Hiperbarična medicina: prim.dr Miodrag Živković

Prve sedmice u junu mesecu ove godine, u Moroviću se održava Treća internacionalna škola hiperbarične medicine,

na kojoj učestvuju ugledni domaći i strani stručnjaci, koji će izneti različite aspekte primene kiseonika u svakodnevnoj praksi, od terapije kod hroničnih oboljenja, do rehabilitacije i unapređenja zdravlja

Za kiseonik, zahvaljujući kojem je nastao, ali i opstao celokupni živi svet na planeti, fiziolozi tvrde da je „sama suština života”. Pitanje se samo nameće – ako jedan element ima toliko veliki značaj za život, da li bi on mogao biti i lek za mnoge poremećaje, spas za mnoga stanja i teške poremećaje organizma? Ulogom i mestom kiseonika u lečenju i oporavku organizma bavi se hiperbarična medicina, naučna disciplina novijeg datuma, koja integriše mnoga znanja iz različitih oblasti, pre svega iz fiziologije, u cilju primene kiseonika u terapijske svrhe.

Šta je hiperbarična medicina, gde je njeno mesto u savremenoj terapiji, da li je kod nas dovoljno dostupna onima kojima je namenjena i potrebna, imamo li obučenih kadrova i opreme za njenu primenu, za „White” govori prim.dr Miodrag Živković, naš jedini ekspert za ovu oblast, stalni sudski veštak za hiperbaričnu medicinu, autor tri stručne knjige iz ove oblasti, koautor više stručnih publikacija, 92 naučna i stručna rada, koji su objavljeni u domaćoj i stranoj literaturi, organizator prvog kongresa hiperbarične medicine kod nas, četiri stručna seminara, takođe i organizator treće po redu Internacionalne škole hiperbarične medicine (HBM), koja će se održati u Moroviću u junu ove godine. Škola HBM je akreditovana od strane Zdravstvenog saveta Srbije kao naučni skup i predavačima donosi 13, a polaznicima 7 bodova.

Kako je kiseonik postao i lek? Šta je to što ga čini tako moćnim faktorom u „popravci” mnogih poremećaja koji, u stvari, najavljuju pojavu bolesti?

Osnovni terapijski supstrat hiperbarične oksigenacije (HBO) je kiseonik, koji se udiše u uslovima povišenog atmosferskog pritiska, čime se višestruko povećava njegova rastvorljivost u krvnoj plazmi i omogućava dopremanje kiseonika do svake ćelije organizma. Ključni problem kod mnogih oboljenja, povreda, trovanja i starenja jeste hipoksija, smanjena količina kiseonika u tkivima, kao i anoksija – potpuni nedostatak
kiseonika u tkivima. Borba protiv hipoksije jeste borba za život ćelije, tkiva i organizma u celini. Pored antihipoksičnog efekta, HBO podiže odbrambene sposobnosti organizma tako što povećava aktivnost ćelijskog i humoralnog imunološkog sistema, povećava fagocitnu sposobnost leukocita i ima direktno baktericidno i bakteriostatsko delovanje na anaerobne i mikroaerofilne bakterije. Skraćuje vreme provođenja nervnih impulsa, poboljšava mentalne funkcije i ubrzava oporavak i čak obnavljanje nervnog tkiva. HBO efikasno podiže nivo antioksidativne zaštite organizma povećavajući produkciju enzima, kao što su superoksidismutaze, katalaze i peroksidaze, čija je glavna uloga u uklanjanju slobodnih radikala, i ima izrazito antikancerogeno delovanje.

Znamo da je kiseonik bitan faktor u najvažnijim metaboličkim procesima u organizmu. Objasnite nam detaljnije tu ulogu kiseonika.

