Lekarska komora Srbije je za četiri godine svog postojanja obavila sve poslove koje joj je država Srbija poverila, kaže za WHITE prim.dr Tatjana Radosavljević, direktorka Lekarske komore Srbije

Kao što znate, podeljene su licence svim lekarima i taj je proces stalan, licence dobijaju lekari posle završenog staža, stručnog ispita i zapošljavanja. Napravljen je Imenik svih lekara u Srbiji i ovih dana se završava Centralni informacioni sistem LKS, što predstavlja najkompletniju bazu podataka lekara Srbije, napominje dr Radosavljević. Iz tih podataka će ubuduće u svakom momentu moći da se dobiju informacije o broju i strukturi lekara u Srbiji i govorom brojeva će moći da se utiče na sve bitne odluke resornih ministarstava vezanih za politiku upisa na fakultete, politiku zapošljavanja i dodele specijalizacija.

Započet je proces kontinuirane medicinske edukacije (KME) i u 2010. godini svaki zdravstveni radnik ima obavezu sakupljanja bodova, podseća dr Radosavljević. Lekarska komora Srbije je zahvaljujući pre svega razumevanju kolega iz Zdravstvenog saveta Srbije postala partner u procesu akreditacije programa KME, naime, članovi posebnog Odbora LKS za medicinsko
obrazovanje postali su deo Posebne radne grupe Zdravstvenog saveta za akreditaciju programa. Trenutno je akreditovano oko 4.500 programa KME – stručnih sastanaka, kurseva, simpozijuma i kongresa. To daje mogućnost svakom lekaru da planira svoje stručno usavršavanje, odnosno da odabere one programe koji su mu potrebni, a sa druge strane dostupni i finansijski isplativi. Dostupnost programa KME svakom lekaru u Srbiji postala je realnost onog trenutka kada su, na insistiranje predstavnika svih komora zdravstvenih radnika, kao organizatori mogle da se pojave zdravstvene ustanove, privatna praksa i zdravstvena udruženja, pored medicinskih fakulteta. Na taj način prikupiti 24 boda godišnje prestaje da bude težak zadatak za lekare, s obzirom na ponudu i pravo tržište programa KME.

Sudovi časti Lekarske komore Srbije, formirani u decembru mesecu 2008. godine, rade punim kapacitetima, u svih pet centara, i predstavljaju mesta gde se detaljno i objektivno procenjuju svi neželjeni događaji, sumnje na nesavesno lečenje i povrede kodeksa medicinske etike, dakle mesta na kojima se krivica ili dokazuje ili odbacuje. Istovremeno je Komora iškolovala preko trideset medijatora preko centra za medijaciju i proces posredovanja u sporovima postaje sve važniji u procesima pred Sudovima časti.

Sa kojim problemima se i dalje susrećete?

I dalje je prisutan sindrom nerazumevanja sa Ministarstvom zdravlja i Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, vezano za važna pitanja koja se odnose na lekarstvo Srbije, kao i na bitne strateške odluke u zdravstvenom sistemu Srbije. To su, pre svega, nedostatak političke volje da se privatni sektor
integriše u sistem zdravstvenog osiguranja, da postoji obaveznost primene protokola lečenja za većinu bolesti i stanja i, treće, ali ne manje važno, da lekari dobiju status službenih lica. Inače, Komora priprema Zakon o lekarstvu, u čijoj će preambuli biti definisano da su lekari službena lica, slično sudijama i tužiocima.

Da li nastavljate borbu za dopunski rad i uključivanje privatnika u sistem zdravstvenog osiguranja? Kakve su perspektive?

Naravno, to je jedan od najvažnijih zadataka. Lekarska komora Srbije je uspela da dobije priliku da se, na temu dopunskog rada, pred Ustavnim sudom u usmenoj raspravi naš pravni tim pravnim argumentima suprotstavi timu Ministarstva zdravlja. Prof.dr Vojin Dimitrijević, naš eminentni pravnik, prihvatio je da bude uvaženi član našeg stručnog tima. Međutim, nikako da se zakaže ta sednica Ustavnog suda. Ne želim da mislim da su iza toga politički razlozi, jer duboko verujem u pravnu državu i nezavisno sudstvo u Srbiji. Inače, ne odustajemo od uključivanja privatnika u sistem zdravstvenog osiguranja i pripremamo studiju izvodljivosti, koja će dokazati neminovnost da se to desi, jer bez toga ne može biti govora o reformi zdravstvenog sistema.

Da li danas srpski zdravstveni sistem može da funkcioniše kao tim i ima li mesta za unapređenje saradnje između svih njegovih subjekata?

