Piše: Mr sc. pharm. Gordana Mihajlović

Svetska zdravstvena organizacija je jos 1975. godine predlozila da se polne ili venericne bolesti nazovu »bolesti koje se prenose seksualnim putem« (engl. Sexually Transmited Diseases, STD). Tu spada oko dvadesetak infekcija od kojih su najcesce sifilis, gonoreja, SIDA, hlamidija, genitalni herpes, polne bradavice, kandida, i stidna vas.

Bolesti koje se prenose seksualnim putem moraju da se lece, a izlecenje od jedne polne bolesti ne znaci i sticanje imuniteta. Nije iskljuceno prenosenje ovih bolesti i indirektnim putem. U Americi cak 40 odsto Amerikanaca ima neku polnu infekciju a samo polnim bradavicama godisnje se zarazi preko milion ljudi. Danas se i kod nas stize utisak da zarazenih kondilomima ima vise jer je poboljsana dijagnostika.
Anogenitalne bradavice (Condylomata acuminata ili venericne bradavice) prenose se polnim putem, imaju inkubacioni period od jednog do sest meseci i javljaju se na kozi i sluzokozi spoljasnjih genitalija i perianalnom podrucju. Nekada, od trenutka inficiranja, pa do pojave genitalnih bradavica moze da prodje jedan
mesec ali cak i do godinu dana. Izazivaju ih humani papiloma virusi (HPV). To su veoma mali DNK virusi kojih ima vise od 70 podtipova, i samo neki prouzrokuju bradavice na genitalijama, dok drugi daju obicne bradavice na drugim delovima tela. Dakle, papiloma virusi prouzrokuju nekoliko razlicitih vrsta
bradavica kod ljudi, ukljucujuci kozne bradavice, plantarne bradavica, ravne bradavice, genitalne kondilome i laringealne papilome.
Polne bradavice prouzrokuju podtipovi HPV 6, 11, 16, 18 i 32. Ovo su veoma otporni virusi.
Da infekcija humanim papiloma virusom nije bezazlena pokazuje i utvrdjena veza izmedju te infekcije i displazije karcinoma cerviksa, kao i skvamoznog karcinoma i displazija penisa, anusa, vagine i vulve. Kod vecine karcinoma grlica materice, penisa i vulve prisutna je HPV-a infekcija, a najcesce su to tipovi virusa HPV-16 ili HPV-18. Verovatno je da su kofaktori (duvanski dim i koinfekcija herpes simpleks virusom) ukljuceni u progresiju visokorizicnih HPV lezija u karcinome (Tabela 1). HPV tipovi 6 i 11 najcesce se vezuju za Condylomata acuminata (ili siljate polne bradavice). Laringealne papilome, koje se javljaju kod dece, prouzrokuju HPV-6 i HPV-11. Do infekcija dolazi za vreme prolaska kroz inficirani porodjajni kanal majke. Iako su laringealni papilomi retki, ovi izrastaji mogu da zatvore larinks.
Najcesce se moraju uklanjati hiruskim zahvatom, vise puta.
Kondilomi su obicno velicine ciode, izduzenog ili izgleda koji podseca na karfiol, crvenkastoruzicaste boje ili boje koze. Mogu biti i jako male da se jedva primete a i toliko velike da blokiraju uretru, vaginu ili rektum, sto je slucaj kod imunokompromitovanih osoba. Javljaju se na kozi i sluzokozi genitalija, oko cmara, a ponekad i na sluzokozi usne duplje. Mogu se javiti i u mokracnom kanalu, na grlicu materice, i tada se ne vide »golim okom«. Kod zena mogu da izazovu rak grlica materice.
Virus se prenosi najcesce putem seksualnog kontakta ali postoji mogucnost prenosa i koriscenjem zajednickih peskira i menjanjem garderobe.
Dijagnozu ove bolesti daje najcesce dermatovenorolog ili ginekolog, na osnovu izgleda promene na kozi ili sluzokozi. Kolposkopija je nezamenljiva za otkrivanje lezija vagine i cerviksa.
Papanikolau test cervikalnog brisa moze da pokaze histoloske dokaze prisustva HPV. Histoloski pregled uzorka dobijenog biopsijom koristi se za perzistentne i atipicne lezije. Zenama ova bolest zadaje najvise problema zbog teske pristupacnosti bradavica za lecenje i cinjenice da su kondilomi bezbolni i mogu dugo
biti neprimeceni u dubini vagine. Lecenje kondiloma kod homoseksualnih muskaraca je isto tako neprijatno zbog mesta infekcije i stida koji prezivljavaju kod postavljanja dijagnoze i samog lecenja.