U prirodi i u ljudskom organizmu sve treba da bude u ravnoteži da bi funkcionisalo normalno. Kad kažemo zdravlje, onda mislimo upravo na ravnotežu ljudskog organizma, u svim funkcijama, a pre svega na ćelijskom nivou, kako bi sve bilo na svom mestu, od tkiva, preko organa, organskih sistema, do organizma u celini. Linija: hrana-kiseonik-energija jeste osnova života oko koje se grade i prepliću sve druge funkcije organizma. Zbog toga kiseonik nije samo lek kada se pojavi bolest koja remeti tu osnovnu liniju, već je i neophodno preventivno sredstvo u svim životnim periodima prividnog zdravlja, a poremećenog energetskog statusa izazvanog stresom životnih aktivnosti. Što su životne prilike i naš odnos prema sebi lošiji, to je proizvodnja energije manja, a potreba organizma za kiseonikom veća. To je ključ problema sa kiseonikom.

Sam proces starenja nije ništa drugo već konstantni, brži ili sporiji, proces slabljenja metaboličkih, adaptacionih i odbrambenih funkcija ćelije, tkiva i organskih sistema. Na prvom mestu smanjena je mogućnost transporta kiseonika zbog sužavanja krvnih sudova. Zato se kaže da smo stari koliko su stari naši krvni sudovi. Ljudski organizam se sa starenjem sve slabije adaptira na uslove spoljašnje sredine, a kad govorimo o spoljašnjoj sredini onda govorimo o svim aspektima delovanja klimatskih promena, kvalitetu vazduha, vode i hrane koju čovek unosi u sebe. Jasno je da moramo, kad govorimo o prirodi i spoljašnjoj sredini, uzeti u obzir i štetno delovanje ljudskih aktivnosti, ili neaktivnosti, na sposobnost organizma da se adaptira.

Može li nam kiseonik pomoći da proces starenja i sve što uz njega ide, ako ne zaustavimo, ono bar usporimo?

Za procenu biološke starosti organizma najčešće se koristi stanje i stepen oštećenja krvotoka, a spoljni parametri su kvalitet i izgled kože. Krvotok je sistem sudova koji međusobno povezuju, praktično, sve ćelije organizma raznoseći kiseonik i hranu do svake pojedinačne ćelije i odnoseći štetne produkte metabolizma na detoksikaciju. Važnost primene hiperbarične oksigenacije u očuvanju krvnih sudova je od neprocenjive važnosti u prevenciji i lečenju mnogih bolesti koje mogu ruinirati i definitivno ugroziti organizam. Osnovna karakteristika kiseonika je da obezbeđuje normalan metabolizam i ravnotežnu funkciju endokrinog i imunološkog sistema. Time se sprečava oštećenje unutrašnjeg sloja krvnog suda, suženje ili potpuno začepljenje i prekid transporta duž vaskularnog stabla.

Kako se kiseonik sve može primeniti u prevenciji raznih bolesti?

Danas je primena hiperbarične oksigenacije kod relativno zdravih ili potpuno zdravih ljudi široko prihvaćena kao način sprečavanja pojave teških bolesti i očuvanja ravnoteže funkcija organizma (produkcija antioksidativnih enzima, antikancerogeno delovanje, sprečavanje oštećenja mikrocirkulacije…). Jedan od primera primene je u „kozmetici”, gde se dobrom reoksigenacijom obezbeđuje da koža bude ne samo lepog izgleda, već i zdrave funkcije. Koža je vrlo važan zaštitni pokrivač našeg organizma i prva brana od agresije spoljnih faktora na unutrašnjost našeg tela. Oštećena koža je otvoren ulaz za agresiju mikroorganizama i pojavu mnogih infektivnih bolesti. Primena hiperbarične oksigenacije jeste najuspešniji način očuvanja kožnog pokrivača i u kozmetskom i u zdravstvenom smislu. Kad govorimo o koži treba napomenuti da se hiperbarična oksigenacija koristi u lečenju neizlečivih bolesti koje se manifestuju na koži kao psorijaza i sklerodermija.

