Intervju: Doc.dr Vesna Dimitrijević-Srećković, Institut za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije

Prisustvo masne nealkoholne bolesti jetre evidentirano je čak i u najmlađoj populaciji gojaznih, dok procentualna zastupljenost kod dece uzrasta od sedme do petnaeste godine iznosi 7,3 odsto

Aprila meseca ove godine na Šestom svetskom kongresu o prevenciji dijabetesa i dijabetesnih komplikacija u Drezdenu, doc.dr Vesna Dimitrijević-Srećković iz Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije prezentovala je tri oralne i tri posterske prezentacije vezane za metabolički sindrom, predijabetes kod mladih i kod osoba starije životne dobi i iznela pozitivne efekte mediteranske ardioprotektivne ishrane u prevenciji dijabetesa. Teme oralnih prezentacija bile su vezane za masnu nealkoholnu bolest jetre, reaktivnu hipoglikemiju i predijabetes, kao i faktore tromboze i zapaljenja kod dece, adolescenata i mladih sa premetaboličkim i metaboličkim sindromom.

– Ispitivanja gojaznih mladih u SAD su pokazala da 90 odsto ima najmanje jedan faktor rizika za dijabetes melitus tip 2 ili kardiovaskularnu bolest, 30 odsto ima metabolički sindrom, dok 28 odsto njih ima predijabetes (intoleranciju na glikozu). Rezultati ispitivanja u Srbiji pokazali su prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom (prisustvo jednog do dva faktora) – najčešće povećan obim struka i nizak HDL-holesterol. Najnoviji rezultati istraživanja u Srbiji ukazuju i da se učestalost metaboličkog sindroma povećava statistički značajno sa godinama: kod dece od 7-15 godine iznosi 34,8 odsto, adolescenata od 16 do 20 godine 38,9 odsto i mladih od 20 do 30 godine – 58,1 odsto, kaže doc.dr Vesna Dimitrijević-Srećković.

Već u fazi premetaboličkog sindroma koji je definisan, javlja se hiperinsulinizam, povišeni faktori zapaljenja i tromboze. Kod dece u Srbiji prisutan je predijabetes: povišene glikemije na tašte u 8,3 odsto kod adolescenata i 13,3 odsto kod mladih od 20 do 30 godine, dok je intolerancija na glikozu bila češće zastupljena – 8,3 odsto kod dece, 13,3 odsto kodadolescenata i osam odsto kod mladih od 20 do 30 godine.

Kakve su zdravstvene posledice nelečenog gojaznog deteta?

Gojaznost, često praćena povećanim obimom struka i metaboličkim sindromom, najčešće je povezana sa poremećajima masnoća u krvi, povišenim krvnim pritiskom kao i pojavom povišenog šećera u krvi. Svi ovi poremećaji vode u ranu aterosklerozu i vaskularne komplikacije kod mladih. Pored toga javlja se poremećaj seksualne funkcije kod gojaznih, koja može biti praćena i sterilitetom, a ne retko gojaznost se dovodi u vezu i sa depresijom i pojavom tumora.

Od značaja je napomenuti da stručnjaci već više godina unazad rade na iznalaženju načina kako bi se stalo na put epidemiji tipa 2 dijabetesa, koji se nekada javljao posle 40. godine, a sada se otkriva i kod školske dece. Pre pojave šećera u krvi (predijabetesa ili dijabetesa) kod dece sa stomačnom gojaznošću javljaju se najčešće povišeni trigliceridi, nizak korisni HDL-holesterol ili povišen krvni pritisak. Analizom ovih parametara može se postaviti dijagnoza metaboličkog sindroma ili stanja koje mu prethodi – premetaboličkog sindroma.

Sa lečenjem treba početi od najranije mladosti, tačnije, još u detinjstvu kod svih koji imaju stomačnu gojaznost, koja je osnovni kriterijum premetaboličkog sindroma. Ako se ne reaguje na vreme, stomačnoj gojaznosti pridružiće se još neki faktor, kao što su povišeni trigliceridi, nizak HDL holesterol, blago povišen krvni pritisak ili glikemija, i dete će iz premetaboličkog sindroma da pređe u kategoriju metaboličkog sindroma, kasnije predijabetesa, dijabetesa i vaskularnih komplikacija. Preventiva je zdrava mediteranska ishrana i šetnja svaki drugi dan brzinom 5km/h.

Koliko je u Srbiji učestala pojava nealkoholne masne jetre kod dece i omladine i koje su osobe izložene riziku?

Nealkoholnu masnu bolest jetre u ranijim istraživanjima nalazili smo kod gojaznih odraslih osoba sa metaboličkim sindromom, izraženom stomačnom gojaznošću, povišenim nivoom triglicerida, često prisutnim predijabetesom i dijabetes melitusom tip 2 i izraženom insulinskom rezistencijom. U najnovijim istraživanjima, otkriveno je prisustvo masne nealkoholne bolesti jetre čak i u najmlađoj populaciji gojaznih i procentualna zastupljenost bila je 7,3 odsto kod dece uzrasta od sedme do petnaeste godine, 18,9 odsto kod adolescenata od šesnaeste do dvadesete godine i 29 odsto kod mladih uzrasta od dvadesete do tridesete godine. Najveći rizik za ovu pojavu nađen je kod izražene stomačne gojaznosti udružene sa drugim faktorima za metabolički sindrom, bilo da se radi o povišenim trigliceridima, krvnom pritisku ili u nekim slučajevima početnom skrivenom dijabetesu i prisutnom hiperinsulinizmu. Kod onih sa premetaboličkim sindromom bila je prisutna 17,5 odsto, dok je kod onih sa metaboličkim sindromom to čak 29 odsto.