Lecenje kondiloma je individualno, moze biti iscrpljujuce i dugotrajno a ponekad zahteva i hirursku intervenciju. Nije poznat ni jedan efikasan i bezbedan terapijski postupak lecenja. Postoji mogucnost da lezije ponekad nestanu i sasvim spontano. U toku lecenja savetuje se apstinencija od svakog polnog kontakta
jer trenje inficiranog mesta dovodi do rasipanja virusa. Lecenje se sprovodi u zavisnosti od njihove lokalizacije tzv. krioterapijom odnosno »spaljivanjem« tecnim azotom, aplikacijom kausticnih sredstava ili laserom. Sve navedene metode lece samo manifestacije HPV a ne bave se uzrokom, samim virusom. Inficirana osoba treba da promeni stil zivota, da upotrebljava sto vise vitaminskih koktela a sve u cilju jacanja imuniteta.
Kondilomi se moraju leciti savesno, neophodno je da se prate.
Lecenje je obavezno i moraju se leciti oba partnera. Izuzetan problem je to sto su dosadni, ruzno izgledaju i onemogucavaju seksualne odnose zbog lake prenosivosti. Prilikom seksualnog kontakta jedina zastita od kondiloma je pravilno upotrebljen kondom.
Smatra se da osoba koja je jednom zarazena kondilomima nikada ne moze potpuno da se oslobodi virusa vec samo posle lecenja gubi manifestacije istog, dakle virus je prisutan ali celijski imunitet mu ne dozvoljava da se ispolji u vidu bradavica.

Stidne vasi i hlamidije

Bolesti koje se prenose seksualnim putem moraju da se lece, a nije ni iskljuceno prenosenje ovih bolesti i indirektnim putem.
Piše: Mr sc. pharm. Gordana Mihajlović

STIDNA VAS

Vasljivost izazivaju: vas glave (Pediculus humanus capitis), vas tela (Pediculus humanus corporis) i stidna vas (Phtirius pubis) ukljucujuci odrasle vasi, nimfe i jaja.
Infestacija (ili invazija) stidnom vasi odvija se obicno u pubicnom predelu, ali one mogu da infestiraju dlake lica (obrve, u slucaju teske infestacije), aksilu, telesne povrsine. Rezultat infestacije je tezak svrab i ekskorijacije na skalpu ili telu. Moze doci do sekundarne infekcije koja moze da uzrokuje regionalni limfadenitis (posebno cervikalni).
Stidne vasi (»picajzle«) se najcesce prenose seksualnim kontaktom.
Vasi napustaju febrilnog domacina. Febrilnost i prenaseljenost povecavaju prenosenje sa coveka na coveka.
Zivotni ciklus vasi ima tri faze: jaje, nimfa (tri faze) i odrasla jedinka. Stidna vas zivi izvan domacina samo 2 dana, i svako se moze infestirati vasima pod uslovima koji omogucuju efikasnu ekspoziciju. Ponavljanje infestacije moze dovesti do hipersenzitivnosti koze.