Hiperbarična oksigenacija se primenjuje u svim situacijama gde postoji nedostatak kiseonika i blokada metabolizma hranljivih materija do energije. Pravilo je da u naglim prekidima dotoka kiseonika treba odmah primeniti HBO i u takvim slučajevima terapija odmah daje dobre rezultate. Primeri za takvu primenu su nagli gubitak vida, nagli gubitak sluha, paraliza ličnog živca (nervus facialis) ili paralize drugih moždanih ili perifernih živaca, nagla promuklost, trovanja ugljen monoksidom itd. Ukoliko je bolest hronična i terapija je hronična, a što bolest duže traje i što je organizam oštećeniji to i terapija daje sporije rezultate. Primeri su sve dugotrajne bolesti krvnih sudova i sva sistemska oboljenja koja prate čoveka do kraja života.

Kakve rezultate daje primena HBO kod najrasprostranjenijih oboljenja u našoj populaciji, oboljenja srca i krvnih sudova, kao i kod dijabetesa?

Preventivno delovanje hiperbarične oksigenacije najbolje je objasniti upravo na hroničnim bolestima krvnih sudova. Oštećen krvni sud sprečava protok krvi i transport kiseonika i hranljivih materija do ćelije koja gladuje, ona postaje neotporna i nastaje bolest i propadanje tkiva. Jedna od bolesti koja je u ekspanziji jeste šećerna bolest. Šećerna bolest je bolest metabolizma šećera, a posledice su brzo oštećenje malih krvnih sudova po celom organizmu. Oštećena mikrocirkulacija remeti funkciju organa i organskih sistema potencirajući dalje oštećenje organizma. Bolest je podmukla i daje pogrešan utisak da se sporo razvija, što zavara bolesnika. Kad shvati da je ozbiljno ugrožen najčešće je kasno za ozbiljniju terapijsku intervenciju zbog definitivno oštećenog vida, bubrega i perifernih nerava. Za sve to vreme propadanje krvnih sudova napreduje do definitivnog oštećenja tkiva koje se manifestuje dijabetičnim gangrenama. Tek tada bolesnik shvata koliko je situacija ozbiljna. Primena hiperbarične oksigenacije od momenta kada je konstatovana šećerna bolest može da spreči propadanje malih krvnih sudova i time propadanje organa i definitivno oštećenje tkiva. Time se obezbeđuje da druga bitna terapija bolesti bude uspešna, produži životni vek bolesnika i bitno poboljša kvalitet života i radnu sposobnost bolesnika. Takvih je primera bezbroj, a glavna uloga lekara jeste preventiva i blagovremena, rana primena terapije, za šta je potrebna saradnja pacijenata.

Primena HBO u svetu, posebno u razvijenim zemljama, ima dužu tradiciju nego kod nas. Mogu li se i kod nas primeniti ta iskustva?

Kod nas je primena HBO novijeg datuma, praktično jedva dve decenije. U svetu ova grana medicine ima značajno mesto, dok se kod nas još uvek teško probijaju ta znanja, zasad, uglavnom se primenjuje kod dijabetesa i još nekih poremećaja, iako je dijapazon primene kiseonika daleko veći. Moram da podsetim da su Rusi u ratu u Avganistanu, zahvaljujući hiperbaričnoj komori, jer su sa ratišta u jednomesnim komorama transportovani ranjenici, zahvaljujući kiseoniku spasili mnoge ranjenike, da ne dođe do amputacije esktremiteta, tu su postignuti izuzetni rezultati. Normobarična kiseonična terapija (disanje 100–postotnog kiseonika preko maske bez hiperbarične komore) je korišćena i u lečenju ishemijske bolesti srca. Poznato je da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti u zapadnim zemljama, a oko polovine svih kardiovaskularnih smrti su posledica bolesti koronarnih arterija. Američka asocijacija kardiologa (AHA) podržava HBO tretman kao terapiju infarkta nakon što je 1992. godine stručnoj javnosti predstavljen pionirski rad dr Džordža Harta. AHA je pohvalila primenu hiperbaričnog kiseonika kod hitnog lečenja srčanog udara. Objavljeno je u medicinskim časopisima da je HBO terapija u mogućnosti da minimizira oštećenje srca i sačuva živote pacijentima sa srčanim infarktom. Upotreba HBO terapije dovodi do bržeg oslobađanja od bola u grudima, a elektrokardiogram (EKG) teži ka normalizaciji.

