Izvor: Doživeti 100
Održan okrugli sto u privrednoj komori srbije sa temom »Likvidnost u farmaceutskom sektoru«
pronalaženje načina za prevazilaženje krize u farmaceutskom sektoru

Sa ciljem da se sagleda realna situacija u kojoj se našla farmaceutska delatnost, Grupacija
veledrogerija i Grupacija domaćih proizvođača lekova organizovale su krajem maja ove godine
okrugli sto sa temom „Likvidnost u farmaceutskom sektoru“.

Učesnici skupa pokušali su da
pronađu rešenje problema, s obzirom na to da su se na udaru nelikvidnosti našli svi učesnici u
lancu snabdevanja lekovima, od proizvođača do apoteka.

Ministarstvo zdravlja će podržati domaću farmaceutsku industriju

Ministar zdravlja dr Zoran Stanković, koji je prisustvovao okruglom stolu, ukazao je na činjenicu da je snabdevenost tržišta lekova u nekim segmentima problematična i da država ima potrebu i obavezu da pomogne farmaceutsku industriju u najvećoj mogućoj meri. On je ovom prilikom obećao da će Ministarstvo zdravlja podržati domaće fabrike lekova zahtevajući za njih isti tretman kakav proizvođači iz zemalja u okruženju
imaju na našem tržištu.

Privredna komora srbije ukazala na alarmantno stanje u farmaceutskom sektoru
Na alarmantno stanje u farmaceutskoj industriji ukazao je i predsednik Privredne komore Srbije, Miloš Bugarin. On je podsetio da Aktavis, Hemofarm i Galenika sada pokrivaju tek nešto više od 36% tržišta u Srbiji, što je drastičan pad u odnosu na isti period pre tri godine, kada su te kompanije pokrivale
80 % domaćeg tržišta. On je, takođe, naveo da 70 % tržišta Srbije snabdeva 17 veledrogerija koje su članice Grupacije PKS, a koje su opterećene nelikvidnošću, nedostatkom neto obrtnog kapitala, a svoj rast finansiraju isključivo kreditima sa kamatnom stopom od 22,1 % na godišnjem nivou.
Predsednik PKS je upozorio da bi trenutna situacija mogla da bude i teža i poručio da će Komora učiniti sve da pomogne farmaceutskom sektoru da izađe iz krize i uspostavi nivo održivog poslovanja.

U najstarijoj fabrici lekova »Srbolek« u maju proglašen stečaj

Predsednik Grupacije domaćih proizvođača lekova prof. dr Dragomir Marisavljević izneo je učesnicima okruglog stola kako poslovanje farmaceutske industrije utiče na ekonomsko socijalnu situaciju u državi. »Smanjenje spoljnotrgovinskog debalansa i zapošljavanje jesu prioritet vlade, a farmaceutska industrija realizuje oba strateška cilja jer upošljava 7.000 ljudi i prošle godine je izvezla lekove u vrednosti od 130 miliona evra. Ako se tome doda promet na domaćem tržištu od 300 miliona evra, bruto dohodak
ove industrijske grane u 2010. godini premašio je 400 miliona evra. Farmaceutska industrija na ovaj način puni i državni budžet jer na ime taksi, poreza i doprinosa u državnu kasu se slilo više od 40 miliona evra«- istakao je Marisavljević, i dodao da bi ova situacija mogla bitno da se promeni ukoliko se negativan
trend nastavi. On je naglasio da je najveći teret nelikvidnosti svaljen na pleća proizvođača kao poslednje »karike« u lancu plaćanja isporučenih lekova. »U najstarijoj fabrici »Srbolek«, kao i u «Habitfarmu» 19. maja 2011. godine proglašeni su stečaji i ukoliko se situacija ne promeni ovakvu sudbinu bi mogli da dožive
i giganti u farmaceutskoj industriji«, kazao je prof. dr Dragomir Marisavljević, predsednik Grupacije proizvođača lekova PKS.

Neusklađenost između broja dana naplate potraživanja i obaveznog broja dana plaćanja

Kao poseban problem predstavnici veledrogerija naveli su povećanje prosečnog broja dana naplate potraživanja, što govori u prilog činjenici da zdravstvene ustanove u nedostatku sredstava izbegavaju plaćanje svojih starih obaveza veledrogerijama kod kojih više ne mogu da nabave neophodan asortiman lekova.
Predstavnici Grupacije veledrogerija istakli su da se u 2010. godini povećao broj veledrogerija
koje su poslovale sa gubitkom, kao i da je kratkoročna kreditna zaduženost povećana na čak 15,40% od ukupnih prihoda. Ova činjenica već dugo predstavlja realnu opasnost po poslovanje veledrogerija, koje su kroz ova zaduženja nastojale da nadomeste kašnjenja kupaca. Sredinom godine prosečan broj dana naplate veledrogerija od zdravstvenih ustanova iznosio je 150 dana, a očekuje se da će do kraja 2011. godine
prosečan broj dana iznositi i preko 200. Proizvođači su takođe ukazali na problem u naplati svojih potraživanja od veledrogerija, nedostatak obrtnih sredstava za finansiranje ciklusa proizvodnje i najavile
mogućnost obustave isporuka veledrogerijama koje ne plaćaju u ugovorenim rokovima. Samim tim veledrogerije, sopstvenim sredstvima i kreditima banaka izmiruju obaveze prema proizvođačima, a sve sa ciljem da se obezbedi kontinuirana i asortimanski potpuna snabdevenost tržišta, odnosno krajnjih
korisnika – građana Srbije.
»Dodatna opasnost za veledrogerije i rizik u njihovom poslovanju predstavlja neusklađenost u datim i primljenim sredstvima obezbeđenja plaćanja između veledrogerija i proizvođača sa jedne i zdravstvenih ustanova, apoteka i veledrogerija sa druge strane, a sve na štetu veledrogerija« istakao je mr ph. spec. Miomir Nikolić, predsednik Grupacije veledrogerija i dodao da je snabdevenost tržišta u ovom trenutku
kontinuirana i stabilna, ali da će se navedeni problemi u vezi sa nelikvidnošću i neplaćanjem, intenzivirati tokom 2011. godine i kulminirati u 2012. godini, što može ozbiljno da ugrozi poslovanje veledrogerija i dovede do nestašica lekova, koje ni veledrogerije, ali ni ostali učesnici u lancu snabdevanja ne smeju da dozvole.