Koji su osnovni faktori na osnovu kojih možemo postaviti definiciju metaboličkog sindroma kod dece i omladine?

Da bi se kod dece postavila dijagnoza ovog sindroma potrebno je prisustvo najmanje tri od navedenih pet faktora: stomačna gojaznost (povećan obim struka), povišeni trigliceridi
preko 1,7 mmol/l, nizak HDL holesterol maniji od 1,0 mmol/l, šećer u krvi veći od 6,1 mmol/l i povišen krvni pritisak u odnosu na normalne vrednosti za uzrast. Prisustvo samo stomačne gojaznosti ili stomačne gojaznosti uz još jedan faktor definiše premetabolički sindrom, stanje koje prethodi metaboličkom sindromu.

Šta su bili najčešći poremećaji onih kod kojih ste otkrili masnu nealkoholnu bolest jetre (NAFLD)?

Pacijenti sa masnom nealkoholnom bolešću jetre (steatoza) imali su povećanu stomačnu gojaznost, odnosno obim struka, povišene trigliceride, nivo insulina u nultom, tridesetom i 120. minutu oralnog glukoza tolerans testa, izraženu insulinsku rezistenciju i povišene transaminaze, posebno SGPT, uz često povišen gama-GT, kao parametre funkcije jetre. Često su bili povišeni mokraćna kiselina i faktori tromboze, a kod velikog broja pacijenata i ultrazvučni nalaz ukazivao je na masnu jetru. Akumulacija masti u jetri kod gojaznosti u detinjstvu udružena je sa povećanom stomačnom gojaznošću i insulinskom rezistencijom i može biti znak premetaboličkog i metaboličkog sindroma.

Koji je razlog sve veće pojave gojaznosti, metaboličkog sindroma i pojave masne jetre?

Sve veća učestalost gojaznosti i metaboličkog sindroma, koje su uvod u nastanak predijabetesa, dijabetesa i oboljenja krvnih sudova, kao i masne nealkoholne bolesti jetre, posledica su nepravilne ishrane i nedovoljnog kretanja, smanjene fizičke aktivnosti. Restorane brze hrane karakteriše hrana bogata zasićenim masnoćama životinjskog porekla, pržena ili pohovana (bogata lipidnim peroksidima), koji vode u ubrzanu aterosklerozu. Takođe je povećan unos slatkiša i zaslađenih napitaka, koji su bogati prostim ugljenim hidratima, a nedovoljan unos dijetnih vlakana, koji se nalaze u voću, povrću, žitaricama, kao i nedovoljan unos mononezasićenih masnih kiselina iz maslinovog ulja.

Kako možemo lečiti i prevenirati ne samo dijabetes već i masnu nealkoholnu bolest jetre?

Na osnovu dugogodišnjeg praktičnog iskustva u primeni individualno prilagođenih mediteranskih jelovnika za osobe sa metaboličkim sindromom, predijabetesom i dijabetesom i drugim hroničnim bolestima, dokazali smo da mediteranska ishrana koriguje gojaznost, sprečava nastanak dijabetesa, snižava povišen krvni pritisak i nivo masnoća u krvi, posebno holesterola i triglicerida, čime prevenira aterosklerozu i vaskularne komplikacije. Može se primeniti kod zdravih u cilju prevencije navedenih bolesti i kod svih onih koji već imaju neke od hroničnih bolesti. Ovaj vid ishrane koristimo i kod pacijenata sa nealkoholnom masnom bolešću jetre i imamo pozitivne rezultate praćene kroz normalizaciju ultrazvučnog nalaza jetre i laboratorijskih parametara funkcije jetre.

Predstavite nam nekog od pacijenata kod koga je normalizovan nalaz masne nealkoholne bolesti jetre.

Uspešne rezultate postigli smo kod više naših pacijenata, a navešću vam jednog od njih. Kod dvadesetogodišnjeg gojaznog mladića, telesne težine od 95kg sa izraženom stomačnom gojaznošću, obimom struka 105cm, dijagnostikovali smo povišen krvni pritisak 140/90 mmHg, visoke trigliceride 2,25 mmol/l uz predijabetes, tj. Povišenu glikemiju na tašte, i masnu jetru uz povišene transaminaze, posebno SGPT, kao i gama GT. Pored toga, nađene su manifestno povišene vrednosti insulina u toku oralnog glukoza tolerans testa i izražena insulinska rezistencija, kao i povišeni faktori zapaljenja i tromboze. Posle šest meseci primene mediteranske dijete, smanjena je telesna težina za 9 kg i stomačna gojaznost na 92 cm obima struka, uz normalizaciju krvnog pritiska na 120/80 mmHg i normalizaciju glikemije i insulinemije u toku testa. Značajno se smanjila insulinska rezistencija, normalizovali faktori zapaljenja i tromboze, kao i parametri jetrine funkcije, što potvrđuje prevenciju dijabetesa i normalizaciju masne nealkoholne bolesti jetre.

Šta karakteriše mediteransku ishranu?

Jelovnici zdrave ishrane namenjeni celoj porodici, uključujući i decu i omladinu, prilagođeni su mediteranskoj ishrani, tačnije, bogati su dijetnim vlaknima i složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitaricama, kao i mononezasićenim masnoćama iz maslinovog ulja i omega-3 kiselinama iz ribe. Uz pravilnu ishranu, najbolji rezultati postižu se i primenom fizičke aktivnosti.

Magazine White – broj 38