Magazine White – broj 41

Stručni sadržaj na skupovima za lekare morao bi striktno biti odvojen od promocije lekova i medicinskih sredstava, neophodno je novim propisima ovu oblast učiniti transparentnijom kako bi se suzbila korupcija u zdravstvu.

Nažalost, nikada nijedan zakon niti propis nisu uspeli da „propišu” etiku, ona bi trebalo da je uvek prisutna u svesti svakog profesionalca, pre svega lekara i farmaceuta

Ovo su zaključci konferencije „Etika i promovisanje lekova na tržištu Srbije”, koja je održana krajem septembra u beogradskom „Klubu poslanika”, u organizaciji „Biznis info grupe” i nedeljnika „Vreme”.

Najavljujući skoro usvajanje novog Pravilnika o oglašavanju i promociji lekova i medicinskih sredstava, ministar zdravlja u vladi Srbije prof.dr Tomica Milosavljević na konferenciji je, između ostalog, naveo da obim tržišta lekova u Srbiji iznosi oko 700 miliona evra. U odnosu na zemlje koje su po veličini slične Srbiji, ali imaju značajno veći bruto društveni proizvod, domaće tržište je, prema njegovoj oceni, tri do pet puta manje, ali će, kako je rekao, ono ubuduće nesumnjivo rasti. S obzirom na podatak da na domaćem tržištu ima 3.500 registrovanih lekova i oko 300 učesnika u distributivnom i proizvodnom lancu (izuzimajući maloprodaju, odnosno apoteke), pravila igre za
ravnopravnu utakmicu u osvajanju dela profita u tom „kolaču”, ubuduće će biti daleko preciznije definisana nego što je to bilo do sada, najavio je ministar.

Kako „kodifikovati” etiku?

Najviše nedoumica bilo je oko toga da li će farmaceutske kompanije moći da sponzorišu stručne skupove. Prema najavi dr Milosavljevića, prema odredbama novog Pravilnika to neće biti dozvoljeno. Na drugoj strani, kompanijama neće biti zabranjeno da podržavaju stručno usavršavanje lekara. Ministar je precizirao da će se odredbama novog Pravilnika razdvojiti šta je stručni sadržaj određenog skupa, a šta promocija lekova i medicinskih sredstava, i dodao da će biti jasno propisano da reklamni materijali farmaceutskih kompanija mogu biti dostupni učesnicima nekog stručnog skupa lekara dan pre, ili dan nakon stručne konferencije.

– To su samo neke praktične stvari za koje smatramo da su neophodne, jer smo tokom leta imali veoma ozbiljnu kriznu situaciju koja i dalje traje. I dalje su i naše i vaše kolege u zatvoru i traju istražne radnje zbog ozbiljne sumnje u korupciju. Nijedan pravilnik to ne može da reši, rekao je dr Milosavljević.

– Tokom izrade nacrta Pravilnika o oglašavanju lekova došli smo do toga da postoji materija koja se ne može staviti u pravilnik, ne može se normirati, a to je etika. Ona se teško može definisati članovima zakona, već mora da živi u svakom profesionalcu, naglasio je ministar i dodao – „učinićemo sve što možemo da izbegnemo sukob interesa. Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima usvojen u maju ove godine, urađen je u skladu sa propisima EU. Moje mišljenje je da komore lekara, farmaceuta i stomatologa moraju više da se oglašavaju kad se njihovi članovi ne ponašaju u skladu sa etikom”.

Direktorka lekarske komore Srbije dr Tatjana Radosavljević iznela je iskustvo Hrvatske na planu suzbijanja sukoba interesa i korupcije, kada je reč o odnosima farmaceuta i lekara. Susedna Hrvatska je donela zakon koji obavezuje sve farmaceutske kompanije koje posluju na njenom tržištu da kvartalno uplaćuju po tri odsto od prometa lekovima na račun Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje, kao „jemstvo da neće potplaćivati lekare”. U slučaju da se nezakonite radnje i neetičko poslovanje dokažu, farmaceuti se, prema tom zakonskom rešenju, kažnjavaju. Njeno izlaganje nije naišlo na odobravanje prisutnih predstavnika farmaceutskih kuća, a prvi je na njen predlog reagovao ministar zdravlja. – To nije dobar način. Tržište je tržište i mora da bude slobodno. U zabludi je svako ko misli da bi ovo moglo da nas učini više etičnim. Ova mera ne bi dovela do dugotrajne koristi i u Srbiji se ne razmišlja o takvom rešenju, bio je izričit dr Milosavljević, uz opasku da ga to podseća na „dogovornu ekonomiju”.

