Polni hormoni i ostali preparati sa dejstvom na polni sistem
Razmnožavanje je najvažnija osobina svakog živog bića. Kao i kod ostali sisara tako i kod ljudi, polni život kontrolišu polni hormoni koji su steroidne strukture.
Pod pojmom “steroidna struktura” podrazumevamo strukturu čija je osnova ugljovodonik ciklopentanoperhidrofenantren (CPHF).

Takvu strukturu imaju polni hormoni (estrogeni, progestageni, androgeni, anabolički steroidi), kortikosteroidi, mineralokortikoidi, žučne kiseline, holesterol i dr. Takođe, vrlo sličnu strukturu imaju i aglikoni brojnih biljnih glikozida. Stoga se može zaključiti da je struktura ciklopentanoperhidrofenantrena jedna od najvažnijih u prirodi. Jajnici i semenici stvaraju hormone koji regulišu osnovne polne funkcije. Osim svoje osnovne funkcije ti hormoni poseduju i neka druga svojstva koja se mogu terapijski iskoristiti.
Izlučivanje hormona pod potpunim je nadzorom hipofize dok je hipofiza pod nadzorom hipotalamusa, te postoji negativna povratna veza između koncentracije polnih hormona i lučenja hipofiznih i hipotalamusnih hormona. To znači: ako je koncentracija, recimo, testosterona u krvi prevelika tada se smanjuje lučenje LH i FSH iz hipofize, hormona koji podstiču lučenje polnih hormona iz gonada (polnih žlezda), i obrnuto, ukoliko se koncentaracija testosterona ili estrogena smanji ispod kritične granice dolazi do povećanog lučenja LH i FSH.

Estrogeni

Razlikujemo dve grupe hormona koje kontrolišu ženski polni život: estrogeni i progestageni. Ženski polni hormoni (iako se stvaraju i kod muškarca) osnova su polne funkcije žene. Uslovljavaju rast i razvoj polnih organa, sekundarnih polnih karakteristika, reprodukciju, oblikovanje koštanog sistema i složenog ponašanja (delovanjem na mozak). Polni hormoni se pretežno luče u jajnicima. Granuloza ćelije folikula jajnika luče estrogene pod uticajem luteinizirajućeg hormona hipofize (LH). Nakon ovulacije folikul se puni krvlju (corpus rubrum), i sa okolnim ćelijama čini žuto telo (corpus luteum) koje traje do sledeće menstruacije, ili, u slučaju trudnoće, luči estrogene i progesteron, zadnji zajedno sa posteljicom. Estrogeni i gestageni spadaju u grupu steroidnih hormona što znači da nastaju iz holesterola i deluju preko intraćelijskih receptora.
Izlučivanje estrogena i progestagena je pod kontolom gonadotropina koje stvara hipofiza, regulacijom iz hipotalamusa (GnRH, hormon koji oslobađa gonadotropine).
Gonadotropini se luče u hipofizi (FSH i LH) i u posteljici (HCG). Sekreciju LH i FSH reguliše GnRH koji se stvara u hipotalamusu, a po građi je dekapeptid. Sva tri gonadotropina su glikoproteini sa istovetnim a lancem i različitim b lancem. FSH je hormon koji stimuliše folikule jajnika i lučenje estradiola. LH, luteinizirajući hormon, stimuliše intersticijske ćelije jajnika i lučenje prosterona u žutom telu, a sličan je tireotropinu hemijski i fizikalno. HCG, humani horionski gonadotropin, hemijski i funkcionalno je sličan LH-u, a stvara ga posteljica. U hipotalamusu se stvara i PIH, prolaktin inhibirajući hormon. To je dopamin, a koči lučenje prolaktina.