Veledrogerije se suočavaju sa problemima koje nisu prouzrokovale

Osnivač i član uprave Farmalogist d.o.o., mr ph. sci. spec. Lovorka Nikolić istakla je da veledrogerije jesu neophodna i efikasna karika u lancu snabdevanja zdravstva i stanovništva lekovima. Ona je, međutim, upozorila da se veleprodajnom maržom od svega 6% ne može ostvariti dovoljno prihoda da bi se pokrili finansijski gubici, koji su posledica negativnih kursnih razlika i kamata. „Problemi su počeli još 2008. godine i od tada se usložnjavaju i kumuliraju. Beleži se porast potraživanja i obaveza i sve veća neusaglašenost između broja dana naplate potraživanja od kupaca i obaveznih (ugovorenih) broja dana plaćanja obaveza prema proizvođačima. Sve veći broj veledrogerija beleži minus u poslovanju zato što kreditiraju kupce, dodatno se zadužuju da bi ispunili obaveze prema dobavljačima, odnosno proizvođačima i/ili gube bonitete zbog kašnjenja u plaćanju. Izlaz iz ove situacije trebalo bi tražiti u rebalansu budžeta RFZO-a, ali i u usklađivanju prepisivanja i potrošnje lekova sa planiranim sredstvima. Za lekove izdate na recept u 2010. godini fondu je fakturisano 26% više od plana. Obaveze prenete u 2011. za lekove izdate na recept u 2010. godini iznose čak 80% od ukupno prenetih obaveza RFZO-a, iako lekovi na recept predstavljaju samo oko 12% ukupnog budžeta RFZO-a «, naglasila je Lovorka Nikolić i dodala da, uprkos
problemima koji su evidentni, veledrogerije jesu i još uvek obezbeđuju kontinuiranu i stabilnu snabdevenost srpskog tržišta lekovima.

U 2012. godinu RFZO će ući sa opterećenjem od 17 milijardi rsd prenetih obaveza

Direktor za ekonomske poslove u RFZO Milica Miletić uverena je da bi smanjenje nelikvidnosti moglo da se sprovede ako bi se planirala proizvodnja lekova u skladu sa potrebama tržišta kao i brži obrt robe na tržištu. Ona je ovom prilikom potvrdila da će obaveze za lekove koji su isporučeni u maju biti izmirene do kraja ove godine, a ukoliko cene lekova ne budu korigovane RFZO će u 2012. godinu ući sa opterećenjem
od oko 17 milijardi prenetih obaveza. Predstavnica RFZO-a je napomenula da bi likvidnost bila veća ukoliko
bi za 1,2 miliona građana bez prihoda država uplaćivala sredstva za osiguranje u realnom iznosu.
Tokom okruglog stola, predstavnici Grupacije veledrogerija i domaćih proizvođača lekova saglasili su se u oceni da je potrebno sistemsko i dugoročno rešenje za prevazilaženje problema u tom sektoru, kao i donošenje niza mera koje bi omogućile nesmetano snabdevanje tržišta. Predstavnici ove dve asocijacije
utvrdili su zajedničke predloge mera koji će biti dostavljeni nadležnim institucijama i zdravstvenim ustanovama kako bi se pronašao put do racionalnog i održivog sistema finansiranja zdravstvene zaštite.

»Predložene mere:
1. Rebalans budžeta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje kojim bi se obezbedila sredstva za pokriće
obaveza RFZO prenetih iz ranijih godina za lekove na recept i lekove i medicinska sredstva u zdravstvenim
ustanovama, kao i sredstva za zdravstvenu zaštitu lica bez prihoda.
2. Stroga kontrola uplate doprinosa za zdravstveno osiguranje svih obveznika, te nemogućnost otpisa
neuplaćenih doprinosa za zdravstveno osiguranje.
3. Usklađivanje propisivanja i potrošnje lekova sa planiranim sredstvima RFZO, odnosno usklađivanje
pozicije finansijskog plana RFZO za lekove u apotekama za 2011. godinu sa realnim potrebama osiguranika.
4. Ustanovljavanje relevantnih podataka o obimu dospelih dugovanja po zdravstvenim ustanovama i apotekama za isporučene lekove i medicinska sredstva u prethodnom periodu i definisanje načina i rokova rešavanja dospelih dugovanja od strane ustanova i RFZO.
5. Donošenje propisa koji će obavezati zdravstvene ustanove u državnoj svojini da izdaju instrumente
obezbeđenja plaćanja, čime bi se obezbedilo namensko trošenje sredstava i uravnotežila finansijska disciplina u lancu snabdevanja
6. Dostupnost pojedinačnih izveštaja o rezultatima poslovanja zdravstvenih ustanova, radi transparentnosti
poslovanja.
7. Jača kontrola finansijske discipline u namenskom trošenju sredstava doznačenih zdravstvenim
ustanovama i apotekama od strane RFZO
8. Izmena Pravilnika o načinu i uslovima za plaćanje poreske obaveze kompenzacijama kako bi se ublažili
kriterijumi pod kojima se kompenzacija dozvoljava dužnicima koji istovremeno imaju potraživanja od
Budžeta RS