Kašalj je prvenstveno odbrambeni refleks, odnosno način kojim organizam čisti disajne puteve.
Kašljem se disajni putevi (disajne cevi-bronhije) oslobađaju čestica prašine, polena,

bakterija, virusa ili drugih nadražajnih supstanci i sekreta, koji produkuje sluznica. Kašalj je često i simptom bolesti, pre svega disajnih puteva.
Najčešći uzrok kašlja su virusne infekcije disajnih puteva. Deca mogu imati virusne infekcije praćene kašljem 6 do 8 puta godišnje.
Sve veći problem predstavljaju i alergeni (polen), posebno u periodu od aprila do oktobra.
Čađ, prašina, izduvni gasovi su razlog za kašalj u gradskim naseljima.
Pušenje u sredini u kojoj boravi dete vrlo nepovoljno deluje na disajne puteve.
Kašalj je prisutan i kod astme, koja nastaje kao posledica dejstva više faktora.
Bakterijske infekcije, na koje ukazuje pojava povišene telesne temperature mogu biti uzrok kašlja.
Takozvano postnazalno slivanje kod dece sa uvećanim adenoidnim vegetacijama („trećim krajnikom“),
upalom sluznice nosa, sinusa, često izaziva kašalj.
Kašalj koji se javlja posle uzimanja obroka pobuđuje sumnju na postojanje gastroezofagusnog refluksa ili hijatus hernije.
Većina uzroka kašlja kod dece su bezazleni. Izuzetak je kašalj kod odojčeta mlađeg od šest meseci, jer može biti znak upale pluća.
Kod svakog upornog i jakog kašlja, posebno ako postoji podatak o iznenadnom napadu kašlja pri grickanju kikirikija, “smokija“, bombona, treba isključiti mogućnost aspiracije (uvlačenja delića hrane ili igračaka u male disajne puteve).
Zbog opasnosti od moguće aspiracije stranih tela, deci mlađoj od tri godine ne treba davati kikiriki, tvrde bombone, žvake. Sa odeće mlađe dece skinuti sitnu dugmad, ukrasne perlice, sitne delove sa igračaka, sve što deca mogu stavljati u usta. Ne stavljati bebama ogrlice i narukvice od sitnih perli (ili ogrlice od kuglica ćilibara – „protiv grčeva“) zbog opasnosti od udisanja tih sitnih delova.
Retko uzrok kašlja može biti psihogen.
Kašalj može zvučati “kao lavež psa“, što se čuje kod otoka glasnih žica (laringitisa). “Metalni“ zvuk se
javlja kada je oboljenje lokalizovano u dušniku. Postojanje „sviranja“ (wheezinga) uz kašalj, karakteristično je za astmu. Suv, nadražajni kašalj, čuje se u alergijskim bolestima disajnih puteva, posebno u zagađenom okruženju (pušenje!). Grub kašalj sa iskašljavanjem se javlja kod upale nosa, sinusa, ždrela.
Najveći broj dece ima akutni kašalj, koji traje oko 7 dana. U toku dana dete može imati oko desetak
„napada“ kašlja. Ako se dete dobro oseća, nema povišenu temperaturu, nije malaksalo, dobro uzima obroke,
treba ga stimulisati da se dobro iskašlje.
Mlađu decu podstaći lupkanjem po leđima dok ga držite u naručju, ili dok leži preko krila sa glavom nadole ili trljanjem kože grudnog koša. Sa detetom u naručju se možete igrati- prevrćite se po podu; napravite valjak od ćebeta po kome ga možete “kotrljati“ dok leži na njemu potrbuške. Dete će se zabaviti, smejati, što će pomoći pokretanje i eliminaciju sekreta. Starije dete naučite da se osloni šakama o kolena, ivicu kade, lavaboa, da zagrli jastuk, duboko udahne, zadrži kratko dah i zatim snažno iskašljava.
Kašalj često izaziva bol u grudima (usled nadražaja dušnika) i trbuhu (zbog mišićnih kontrakcija pri kašlju). I skoro uvek je prisutan poremećaj sna. Najveće teškoće imaju sasvim mala deca, kojima kašalj
otežava i san i hranjenje. Oni ne znaju da iskašlju (odnosno izbace sekret, koji se kašljem pokrene). Vrlo često ga gutaju, što proizvodi povraćanje.
To obično budu velike količine sluzi, i mada roditeljima to izgleda dramatično, detetu nakon toga bude znatno lakše. Pošto deca gutaju sekret, u stolici se mogu naći veće količine sluzi.
Prvu pomoć detetu koje kašlje pružaju roditelji. Prostoriju u kojoj dete boravi treba češće provetravati,
vlažiti vazduh. Inhalacija vodenom parom prija detetu koje kašlje. Možete više puta u toku dana, po deset
minuta, uvoditi dete u zapareno kupatilo. Dete se može inhalirati nad posudom sa vodom koja isparava, uz
dodatak nane, bosiljka, žalfije i uz oprez da ne dođe do opekotina vrelom vodom. Inhalacija čajem od
kamilice se ne preporučuje, jer je to biljka vrlo srodna ambroziji, koja često uzrokuje alergijske reakcije. Takođe se može gel od mentola utrljavati u kožu grudnog koša, što uz tople, suve obloge oko vrata i oko grudnog koša može delovati umirujuće na kašalj. Preporučuje se uzimanje bistrih tečnosti (toplih, zaslađenih napitaka), što utiče na razređivanje sluzi u disajnim putevima i olakšava iskašljavanje. Posebno prija pileća supa. Detetu treba ponuditi dovoljno tečnosti i češće, manje obroke hrane koju najviše voli.
Postoje brojni fitopreparati u obliku čajeva, sirupa, pastila, koje se sisaju, a koji su spravljeni od korena belog sleza, majčine dušice, divljeg bršljena, jagorčevine, bokvice, koji deluju umirujuće na kašalj tako što oblaganjem sluznice smanjuju nadražaj, smiruju upalu, razređuju sluz.
Preporučuje se i primena vitamina C i tableta za sisanje sa dodatkom cinka, koje umiruju zapaljenje
i jačaju imuni odgovor.
Svi navedeni prirodni lekovi se mogu davati samostalno ili kao dopuna konvencionalnim medicinskim
sredstvima.
Tradicionalni mukolitici (sredstva za razmekšavanje sluzi), kao što su acetil cistein, metil cistein, nemaju veći učinak u akutnom kašlju. Ponekad su uzrok glavobolja, osećaja mučnine. Njihova primena je opravdana kod dugotrajnog kašlja, gde postoji gusta, žilava sluz (kod upale sinusa ).
Uvek se javite lekaru ako dete ima problem sa disanjem (otežano, čujno disanje, ako kašlje uz povišenu telesnu temperaturu ili ako kašlje duže od sedam dana). O daljem toku lečenja i vrsti lekova odlučiće dečiji lekar nakon pregleda.

Autor: Dr. Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
Ordinacija „Dečiji lekar“
Dubrovačka 6, Zemun
063/844 1909; 011/2191 287

Izvor: Bebin izbor