Estrogen
Estrogeni su tri hormona: estradiol (koji je naznačajniji i najaktivniji), estron i estriol. Estrogeni deluju preko receptora u materici, rodnici i dojki, hipotalamusu i hipofizi, te, manje u jetri, bubrezima , jajnicima srcu i dr. podstiču stvaranje progesteronskih receptora. Tokom puberteta uslovljavaju razvoj polnih organa i sekundarnih polnih karakteristika. Tokom reproduktivnog razdoblja utiču na proliferaciju endometrijuma sa promenama na vratu materice i rodnici. Imaju delimično i mineralokortikoidi efekat (steroidi) te u drugoj fazi menstruacionog ciklusa uzrokuju retenciju soli i vode. Pozitivno deluju na koštanu masu sprečavanjem apsorpcije, a manjim delom i podsticanjem izgradnje kosti. Smanjuju rizik od ateroskletroze, a u većim dozama, delovanjem na hipofizu, sprečavaju ovulaciju kod žena, a kod muškarca sa povećanim koncentracijama uzrokuju zastoj spermatogeneze i atrofiju testisa.
Upotrebljavaju se kod primarnog hipogonadizma (supstituciona terapija), kao hormonska kontracepcija, supstituciona terapija u menopauzi, atrofičnog vaginitisa u starosti i kod karcinoma prostate. Zbog rastvorljivosti u lipidima mogu se primenjivati per os, intramuskularno, transdermalno ili vaginalno.
Zanimljivo je da je estradiol jedan od lekova koji se mogu koristiti u transdermalnim oblicima. To su flasteri koji se lepe na mekane delove kože (npr. podlaktica), sadrže aktivnu supstancu koju lagano otpustaju tokom dužeg vremena pa nije potrebno često uzimanje oralnih preparata.
Nuspojave su hiperplazija endometrija (i karcinom), mučnina, povraćanje, edemi, napetost dojki, poremećaj jetrenih funkcija. U trudnoći se ne smeju uzimati jer uzrokuju malformacije fetusa, a nije isključeno, i povišeni rizik nastanka karcinoma kasnije kod žena.
Osim prirodnih estrogena danas su sintetizisana brojna sintetska jedinjenja koja imaju estrogeno delovanje. Za njih je tipično da imaju estrogene efekte u daleko manjoj količini nego pravi estradiol (za takve lekove kažemo da su potentniji). To su etinilestradiol, mestranol i kvinestrol (sa strukturom CPHF-a) te dietilstilbestrol koji nema CPHF strukturu.

Progestageni
Progestageni su steroidni polni hormoni koji imaju delovanje slično ili jednako progesteronu, prirodnom ženskom polnom hormonu kojeg luči žuto telo jajnika nakon ovulacije. Prirodni progesteron se danas vrlo retko koristi u kliničkoj praksi. Naime, sam progesteron ima dodatno estrogeno, androgeno, anaboličko i kortikosteroidno delovanje pa je zbog toga problematičan. Zato su sintetisani brojni steroidi koji imaju progestagensko delovanje, ali imaju jače izraženo delovanje ili modulirano delovanje kako bi se postigao tačno određeni efekat. To su: norgestrel, gestoden, norgestimat, noretisteron, dienogest, norelgestromin, drospirenon, medroksiprogesteron, didrogesteron, tibolon, megestrol i dr. Kod njih je izolovano samo progesteronsko delovanje i noviji progestageni imaju vrlo malo nuspojava za razliku od klasičnog prirodnog progesterona i daleko manje povećavaju rizik od tumora.
Progestageni se koriste u brojnim stanjima kada je potrebno dodatno progestageno delovanje, ali ponajviše u hormonskoj supstitucionoj terapiji u menopauzi te kao progestagena komponenta oralnih kontraceptiva.

Menopauza
S početkom menopauze kod žena se stvara sve manje polnih hormona i njihova koncentracija u organizmu počinje se smanjivati, što uzrokuje brojne promene u organizmu. Supstituciono lečenje hormonima uklanja tegobe poput vazomotornih (napadi vrućine, znojenje, promene raspoloženja, atrofični vaginitis), smanjuje rizik od bolesti krvnih sudova (efekat estrogena, progestageni ga umanjuju), smanjenje osteoporoze (estrogeni i progestageni zajedno).
Postoje dve vrste preparata za hormonsko supstituciono lečenje: sekvencijalni preparati kojima se estrogen unosi tokom 25 dana, progestagen zadnjih 10-13 dana terapije estrogenom, nakon čega sledi pauza od 5-6 dana kada nastupa krvarenje. Drugi je način kontinuirano uzimanje estrogena, a progestagen se dodaje prvih 10-13 dana svaki mesec. Uvođenjem progestagena smanjuje se hiperplazija endometrijuma uzrokovana estrogenima i rizik nastanka karcinoma endometrijuma. Dakako, ženama bez materice to nije potrebno, kod njih se preporučuje monoterapija estrogenima.
Nuspojave hormonske supstitucione terapije su povećan rizik od karcinoma dojke i endometrijuma, pa treba izvagati eventualni benefit uzimanja hormona s rizikom koji ono nosi. Uopšte, hormonsku supstitucionu terapiju treba uzimati što kraće i u što manjim dozama.

Progesteron
Progesteron se luči u žutom telu jajnika nakon ovulacije. Pod njegovim delovanjem endometrijum se sekrecijski menja kako bi postao spreman za implantaciju oplođenog jajašceta. U slučaju trudnoće trofoblast luči horionski gonadotropin koji podupire funkciju žutog tela, a tokom trećeg meseca trudnoće posteljica počinje lučiti velike količine estrogena i progesterona, pa žuto telo gubi funkciju. Osim što sekrecijski menja endometrijum deluje na stvaranje žlezdanog dela dojke, podstiče odlaganje masti povećava telesnu temperaturu, a zajedno sa estrogenima u većim dozama koči ovulaciju. Koristi se u preparatima za oralnu kontracepciju i hormonsku supstitucionu terapiju u menopauzi, i za lečenje metroragije, dismenoreje ili endometrioze. Veliki problem supstitucione postmenopauzalne terapije je taj što se javlja hipertenzija i povećani rizik razvoja karcinoma materice i dojke.
Progesteron je neophodan za pravilno održavanje trudnoće. U slučaju pada potrebne koncentracije progesterona dolazi do spontanog pobačaja. U trudnoći se gestagenski preparati koriste tokom prvog trimestra za sprečavanje pobačaja.

