Prehlada sa kijavicom (začepljenjem nosa) i kašljem najčešća je bolest dece. To je infekcija gornjih disajnih puteva. Ta neprijatna bolest odgovorna je za više dana bolovanja odojčadi i dece.

Za prehladu nikad nije bilo leka i „osuđeni“ smo da je trpimo, uz nastojanje da olakšamo stanje pomoću najrazličitijih domaćih lekova i sredstava od kojih, zapravo, nijedno apsolutno ne pomaže.

Prehlada je virusna infekcija i može je uzrokovati bilo koji od stotine virusa oko nas. U kontaktu
sa sluznicom gornjih disajnih puteva

(nosa, grla, glasnih žica-larinksa, dušnika, Eustahijevih truba
– malih otvora između zadnjeg dela nosa i srednjeg uha, sinusa) i sluznicom očiju, virus uzrokuje
upalu, što dovodi do oticanja sluznice i stvaranja sluzi. Obična prehlada je vrlo zarazna, ne samo kada
se ispolje znaci, nego i dan-dva pre. Kijanje i kašljanje najavljuju dolazak prehlade – olakšavaju širenje virusnih čestica na druge osobe.
Prehlade su najčešće zimi, prvenstveno zato što je to vreme kada deca (i odrasli) više vremena provode
u zatvorenim prostorijama, gde jedna osoba koja kiše i kašlje može zaraziti veliki broj drugih.
Školska deca često „donesu“ viruse kući i prenesu ih na mlađu braću, sestre. Javna mesta na kojima se
okuplja mnogo ljudi (posebno zatvorena), robne kuće, bioskopi, pozorišta, doprinose širenju virusa.
Mnogi roditelji se brinu što su im deca često prehlađena. Deca mogu imati čak 8-12 prehlada godišnje, a
ipak biti „sasvim normalna“. To jednostavno zavisi od njihove izloženosti virusima. Odojčad i sasvim
mala deca u jaslicama najveći deo prve godine provedu bolesna, a onda broj „tih bolesti“ opada sa
svakom narednom godinom. Ako je dete prvi put izloženo tešnjem kontaktu sa drugom decom u vrtiću,
to ćemu biti „loša“ godina.

Znaci i simptomi prehlade

Vrlo dobro su poznati:
– oči suze, nos curi, kijanje, grebanje u grlu;
– pun nos, suv i kratak kašalj (kašljucanje), uz manju promuklost i začepljenost ušiju, nastaju u toku
12-24 časa;
– blago povišena telesna temperatura može potrajati i nedelju dana;
– kašalj i otok sluznica, zapušenost nosa mogu potrajati i dve do tri nedelje, ali se svakog dana
stanje poboljšava.

Prvih dana prehlade odojčad i mala deca mogu imati i visoku telesnu temperaturu i do 39°C, nervozna
su, imaju slab apetit, ali piju dosta tečnosti. Zbog začepljenosti nosa imaju teškoće sa sisanjem ili
jelom, bezvoljna su i treba im više pažnje, tepanja, milovanja.
U početku je sluz iz nosa bistra, vodenasta, a nakon nekoliko dana postaje gusta i sve više poprima
mlečnu boju.
Kašalj koji je počeo kao suvo kašljucanje često postaje „gušći“. A može se javiti i „pucketanje“ u grudima i ono obično dolazi od sve gušće sluzi u zadnjem delu grla i gornjem delu dušnika, a ne iz samih pluća i nestaje ili se poboljšava nakon kijanja ili kašljanja.
Mala deca često glasno dišu kad su prehlađena, posebno noću. Ako ih pažljivo posmatrate i slušate, ustanovićete da to disanje dolazi iz nosa i gornjih disajnih puteva, a ne iz pluća. Noću se i kašalj može pogoršati zbog slivanja i zadržavanja sekreta u ždrelu.
Mnoge prehlade prođu svoj ciklus bez ikakvih komplikacija.
Najčešće komplikacije:
– zapaljenje srednjeg uha (otitis media) je najčešca posledica prehlade i začepljenosti nosa, pogotovo kod savim male dece.
Obično se javlja nekoliko dana od početka prehlade. Na upalu uha upućuje povišena telesna temperatura,
uznemirenost deteta (posebno noću), plač i dodirivanje ušiju rukama;
– velike količine guste, zelene ili tamno žute sluzi u nosu mogu ukazati na bakterijsku infekciju ili upalu sinusa;
– može se pojaviti viša i dugotrajnija temperatura nego što biste očekivali, glavobolja, infekcija
oka (jer se suzni kanali slivaju u nos);
– infekcija donjih disajnih puteva (traheobronhitis, bronhitis, upala pluća) se takođe može javiti.
Dugotrajna temperatura, otežano disanje ili jak kašalj mogu uputiti na to.

Ne lečite prehlade antibioticima i ne očekujte da će ih u tom slučaju lekar prepisati. Antibiotici
ne pomažu pri lečenju virusnih infekcija, niti sprečavaju komplikacije koje se mogu razviti nakon obične
prehlade.
Ne koristite lekove za dekongestiv (smanjenje otoka sluznica) kod odojčadi mlađe od 6 meseci.
Kod starije dece se mogu koristiti kratkotrajno, i ne sme se prekoračiti preporučena doza.
Ne oklevajte da odvedete dete na lekarski pregled ako sumnjate na infekciju uha, bakterijsku infekciju
nosa, infekciju donjih disajnih puteva, odnosno ako ubrzano ili otežano diše, zviždi, ako ima visoku
telesnu temperaturu uz simptome prehlade, ako ima telesnu temperaturu višu od 38,5°C, koja traje duže od tri dana, ili se pojavila pošto je već izgledalo da je detetu dobro.
Primenite jednostavne metode kućnog lečenja kako biste pomogli prehlađenom detetu da se oseća što
prijatnije. Ponudite detetu tečnosti i ne brinite se ako nije zainteresovano za čvrstu hranu. Vazduh u detetovoj sobi treba da bude dovoljno vlažan. Odojčetu pažljivo očistite nos od sluzi, naročito pre
hranjenja (navlaženim štapićem za uši). Po potrebi u nos stavite kapi za smanjenje otoka (vrlo oprezno
kod dece mlađe od 6 meseci). Po potrebi dajte neki od lekova koji se koriste za sniženje telesne temperature (odnosno olakšavanje opštih tegoba), na primer paracetamol u odgovarajućoj dozi.

Autor: Dr. Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
Ordinacija „Dečiji lekar“
Dubrovačka 6, Zemun
063/844 1909; 011/2191 287

Izvor: Bebin izbor