Povišena telesna temperatura podstiče promene, koje podižu odbrambene sposobnosti organizma

Povišena telesna temperatura je fenomen koji nastaje kao posledica raznih stimulusa na termoregulacioni centar, koji se nalazi u mozgu. Termoregulacioni centar određuje raspon normalne telesne temperature, stepen produkcije i gubitka telesne temperature.

Povišenje telesne temperature nastaje pod dejstvom virusa, bakterija, gljivica, spiroheta, lekova, usled spoljašnjeg pregrejavanja, gubitka tečnosti, u sklopu nekih endokrinih ili neuroloških oboljenja i nakon vakcinacije. Supstance koje se oslobađaju u organizmu kao odgovor na dejstvo navedenih činilaca, deluju na centar za termoregulaciju.
Povišena telesna temperatura podstiče promene, koje podižu odbrambene sposobnosti organizma (na primer kod virusnih infekcija).
Deca imaju nešto višu telesnu temperaturu nego odrasli.
Telesna temperatura ima dnevne varijacije i najniža je u jutarnjim časovima, a viša u popodnevnim, posle obroka i posle fizičke aktivnosti.
Gornja granica normalne telesne temperature je 37,5 C (izmerena ispod pazuha). Kod novorođenčadi ona postoji ako su vrednosti iznad 38 C (merene rektalno).
Telesnu temperaturu treba meriti živinim termometrom, uz sav oprez da ne dođe do pucanja stakla i
prosipanja žive. Pre merenja, detetu treba pokazati kako izgleda toplomer, koji treba spustiti na dlan
deteta da se uveri da “ne bode”, osloboditi ga straha od merenja temperature, na koji često nailazimo
kod dece. Najpogodnije je meriti temperaturu ispod pazuha, ne manje od 3 i ne duže od 5 minuta. Kod
novorođene dece ona se može meriti i rektalno (prethodno vrh toplomera zagrejati u šaci, obložiti kremom radi lakše aplikacije), ali ukoliko osoba koja meri temperaturu nema dovoljno iskustva sa ovim načinom merenja, onda je bolje meriti ispod pazuha.
Mogu se koristiti i digitalni termometri, koji daju brze rezultate, ali koji često pokazuju više ili niže rezultate, nego što zaista jesu.
U prve tri godine života povišena telesna temperatura je jedan od najšešćih razloga za pregled u pedijatrijskoj ambulanti. Uzroci povišene telesne temperature su na prvom mestu (u preko 90% slučajeva)
akutne virusne infekcije, koje zahtevaju najčešće samo potporno i simptomatsko lečenje (ako dete
ima bol u mišićima ili glavobolju).
Uvek je potrebno utvrditi razlog za pojavu povišene telesne temperature i prema tome praviti plan
lečenja i daljeg praćenja stanja.
Temperatura je povišena ako su vrednosti od 37,8 C do 38,2 C, a visoka ako su vrednosti više od 39 C.
Detetu koje ima povišenu telesnu temperaturu se može pomoći fizikalnim metodama i/ili lekovima za snižavanje telesne temperature (antipireticima).
Fizikalne metode su prvenstveno korisne za snižavanje vrlo visokih temperatura (iznad 39 C), u kombinaciji sa lekovima za sniženje temperature.
Dete koje ima visoku telesnu temperaturu mora biti odeveno u laganu pamučnu odeću, pokriveno tankim ćebetom ili pamučnim čaršavom, a prostorija u kojoj boravi mora biti dobro provetrena tako da
je umerena sobna temperatura oko 20 C. Takođe, pomaže i vlaženje kože mlakom vodom, što se može postići stavljanjem deteta u kadu sa temperaturom vode oko 27-32 C i polivanjem kože. Voda koja isparava
s mokre površine kože oduzima telu znatne količine toplote.
Temperatura se kontroliše svakih petnaest minuta, dok se ne spusti ispod 39 C. Pri telesnoj temperaturi
od 38,5 C obično se uspostavlja normalna funkcija termoregulacionog centra, koji je dalje svojim mehanizmima (znojenjem) snižava.
Obloge od mlake vode (pelena, tanji čaršav nakvašen toplom vodom i dobro isceđen) kojima se dete oblaže desetak minuta (preko mokre tkanine obmotati dete suvim frotirom ili tankim ćebetom), takođe pomažu. Nakon deset minuta mokru oblogu treba skinuti, obrisati dete i proveriti stepen telesne temperature,
a postupak treba ponavljati sve dok ne počne snižavanje temperature.
Pogrešno, beskorisno i štetno je stavljanje obloga na male površine tela (samo grudi, dlanovi, tabani), a
posebno stavljanje obloga od ulja, sirćeta, pepela, trljanje alkoholom (može da izazove mučninu, povraćanje ili opijenost alkoholnim isparenjima).
Pri pojavi povišene telesne temperature, pored navedenih postupaka ili uz njih, mogu se primeniti i
lekovi-antipiretici.
Prvenstveno i najčešće se preporučuju preparati paracetamola (zbog manje izraženih neželjenih efekata) i ibuprofena.
Preparati acetilsalicilne kiseline (Andol, Midol, Aspirin za decu, Acetisal) se ne preporučuju deci do
15 godina zbog mogućeg štetnog dejstva na želudac, mozak, bubrege i jetru.
Lekovi se daju u odgovarajućim dozama (računatim prema telesnoj masi deteta) u određenim vremenskim
intervalima. Lekovi mogu biti u obliku sirupa, supozitorija (čepića) ili tableta za odraslu decu (iznad 12 godina). Postoji više ukusa sirupa.
Poželjno je da roditelji probaju lek (pod uslovom da nemaju alergiju na taj lek) kako bi znali koji ukus odgovara detetu, čime bi izbegli mučne situacije nagovaranja i prisiljavanja deteta da ga proguta. Primena čepića se preporučuje u situacijama kada dete povraća.
Pri pojavi povišene telesne temperature uvek treba tragati za uzrokom, posebno kod sasvim male dece (novorođenčadi i dece do tri godine), kod kojih to može biti prvi znak mogućih, teških infekcija.
Dakle, povišenu telesnu temperaturu roditelji mogu pratiti i započeti njeno korigovanje samostalno u toku nekoliko sati, posebno ako se dete dobro oseća (uz napomenu da kod novorođenčadi uvek treba
tragati za uzrokom), ali ako postoje i drugi simptomi (razdražljivost, plač, pospanost, povraćanje, proliv, kašalj, promene na koži) uvek se treba javiti dečijem lekaru. Detetu treba obezbediti dovoljno tečnosti (onu koju voli: voda, blag čaj, sok, jogurt, mleko, posebno ako je to jedina hrana koju koristi, češći podoji) i ponuditi mu (a ne siliti ga) da jede hranu koju voli.
Povišena telesna temperatura je razlog da se dete zadrži u kući, da ne pohađa školu, obdanište, da
ne ide na sportske treninge, sve dok se ona ne spusti na normalan nivo. Potrebno je da nakon normalizacije temperature prođe bar 48 sati nakon čega se dete može ponovo uključiti u kolektiv, ukoliko ne postoje drugi razlozi.

Autor: Dr Ljiljana Koljaja,
specijalista pedijatrije
Ordinacija „Dečiji lekar“,
Dubrovačka br. 6, Zemun
063/844 19 09, 011/219 12 87

Izvor: Bebin izbor