Nažalost, naš zdravstveni sistem danas jeste sve drugo nego tim. RZZO i Ministarstvo zdravlja sa jedne strane, a sa druge strane zdravstveni radnici i njihovi menadžeri retko ili praktično nikako ne mogu da uspostave saglasnost oko osnovnih reformskih koraka. To se moglo videti na primeru uvođenja
modela kapitacije kao načina plaćanja u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Naime, na terenu je ovaj model jako loše prihvaćen, a na stranu što je to „specifičan” srpski model, koji suštinski ne reformiše plaćanje po učinku. Lekarska komora je uzela aktivno učešće u pokušaju da se ovaj predloženi model popravi, ali bez uspeha. Dalje, pokušava se da se zaobiđe i zakonski okvir u kome Lekarska komora Srbije deluje, čak i u pitanjima za koja je nužna saradnja Komore, kao što je Nomenklatura usluga. Sa druge strane, Zdravstveni savet Srbije predstavlja novu instituciju u zdravstvenom sistemu, koja svojim načinom rada predstavlja primer kako i u ovim uslovima može da se radi timski, uz uvažavanje posebnosti svakog subjekta. Lično mislim da je sa osnivanjem Zdravstvenog saveta dobijen novi kvalitet u zdravstvenom sistemu Srbije.

Kakvu ste saradnju uspostavili sa kolegama na međunarodnom nivou?

Saradnja Lekarske komore i komora u okruženju i Evropi je izuzetna i imamo njihovu jaku podršku, naročito Lekarske komore Nemačke. Članovi smo Evropske komore (CPME), Zeva organizacije, a u toku je proces učlanjenja u Svetsku medicinsku asocijaciju. To je značajno radi podrške našim koracima vezano za privatnu praksu i dopunski rad, a značajno je i na putu ostvarivanja cilja da srpska licenca, tj. dozvola za rad bude priznata u zemljama Evrope.

Koji su dalji planovi Komore?

Lekarska komora Srbije će nastaviti da radi poverene poslove, da definiše lekarsku grešku, da se bori za obavezne protokole lečenja. Istovremeno pokušavamo da nađemo načine da podržimo određene programe KME u delovima Srbije u kojima bi kolegama bilo teže da prikupe bodove. Uključićemo se u promociju i pomoć da se akredituje što više programa on-line edukacije, da bi lekari mogli bodove da prikupe i kod kuće, uz kompjuter. Ono što nas koči u tome je što Komora ne može biti organizator programa KME, tako da ćemo se, dok se to ne promeni, posvetiti aktivnostima na povećanju dostupnosti programa KME i omogućavanju da se što više lekara edukuje bez plaćanja skupih kotizacija, a jednako kvalitetno.

Uskoro osiguranje svakog lekara o trošku Komore
Lekarska komora Srbije intenzivno radi na definisanju termina lekarska greška, kako u lekarskim krugovima, tako i u javnosti. Svuda i na svakom mestu gde se o tome govori pokušavamo da ukažemo na razliku između nesavesnog lečenja, neželjenih događaja, medicinske greške i neželjenog ishoda lečenja. Naravno da definisanje pojma lekarska greška uključuje i političku odluku zdravstvenog establišmenta o obaveznosti protokola lečenja za većinu bolesti i stanja, koji bi omogućili da lekar može da se odbrani od optužbi za nesavesno lečenje. Komora će raspisati tender za izbor osiguravajuće kuće koja će osigurati sve lekare u Srbiji od profesionalne odgovornosti sa tzv. osnovnim paketom osiguranja. Ovo osiguranje će biti finansirano od sredstava koja preko naplate članarine Lekarska komora Srbije dobija mesečno. Na taj način će za svakog lekara, ukoliko dođe do građanske parnice za nadoknadu štete, osiguravajuća kuća snositi troškove nadoknade štete.

Lekari moraju imati društveni položaj koji im je primeren
Svakodnevno sam sve više sigurna da lekari prepoznaju Lekarsku komoru kao svoju esnafsku instituciju, koja je tu zbog njih – da vrati čast i ugled lekarskoj profesiji. Istovremeno mi se čini da svi mi postajemo svesni da, kao jedna od najobrazovanijih profesija, koja istovremeno ima uzvišenu misiju da brine o zdravlju ljudi, moramo imati i društveni položaj koji je primeren tome. Ponovo se budi solidarnost između kolega, nestaju lični strahovi, a to je početak svega onoga što sami možemo učiniti za sebe. Nadam se da je institucija Lekarske komore bar malo zaslužna za to. Nadam se da se stav jednog dela naših kolega koji su bili sumnjičavi prema Komori popravio. Međutim, problem je što dosta radimo, ali uprkos našem sajtu i Glasniku, koji stiže na adresu svakog lekara, jedan broj naših kolega nije informisan o svim aktivnostima Lekarske komore Srbije.

Magazine White – broj 37