog rezultata. Ono mora da bude raznovrsno i da u sebi uklopi kombinovanje više konzerevativnih metoda, uključujući, ako je to potrebno, i davanje hormona. Nadražajna medikamentoza, banjska i terapija zračenjem koriste se u slučajevima nepotpune prolaznosti ili obliteracije jajovoda, a takode i njihove nedovoljne razvijenosti praćena hipofunkcijom, prvenstveno ovarijuma. Već ovim metodama lečenja ponekad se uspeva da se na jajnicima provocira ovulacija. Podsticanje ovulacije, međutim, u indikovanim slučajevima najčešće zahteva ozbiljnije hormonsko lečenje. Ono se sprovodi ovarijalnim hormonima, koji se obično daju ciklično, na taj način što se u prvoj fazi ciklusa aplikuju estrogeni, a u drugoj progesteron. Ovakav način davanja hormona koji imitira njihovo normalno javljanje u ciklusu deluje prvenstveno na endometrijum, a s druge sirane, po prestanku ove terapije koja traje po nekoliko meseci, javlja se tzv. Rebound efekat, koji često dovodi do pojave ovulacije i do eventualnog nastajanja graviditeta. Ipak, ovakvi slučajevi prilično su retki, te je radi izazivanja ovulacije ponekad indikovano davanje gonadosiimulina i klomifena. Za razliku od primene ovarijalnih hormona, koja je pri kratkotrajnom davanju u umernenim dozama, po pravilu, neškodljiva, davanje gonadotropnih hormona i klomifena može biti praćeno ozbiljnim komplikacijama. Zato ovu terapiju treba sprovoditi samo u odabranim slučajevima, kod kojih ovulacija nije mogla biti izazvana drugim terapijskim metodama. Isto tako, ovu terapiju treba prepustiti iskusnim ginekolozima i endokrinolozima koji se posebno bave ovom problematikom. Od gonadotropnih hormona u terapijske svrhe za izazivanje ovulacije koristi se prvenstveno hormon prednjeg režnja hipofize humanog porekla, industrijski dobijen iz mokraće žena posle menopauze ih, što je manje efikasno, hormon dobijen iz seruma ždrebnih kobila. Bilo koji od ova dva hormona da se koristi, daje se u cikličnoj kombinaciji sa horionskim gonodotropinom. Opasnost od komplikacija prilikom stimulisanja ovulacije gonadotropnim hormonima i klomifenom može poticati od predoziranja, odnosno od prekomeme stimulacije. No, ova opasnost može se javiti i pored obazrivosti u pogledu doziranja tokom lečenja, jer kod različitih osoba postoje velike individualne razlike u reagovanju na pomenute preparate. Najčešći znaci predoziranosti su bolovi u donjem delu trbuha, sa lako povećanim i cističnim, osetljivim jajnicima pri palpaciji. U težim slučajevima jajnici se uvećavaju do veličine kokošjeg jajeta, pa i više, pri čemu izgledaju kao napete, elastične ciste. U najtežim slučajevima, sa vrlo brzim tokom, uz ciste na jajnicima može da se javi ascit i hidrotoraks. I pored teške kliničke slike, kod ovakvih komplikacija ne treba žuriti sa operacijom. Najčešće je dovoljno da se trbušna duplja punkcijom oslobodi ascita. pa da se stanje bolesnice popravi. U pojedinim situacijama hiperstimulacije ili preosetljivosti jajnika sa značajnom cističnom degeneracijom opisani su slučajevi spontane rupture ciste ili rupture pri palpaciji tokom pregleda. Isto tako, bilo je i slučajeva torkvacije peteljke ciste. Ukoliko se pojave simptomi rupture ciste ili torkvacija, mora se hitno intervenisati.
Prekomerna stimulacija jajnika može se ispoljiti i vcšcstrukim ovulacijama praćenim višeplodnom trudnoćom, koja nije retka pojava pri potrebi gonadotropnih hormona, a naročito klomifena. Kako stimulacija ovulacije ovim medikamentima spada u domen specijalista, o njenoj praktičnoj primeni neće ovde biti reci.
Pored konzervativne, za lečenje steriliteta može da se koristi i operativna terapija. Operativna terapija sprovodi se uglavnom kod opstrukcionih smetnji u jajovodima i materici. Dosad, nažalost, operativne metode lečenja neplodnosti nisu dale zadovoljavajuće rezultate. Ovo, pre svega, važi za operativnu resekciju i implantaciju jajovoda, razne vrste plastike jajovoda i intrauterinu implantaciju jajnika. Ovo zbog toga što i posle plastične operacije na jajovodima uskoro dolazi di ponovne obliteracije njihovog lumena. Zato rezultati i najpoznatijih autora koji su primenjivali rekonstrukciju prolaznosti jajovoda ne prelaze 10 do 15% uspeha. Poslednjih godina, međutim, izvesne nove metode daju nade da će se uspeh i ovde poboljšati. Tome doprinose savršenije operativne metode, kao i poboljšane preoperativne pripreme i, još više, postoperativna nega. U toku operacije ponovnog otvaranja začepljenih jajovoda pored skalpela i električnih noževa poslednjih godina sve se više koristi laserska tehnika kojom se manje traumatizuje tkivo jajovoda i postiže bolja hemostaza a postoperativno se vrše učestale instilacije da se očuva postignuta prolaznost jajovoda.

http://sites.google.com/site/medskripte/Home/ginekologija