Bivša direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO) Svetlana Vukajlović se složila sa ministrom, ocenjujući da to ne bi bilo dobro rešenje. Svako ima svoj deo posla, zakoni i kodeksi postoje i zadatak institucija je da ih u praksi sprovode, rekla je ona.

Sprega između medicine i farmacije

– Profit je postao „cilj po sebi” u svim sferama i ta trka za profitom može dovesti do lažne slike o upotrebnoj vrednosti nečega. Ni farmacija ne može biti izuzeta od toga, jer farmaceutska industrija zavisi od profita koji ostvaruje i svaki zaposleni u toj industriji ima svoj deo odgovornosti za profit firme, a zarada svakog saradnika koji promoviše lekove zavisi od toga koliki promet donese kući u kojoj zarađuje za život. S druge strane, fondovi zdravstvenog osiguranja teže da održe finansijsku stabilnost i zaštite se od neracionalne potrošnje lekova, ukazala je Svetlana Vukajlović, dodajući da je linija između ekonomskih i tehničkih pitanja, veoma tanka.

Kada je reč o sprezi farmaceut – lekar, mora se priznati da govorimo o neravnopravnom odnosu – promet nekog leka nesporno zavisi od toga da li će ga i koliko lekar u praksi primeniti, odnosno propisati na recept. Da li tu direktnu vezu treba „preseći” onako kako je to, na primer, učinila Švedska, koja je postavila jasan standard – u toj zemlji zakon zabranjuje svaki kontakt između farmaceutske industrije i lekara koji propisuju lekove? Na ovo delikatno pitanje skup u „Klubu poslanika” nije ponudio precizan odgovor, pa je ono ostalo da čeka razrešenje na nekom od narednih skupova.

– Pitanje etičnosti moglo bi da se postavi svima – i RZZO i Lekarskoj komori i proizvođačima lekova. Stalno vagamo šta finansirati, a šta ne i to je veliko etičko pitanje. Primera radi, da li izdvojiti ogroman novac za lečenje jednog pacijenta obolelog od Gošeove bolesti ili za isti novac lečiti hiljade obolelih od dijabetesa, pitanje je na koje odgovor nije ni malo lak, navela je Vukajlović nedoumice onih koji upravljaju novcem osiguranika iz zajedničke zdravstvene kase. RZZO je svojevremeno svim zdravstvenim ustanovama uputio dopis o zabrani promocije lekova u radno vreme, ali se, očigledno, malo ko toga pridržavao, a pri tom, RZZO nema kapacitet da kontroliše sve zdravstvene ustanove u zemlji.

Direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije mr ph. Tatjana Šipetić podsetila je da postoje propisi kojima se regulišu način i uslovi oglašavanja lekova i medicinskih sredstava. Ona je objasnila da Agencija izdaje odobrenje za promotivni materijal i drugu prateću dokumentaciju koja se odnosi na reklamiranje i promociju lekova, i podsetila učesnike skupa da lek koji nema dozvolu za promet, ili dozvola više ne važi, ne bi smeo da se oglašava, uz opasku da je i tu bilo nepoštovanja i kršenja propisa.

– Planiram sledeće godine da intenziviram kontrolu – ko i kako reklamira lekove i u kojim medijima, najavio je tim povodom ministar zdravlja, ali nije rekao koje bi to kaznene mere bile primenjene za one farmaceutske i medijske kuće koje krše pravila.

Skup, nažalost, nije ponudio odgovor na pitanje koliko su akteri srpskog tržišta lekova etični, koliko se vodi računa o interesima pacijenata, koliko se prati i na koji način se reguliše reklamiranje lekova. Nismo čuli ni ocenu o najvećoj nedoumici, pre će biti problemu – koliko je opravdano da „propisivače” lekova farmaceutske kompanije šalju na kongrese širom sveta krajnje nekritično, i onda kada imaju radove i onda kada ih nemaju, odlaze i oni koji ne znaju jezik, pa se pitamo kakva je korist od tog odlaska, osim, možda, turistička. Sprega između medicine i farmacije je neraskidiva, ali – ne bi smela da se pređe granicu u povlađivanju farmaceutskoj industriji da ostvaruje željeni profit po svaku cenu, jer se onda, nažalost, gubi poverenje i u one lekare koji svoj posao rade časno, poštujući etičke i stručne principe i norme. A zna se – poverenje se dugo i mukotrpno stiče, potrebne su godine, nekada i decenije, a gubi se u jednoj jedinoj sekundi. Vraćanje poverenja, toliko znamo, i bukvalno je Sizifov posao.

Zorica Marković