Prof.dr Dušan Stanojević, direktor Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” u Beogradu

Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front” u Beogradu referentna je zdravstvena ustanova, a u prilog tome ide i podatak da kroz njene ambulante godišnje prođe 20 hiljada žena, obavi se blizu sedam hiljada porođaja i preko pet hiljada različitih operacija, od čega se deo ubraja u najsloženije operacije u ginekološkoj hirurgiji. Tačnije, svakoga u ovoj ustanovi, pored ostalog i pored problema sa kojima se susreću u radu, urade i po dvadesetpet operacija.

Pacijenti lekara iz ove ginekološko-akušerske klinike su iz Srbije, ali i država iz okruženja – iz BIH, Makedonije, Crne Gore. U pitanju su oboleli od malignih bolesti genitalnih organa i pacijenti sa razvojnim anomalijama na genitalnim organima, kaže prof.dr Dušan Stanojević, direktor GAK „Narodni front”, a najteži deo hirurškog posla je rekonstruktivna hirurgija i operacije gde lekari ove ustanove ne samo da obolelim ženama amputiraju organe, već im organe i naprave, kako bi i posle najtežih hiruških zahvata mogle normalno da nastave život. To je vrhunac u hirurgiji, kaže Stanojević, što ukazuje na stručnost kadra koji radi u ustanovi.

Ova ustanova je poznata i po dobroj školi za ginekologe, koju je formirao još uvaženi prof.dr Dragomir Mladenović, i koju je završila većina ginekologa iz Srbije, ali i po teškim operacijama na genitalijama koje se rade u malo klinika u Evropi i svetu. U Srbiji se godišnje evidentira blizu 80.000 porođaja, od čega je 40.000 devojčica, a od tih 40.000 devojčica na svake 4.000 rađa se jedna koja nema vaginu i matericu. To znači da se u Srbiji godišnje rodi deset devojčica koje nemaju vaginu i matericu, kaže Stanojević, i one kasnije dolaze u ovu ustanovu sa molbom da im se napravi vagina, ali im se materica ne može napraviti. Takvi zahvati u ovoj ustanovi se rade već petnaestak godina, a žene koje se javljuju, a nemaju vaginu, su starosti između 20 i 35 godina.

Transplantacija materice se u Evropi i svetu još uvek ne radi, ali je GAK „Narodni front” spremna za izvođenje ovakvog zahvata, pa je shodno tome u više navrata već tražila od Ministarstva zdravlja Republike Srbije, tačnije, od njene Komisije za primenu novih tehnologija u medicini dozvolu za izvođenje takvih transplantacija. Transplantacija materice služila bi isključivo da žena dođe do potomstva.

Pomenuta Komisija za primenu novih tehnologija u medicini Ministarstva zdravlja izdala je već našoj ustanovi dozvolu za vršenje operacija za promenu pola, pa smo postali i Centar za promenu pola i kod nas dolaze pacijenti iz celog sveta, iz Japana, Amerike, Engleske… Godišnje se ovde obavi preko dvadeset operacija promene pola, a cena ovakvog hirurškog zahvata ne prelazi 2.500 evra, što je manje nego u zdravstvenim centrima u svetu i Evropi, kaže Stanojević.

Ginekološko-akušerska klinika „Narodni front” zapošljava 650 radnika, od čega je 130 lekara, a raspolaže i savremenom medicinskom opremom. To joj omogućuje postizanje zavidnih rezultata, ali i uvođenje novina u radu. U toku je opremanje genetske laboratorije, koja će u 2011. godini proraditi punim kapacitetom. Izgradnja genetske laboratorije je važan projekat, kaže prof. Stanojević, jer će omogućiti lekarima zaposlenim u ovoj klinici da u okviru ustanove obavljaju analize neophodne za testiranje rizičnih trudnoća, tačnije za otkrivanje genetskih anomalija kod ploda, prvenstveno otkrivanje mongoloidne idiotije i sprečavanje rađanja dece sa daunovim sindromom. Do sada su te analize rađene u drugim zdravstvenim ustanovama – u Beogradu u Institutu za mentalno zdravlje u Palmatićevoj i u Institutu Vinča i u Novom Sadu, što je produžavalo proces analize i dolaženja do validnih rezultata.
J.B.

Srpska porodilišta među boljim u svetu
Smrtnost porodilja u porodilištima u Srbiji ne prelazi 15 na 100.000 porođaja godišnje, čime se ona svrstavaju među bolja u svetu, ističe prof.dr Tihomir Vejnović, upravnik Zavoda za perinatologiju Vojvodine i predsednik Ginekološke sekcije Srpskog lekarskog
društva. Tačnije, prema parametrima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), u dobra porodilišta se ubrajaju ona gde je smrtnost porodilja od 30 do 50 na 100.000 porođaja, kaže Vejnović i dodaje da je smrtnost novoređenih beba u Srbiji 15 na 1.000 novorođenčadi što takođe, prema parametrima SZO, spada u primere dobre prakse. U Srbiji se godišnje rodi između 70.000 i 80.000 beba u 58 porodilišta, a najniža smrtnost novorođenčadi je, da podsetimo, u Švedskoj i Japanu, gde iznosi pet do šest promila.

Magazine White – broj 37