Laboratorijske studije su pokazale da hiperbarični kiseonik smanjuje oštećenje i smrt ćelija putem smanjenja akumulacije tečnosti u oštećenoj ćeliji. HBO terapija smanjuje za 50 odsto vreme potrebno za oporavak električne aktivnosti srca, praćeno EKG-om u vidu ST normalizacije. Postoje dokazi da HBO terapija smanjuje aktivnost slobodnih radikala.

Pacijenti tretirani sa HBO takođe su imali veću ejekcionu frakciju. Metabolički efekti hiperbarične medicine na mitohondrije srca su esencijalni za miokardnu funkciju. Redukcija kiseonika dovodi do smanjenja mitohondrijalne aktivnosti, a time i smanjenja kapaciteta energetskog metabolizma srca. Dalja istraživanja izvođena u Okamoti (1983) su pokazala da hiperoksija (40% kiseonik) smanjuje aterosklerozu direktnim dejstvom na zidove krvnih sudova. Kolektivne studije govore da hiperbarična oksigenacija daje benefit kod srca koje pati zbog multiplih malih infarkta zbog tromboze ili embolije malih krvnih sudova. Masivni infarkt je mnogo teži za tretiranje.

Nedavno je u američkim stručnim časopisima objavljeno da je hiperbarična medicina dostupna u mnogim bolnicama za kardiologiju i da je zahvaljujući njenoj primeni spašeno mnogo života. Dobrobit imaju i bolnica i pacijenti u bržem oporavku i značajnom smanjenju mortaliteta i komplikacija.

Koje su to, konkretno, koristi koje donosi lečenje i oporavak srčanih bolesnika primenom HBO?

Primena hiperbaričnog tretmana ima značajne benefite za kardiološke pacijente – poboljšava kapacitet kod vežbanja, zatim prevenira ponovne ishemijske epizode, smanjuje krvni pritisak kod hipertenzije, redukuje aterosklerozu ukoliko se taj proces „uhvati“ na samom početku. Ključni problem kod pojave srčanih oboljenja je insuficijencija, odnosno, nedostatak kiseonika koji se doprema do srca, a primena HBO u kombinaciji sa specifičnim lekovima ima ogroman uticaj na transport i kiseonika i lekova do tkiva i svake ćelije, što nesumnjivo popravlja funkciju srčanog mišića. HBO kombinovana sa odgovarajućim lekovima zaustavlja napad angine pektoris i redukuje nove napade kod pacijenata koji slabije reaguju na dugotrajnu terapiju lekovima. Kiseonik, to nije sporno, dovodi do smanjenja visokog nivoa holesterola, normalizuje EKG i ima izraženo antiaritmijsko dejstvo kod oštećenog srca. Primena HBO, takođe, povećava toleranciju na fizičku aktivnost, a kod pacijenata sa kardijalnim bolom usled ishemijskog oboljenja srca dovodi do nestanka dispneje.

Šta će novo biti prikazano u Moroviću, na Trećoj internacionalnoj školi hiperbarične medicine?

