Članak iz časopisa: PharmaMedica Broj 42
autor: Jasna Bulajić-Stepanović, psiholog-psihoterapeut, psiholog Mense Srbije, jasnab@mensa.rs

Definisanje ciljeva u skladu sa osnovnim životnim vrednostima je u tesnoj vezi sa doživljajem uspeha. Ako najviše vremena i energije posvećujete prioritetima, bićete zadovoljni jer živite u skladu sa sobom. Međutim, ako dozvolite da vam sitnice zagorčavaju život a drugi kroje vreme i obaveze, bićete hronično nezadovoljni.

Nekada je teško istovremeno raditi na postizanju ciljeva, zato u određenim životnim fazama ne treba prebacivati sebi zbog povremenog manjka privatnog ili poslovnog života, jer takve faze traže “celu osobu” (npr.period neposredno nakon rođenja deteta, rešavanje kriznih situacija opstanka u privatnom poslu, iseljenje u drugu zemlju i sl.).

Iako deluje prezahtevno, tek ako ste ostvareni na svim bitnim poljima koje predstavljaju osnovne životne vrednosti (zdravlje, ljubav/porodica i posao/profesija) bićete zadovoljni i ispunjeni, makar to postignuće bilo umereno.

Tako se npr.izostanak sjajne karijere ne doživljava kao propust ako je osoba zadovoljna svojim porodičnim životom, jer je svesna da koliko god karijera bila sjajna ne može nadomestiti porodičan život. Uspešne osobe ne forsiraju samo jednu oblast života nauštrb drugih već dobrom organizacijom uravnotežavaju sve što treba, vodeći računa o prioritetima.

Da biste radili na ostvarenju sopstvenih ciljeva, najvažnije je da budete svesni prolaznosti vremena. Zato je bitno da vreme bude vaš saveznik, a ne neprijatelj. To se postiže ako naučite da efikasno „upravljate“ vremenom. Poželjno je pridržavati se tri pravila čiji opis sledi:

1) Definišite prioritete: nije sve podjednako važno, rešavajte probleme prema hijerarhiji važnosti. Naučite da planirate uz pomoć tri spiska planiranih aktivnosti na dnevnom nivou, nedeljnom novou i dugoročnom. Na poseban način (crvenom bojom ili znakom uzvika, npr.) označite prioritetne zadatke. Ako vas više motiviše pohvala, stavite npr.smajlija pored svakog urađenog zadatka, a ako vas ona uljuljkuje, ako vas više podstiče neodrađen posao, tzv.lepljivac-poruke po celom stanu su pravi izbor za vas.

2) Delujte preventivno, organizujte se, nemojte dovoditi sebe u cajtnot (vremenski škripac): preopterećena osoba je manje efikasna jer radi pod pritiskom, pa više razmišlja o tome šta treba da uradi nego šta realno čini. Treba biti realističan pre prihvatanja novog posla, naročito ako njegova realizacija zavisi od angažmana drugih osoba i ne može se unapred predvideti.

Nemojte dozvoliti da drugi na vas prebacuju svoj deo posla, budite svesni mobinga ( postoje dva osnovna oblika: kada vam ne daju priliku da radite (tzv.sindrom praznog stola) i kada vas zatrpavaju poslom (tzv.sindrom punog stola)). Prilikom planiranja posla uzmite u obzir da obično iskrsne nešto neočekivano, pa uradite najpre najvažniji deo a tek nakon toga manje bitne stvari.

3) Izbegavajte nesvrsishodne „kradljivce“ vremena koji vam odvlače pažnju: televizija, telefon, internet (mejlovi, društvene mreže i igrice), emocionalne blokade (sanjarenje, osećaj krivice, frustracija, prazan hod usled dosade i sl.), poznanici koji su za jednosmernu komunikaciju (emocionalni „vampiri“ koji vas iscrpljuju, a ništa ne pružaju zauzvrat), razne monotone aktivnosti. Budite svesni kada izbegavate rešavanje prioriteta, gubite fokus i bavite se manje važnim stvarima. Relaksacija je jedno, ona je korisna jer omogućava „punjenje baterija“ za nastavak aktivnosti, dok je gubljenje vremena nešto sasvim drugo.