Medroksiprogesteron
Medroksiprogesteron je derivat pregnena, a obično dolazi u obliku acetata. U poređenju sa progesteronom medroksiprogesteron ima minimalno androgeno delovanje i praktički nikakvo estrogeno delovanje. Ponajviše se koristi u hormonskoj supstitucionoj terapiji menopauze, a koristi se i za disfunkcijsko (anovulacijsko) krvarenje iz materice, kod endometrioze, za sprečavanje dejstva estrogena na endometrijum žena u peri- i postmenopauzi, tokom terapije estrogenima i u lečenju vazomotornih simptoma u peri- i postmenopauzi.
Ne sme se koristiti u trudnoći i kod bolesti jetre. Valja biti oprezan sa nekim pacijentkinjama kada je moguća pojava simptoma tromboembolije. Medroksiprogesteron ne bi smele koristiti pacijentkinje kod kojih postoji opasnost od postojanja ili/i razvoja tumora genitalnog sistema ili tumora dojke. Može se javiti i povećanje telesne težine ili zadržavanje tečnosti u organizmu. Kod nekih pacijentkinja koje primaju niske doze može se pojaviti smanjena tolerancija glukoze.
Najčešće nuspojave jesu tromboembolijski poremećaji, nemir, nesanica, pospanost, umor, depresija, vrtoglavica i glavobolja, urtikarija, svrbež, osip, akne, hirzutizam, alopecija, osetljivost dojki i galaktoreja; pireksija; promene telesne težine i “moon face”.

Didrogesteron
Didrogesteron je oralni progestagen koji, za razliku od prirodnog progesterona ima čisto progesteronsko delovanje, bez propratnih androgenih, estrogenih, termogenih, kortikosteroidnih ili anaboličkih delovanja. Didrogesteron je strukturno vrlo sličan prirodnom progesteronu sa tom razlikom što didrogesteron ima jednu dvostruku vezu više u B prstenu steroidnog kostura. Može podsticati sekrecijsku fazu endometrijuma nezavisno od estrogena. Didrogesteron se koristi u lečenju svih ginekoloških poremećaja kod kojih je potrebno primeniti gestagene a to su hormonska supstituciona terapija u kombinaciji sa estrogenima, fiziološka postmenopauza ili stanje nakon ovarijektomije, smetnje i poremećaji menstruacionog ciklusa kao što su nepravilni menstruacioni ciklusi zbog hormonskog disbalansa, disfunkcijska uterina krvarenja, dismenoreja, sekundarna amenoreja, menometroragija bez organskog uzroka. Dalje, didrogesteron se primenjuje kod predmenstruacijskog sindroma, endometrioze, neplodnosti zbog insuficijencije žutog tela te kod habitualnog i pretećeg pobačaja za potporu trudnoći.
Ne sme se primenjivati u slučajevima nerazjašnjenih vaginalnih krvarenja, teških poremećaja funkcije jetre, ikterusa u trudnoći, Dubin-Johnsonovog sindroma (konstitucijska hiperbilirubinemija), Rotorovog sindroma (idiopatska hiperbilirubinemija) te u slučaju progesteron zavisnog tumora u anamnezi.
Didrogesteron, kao i svi progestageni, može dovesti do retencije tečnosti, pa ga valja primenjivati sa oprezom kod bolesnica sa srčanim bolestima, bolestima krvnih sudova i bubrega, dijabetesom, astmom, epilepsijom, migrenom ili drugim stanjima koja bi se mogla pogoršati retencijom tečnosti.
Nuspojave se javljaju retko i uglavnom ne zahtevaju prekid lečenja. Retka pojava krvarenja u sredini menstruacionog ciklusa prestaje sa povećanjem doze leka.
Retko se može javiti gubitak apetita, mučnina, napetost u grudima, glavobolja, vrtoglavica i osećaj nadutosti. Vrlo retka je pojava migrene, depresije, promena libida, promena vrednosti jetrenih funkcija i žutice.

Kombinacije estrogena i progestagena
Ove kombinacije se vrlo često koriste zbog supstitucione terapije. Sadrže i estrogen i progesteron. Sigurnije su za kliničku upotrabe od samih progestagena, a svrha im je da imitiraju normalne hormonalne uslove kod žena pre menopauze. Mnogo su povoljniji sekvencijalni preparati, jer menjanjem koncentracija estrogena i progestagena u potpunosti se simuliraju funkcije jajnika.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com