Ono što svakako privlači pažnju stručnjaka u novije vreme je terapijska primena matičnih ćelija kod lečenja nekih teških oboljenja, pre svega malignih. Biće govora o uticaju HBO na produkciju i rast matičnih ćelija, jer su rezultati istraživanja pokazali da su daleko bolji rezultati u lečenju matičnim ćelijama bili postignuti uz „malu pomoć” kiseonika. Jedna od zanimljivih tema je i interaktivnost i kompatibilnost lekova i HBO, takođe biće govora o primeni HBO u ortopediji, kardiologiji, neurologiji, internoj medicini, vaskularnoj hirurgiji, reumatologiji… Nadamo se da će hiperbarična medicina naći svoje pravo mesto i sve širu primenu u mnogim oblastima gde zaista ima impresivnih rezultata, kao i da ćemo kroz ovakve stručne sastanke edukovati veći broj lekara i tehničara da mogu da primene najnovija znanja iz ove oblasti, kao što se to radi u mnogim evropskim zemljama.

Zorica Marković

Međunarodni ronilački instruktor sa tri zvezde

Kao vojni lekar pomorskih diverzanta (ljudi „žabe”) u Splitskoj ratnoj luci „Lora“, nekadašnje zajedničke države, bivše Jugoslavije, dr Živković je zavoleo podvodnu medicinu. Bila je to, kako kaže „ljubav na prvi zaron”, i sâm je postao ronilac, a posle mnogo godina i međunarodni ronilački instruktor sa tri zvezdice!

„Moje prvo ronjenje je bilo spektakularno, susret sa živim svetom mora nezaboravan je doživljaj. Imao sam malo i sreće – pri Sanitetskoj službi Ratne mornarice postojao je Institut za pomorsku medicinu sa Odeljenjem za podvodnu i hiperbaričnu medicinu na kome su se školovali specifični medicinski kadrovi za rad u domenu podvodne i hiperbarične medicine. Učitelj mi je bio rodonačelnik podvodne i hiperbarične medicine na tlu bivše Jugoslavije, pukovnik prof.dr Stracimir Gošović”, priseća se dr Živković.

Specijalizacija je trajala tri godine, kvalitet i uspeh tokom specijalizacije bili su preduslov za ostanak na Institutu. Dr Živković je ostao na Institutu u ulozi fiziologa-istraživača. „Baviti se istraživanjem isto je kao roniti, jer vas svaki zamah vodi ka nečem potpuno novom i nepoznatom. To je izuzetno plodonosan period u mom životu. U slobodno vreme sam ronio iz čistog zadovoljstva. U periodu do ’90. godine objavio sam više stručnih i naučnih radova, uspešno lečio hiperbaričnom oksigenacijom oko 2.000 bolesnika godišnje, držao serije predavanja iz podvodne i hiperbarične medicine na Katedri kineziološke fiziologije na Fakultetu fizičke kulture i nastavu iz podvodne fiziologije na Medicinskom fakultetu u Splitu”, evocira svoje uspomene naš sagovornik.

Onda je došao rat, život dr Živkovića iz korena se promenio i 1994. godine on nastavlja da se bavi svojim poslom u Beogradu, gde ima veoma živu profesionalnu aktivnost, radi elaborate, projekte, organizuje seminare, formira Udruženje za hiperbaričnu medicinu i svakako je najviše zaslužan za to što danas i Srbija ima razvijenu ovu značajnu grane savremene medicinske nauke. Kao ekspert za hiperbaričnu medicinu promovisao je njenu primenu, između ostalog, i u pripremi i oporavku sportista, u prevenciji starenja i bolesti, kozmetici, vrlo uspešno leči mnoge obolele pacijente u HBO Medical centru.
„Moram reći i to da su me na mom putu dosledno podržavale i bodrile da istrajem dve divne dame, kojima možda i najviše dugujem – moja supruga Zora i moja ćerka Dina, zahvalan sam im što su imale strpljenja i razumevanja za posao kojim se bavim. Bez njih, moje znanje i umenje ne bi vredelo”, uz mnogo emocija, ističe na kraju našeg razgovora dr Živković.

Magazine White – broj 38