Vreme je dragoceno, cenite ga, ako se nesvrsishodno zaglavite u jednoj aktivnosti, možda imate pogrešnu direkciju. Bolje napravite pauzu tako što ćete se baviti drugim prioritetom sa liste, pa se naknadno vratite na prethodni. Ako nemate dovoljno psihičke snage da izbegnete kradljivce vremena, neka to ponekad bude vrsta nagrade nakon obavljenog posla, ali sa unapred utvrđenim vremenom, bez prekoračenja. Budite svesni da je to vaša „zona komfora“ koja vam ispunjava vreme i na osnovu koje stičete lažnu sigurnost bavljenja nečim. Često predstavlja način bežanja od sebe i svoje suštine, izgovor za neostvarenost.

Uz dobru organizaciju sve je moguće, ali da bi se od toga došlo morate biti iskreni pre svega prema sebi. Ne čekajte da se stvore svi uslovi da počnete da radite na ostvarenju sopstvenih ciljeva. Kao što je rekao Pablo Pikaso: „Ko hoće nađe način, ko neće nađe izgovor“.

Kad god vam se učini da gubite kontrolu nad svojim životom, da nemate dovoljno vremena da ispunite sve što želite, setite se sledeće, često citirane priče o utvrđivanju prioriteta:
Profesor filozofije došao na čas držeći neke predmete predmete iza sebe. Kada je čas počeo, bez reči je podigao veliku, praznu teglu od kiselih krastavaca, stavio je na katedru i napunio lopticama za tenis. Potom je upitao studente da li je tegla puna. Složili su se da jeste.

Zatim je podigao kutiju punu kamenčića i sipao ih u teglu, pa blago protresao. Kamenčići su se otkotrljali u prazan prostor izmedju loptica. Pitao je još jednom da li je tegla puna. Potvrdili su.
Sledeća kutija koju je uzeo bila je puna peska. Kada ga je sipao, pesak je ispunio sve preostale šupljine u tegli. Pitao je opet da li je tegla puna. Studenti su skrušeno odgovorili da jeste.
Onda je profesor ispod stola izvadio dve šoljice pune kafe i sipao ih u teglu. Kafa je natopila pesak. Studenti su se spontano nasmejali.

Dok je smeh zamirao, profesor je nastavio: “Želim da shvatite da ova tegla predstavlja vaš život. Teniske loptice su važne stvari u životu: vaša porodica, vaša deca, vaše zdravlje, vaša vera i stvari kojima se strasno predajete. To su stvari uz koje bi vas život i dalje bio ispunjen i kada bi sve drugo nestalo. Kamenčići su ostale stvari koje su važne: vaš posao, vaša kuća, prijatelji, hobi i sl.

Pesak predstavlja preostale stvari, male, prolazne stvari. Ako napunite teglu peskom nema mesta za kamenčiće i teniske loptice. Isto važi u životu. Ako potrošite sve vreme i energiju na male stvari, nikada nećete imati mesta za važne stvari. Vodite računa o stvarima ključnim za vašu sreću. Igrajte se s decom. Nadjite vremena za odlazak lekaru. Izvedite partnera na večeru. Ponašajte se ponovo kao da vam je 18. Uvek će biti vremena da se očisti kuća i urade popravke. Prvo se pobrinite za teniske loptice – stvari koje su zaista važne. Utvrdite svoje prioritete. Sve ostalo je pesak.”

Jedna od studentinja je upitala sta je predstavljala kafa. Profesor se nasmejao. “Drago mi je da ste to pitali. Nju sipam, da bi vam pokazao, da bez obzira koliko mislite da vam je život pun, uvek ima prostora za šoljicu kafe
sa prijateljem“.