U prevenciji vasljivosti znacajna je zdravstvena edukacija stanovnistva o znacaju ranog otkrivanja vasljivosti, sigurnog i temeljnog tretmana donjeg rublja i posteljnog rublja u toploj vodi (najbolje je iskuvavanje na visokim temperaturama u automatizovanom cikusu u masini za vec ili na 55OC u trajanju od 20 minuta), hemijskog ciscenja ili ciscenja na niskim temperaturama radi unistavanja jaja i vasi. Zatim, izbegavanje fizickog kontakta sa infestiranim licima i njihovim stvarima, posebno odecom i posteljinom.
Na trzistu se nalaze mnogi preparati za unistavanje vasi, i treba se strogo pridrzavati Uputstva za upotrebu datog uz taj preparat.
Za vasljivost glave i stidnu vas nijedno od sredstava nije 100% efikasno tako da je neophodno, ukoliko jaja prezive, ponoviti tretman posle 7 do 10 dana.

HLAMIDIJE

Usavrsavanjem laboratorijskih tehnika koriscenjem najsavremenijih aparata sve se vise registruju hlamidije kao uzrocnici oboljenja kod ljudi. Hlamidije su obligatne intracelularne bakterije koje su veoma osetljive na antibiotike sirokog spektra dejstva.
Genitalna infekcija hlamidijama (Chlamydia trachomatis) do koje dolazi polnim kontaktom pocinje malom bezbolnom neuocljivom erozijom, papulom ili herpetiformnom lezijom na penisu ili vulvi, koja se cesto ne zapazi. Infekcija zahvata i limfne cvorove.
Moze da se javi i febrilnost, drhtavica, glavobolja, bolovi u zglobovima i anoreksija. Bolest ima dug tok i uzrokuje nesposobnost, ali u principu nije fatalna.
Dijagnoza se postavlja dokazivanjem hlamidija, i to Chlamydia trachomatis.
Bolest je siroko rasprostranjena sirom sveta, vise nego sto bi se ocekivalo. Incidenca po starosti poklapa se sa seksualnom aktivnoscu. Bolest se redje dijagnostikuje kod zena, verovatno zbog cestih asimptomatskih infekcija. U predelima sa umerenom klimom najcesce se srece medju homoseksualcima. Prenosi se direktnim seksualnim kontaktom, a inkubacija je od 3 do 30 dana za primarne lezije. Period zaraznosti je razlicit, i moze da traje i godinama sve dok postoje aktivne lezije, i u tom periodu savetuje se uzdrzavanje od polnih odnosa.
Genitalna infekcija prenesena polnim putem kod muskaraca primarno se manifestuje kao uretritis (sa mukopurulentnim sadrzajem u oskudnoj ili srednjoj kolicini, uretralnim svrabom i pecenjem pri uriniranju), a kod zena kao mukopurulentni cervicitis (mukopurulentna endocervikalna sekrecija, edem, eritem i vrlo lako provociranim endocervikalnim krvavljenjem uzrokovanim inflamacijom endocervikalnog slojevitog epitela). Moguce su i komplikacije kako kod muskaraca (sterilitet) tako i kod zena (sterilitet ili hronicni pelvicni bolovi).
Infekcije hlamidijama mogu nastati istovremeno sa gonorejom i mogu perzistirati posle uspesnog izlecenja gonoreje, pa je preporucljivo kada se sumnja na jednu od ovih infekcija istovremeno leciti obe. Rasprostranjene su sirom sveta i recidivi su cesti.
Inkubacija nije precizno utvrdjena, najverovatnije je trajanja od 7 do 14 dana. U cilju prevencije osnovna je zdravstvena i seksualna edukacija, sa naglaskom koriscenja barijernih kontraceptiva (kondoma).
Lecenje, odnosno odgovarajuca terapija antibioticima uzrokuje da izlucevine ne budu zarazne, a oboleli treba da se suzdrzavaju odnosa do kraja lecenja. Preporucuje se i profilakticko lecenje seksualnih partnera.
Kao i kod svih drugih zaraznih bolesti, i kod ove, neophodna je higijena.

Casopis Apoteka br.62