Članak iz časopisa: PharmaMedica Broj 42

autor: Dr Vesna Tepšić – Ostojić, psihijatar

Depresija je oboljenje kod kog je prisutan stalan osećaj tuge i gubitak interesovanja. Utiče na to kako se osoba oseća, na njen način razmišljanja i ponašanja.

Osim emocionalnih može imati i razne fizičke simptome.Depresija je ozbiljno hronično oboljenje koje zahteva dugotrajan tretman.

Nije znak slabosti ili nešto iz čega osoba može da izađe „samo ako to želi“. Učestalost depresije se iz decenije u deceniju povećava i ona predstavlja jedno od najčešćih oboljenja uopšte. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut” 1997-2007. godine među vodećim je poremećajima zdravlja.

Zauzima četvrto mesto iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i karcinoma pluća. Najčešći početak bolesti je u 20tim i 30tim godinama života. Depresija više opterećuje žene i nalazi se na trećem mestu, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu uzroka bolesti.

UZROCI DEPRESIJE

Nije tačno poznat uzrok nastanka depresije, ali kao i kod svih mentalnih bolesti uključeno je više faktora. Uz nasledne tu su i biološki faktori (hormonski poremećaji npr.) kao i stresni životni događaji. Osobe sa većim rizikom za razvoj depresije su one koje:

• imaju bliske srodinike koji boluju ili su bolovali od depresije, bipolarnog poremećaja, alkoholizma ili su izvršili suicid
• su imale traumatske ili stresne događaje u životu
• bolovale od anksioznog ili posttraumatskog stresnog poremećaja
• zloupotrebljavaju alkohol ili psihoaktivne supstance
• imaju crte ličnosti kao sniženo samopoštovanje, pasivnost i zavisnost, preteranu samokritičnost…
• imaju teško ili hronično oboljenje

Znaci i simptomi

Klinička slika depresije se razlikuje od pacijenta do pacijenta, ali je zajedničko osećanje tuge i gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti. Epizoda depresije može biti samo jedna u toku života osobe, mada je mnogo češće postojanje nekoliko epizoda.

• Često je prisutno osećanje bezvrednosti ili krivice, vezanost za događaje iz prošlosti koji se doživljavaju kao pogrešni. Česta su razmišljanja o smrti, umiranju ili samoubistvu. Događaji iz prošlosti i sadašnjosti se boje i procenjuju pod uticajem depresivnog raspoloženja, a od budućnosti se očekuje samo najgore
• Najčešće je osoba usporenog misaonog toka, govora i pokreta. Kod pojedinih osoba može se javiti i upravo suprotno – agitacija i uznemirenost. Može se javiti razdražljivost i za nebitne sitnice, a nisu retki ni izlivi besa Javlja se i slabija koncentracija, prisećanje i upamćivanje, a otežano je i donošenje odluka.
• Osoba se često oseća umornom, iscrpljenom i bez energije – pa i najmanji zadatak predstavlja ogroman napor. Nedostaje volja i inicijativa.
• Dolazi do poremećaja spavanja koji se može javiti u obliku nesanice ili povećane potrebe za spavanjem. Seksualna želja je smanjena. Mogu se javiti i fizički simptomi, često neobjašnjiva uzroka, kao bol u leđima ili glavobolja.
• Kod mlađe dece simptomi uključuju tugu, razdražljivost, zabrinutost, odbijanje da se ide u školu, slab apetit i manju telesnu težinu od očekivane.
• Kod tinejdžera osim tuge i razdražljivosti javlja se osećanje bezvrednosti, ljutnje, neshvaćenosti, preterane osetljivosti, izbegavanje školskih obaveza, zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci, samopovređivanje, povećana potreba za jelom i spavanjem, izbegavanje i povlačenje iz društva.
• Kod starijih osoba klinička slika često nije tipična već se javljaju problemi sa pamćenjem, promene ranijih navika. Osećanje iscrpljenosti, gubitak apetita, problemi sa spavanjem koji nisu uzrokovani telesnim oboljenjem. Vezivanje za kuću, preterano oslanjanje na članove porodice. Relativno su česta suicidalna razmišljanja, naročito kod starijih muškaraca.

Kako se dijagnostikuje depresija?

Dijagnoza se postavlja nakon detaljnog kliničkog intervuja. Glavni simptomi su sniženo raspoloženje i gubitak interesovanja i zadovoljstva. Od pomoći su i detaljan fizikalni pregled pošto razlog može biti i telesna bolest.

Fizikalni pregled se po potrebi dopunjuje laboratorijskim analizama. Psihološka procena simptoma, razmišljanja, osećanja i ponašanja značajno doprinosi preciznosti dijagnoze i planiranju lečenja.

Nelečena depresija

Nelečena depresija može trajati mesecima ili čak i godinama i predstavlja veliko opterećenje za pacijenta i za njegovo okuženje. Utiče na sve aspekte života uključujući partnerske odnose, odnose sa decom, kolegama, prijateljima…

Može se komplikovati zloupotrebom alkohola i psihoaktvnih supstanici, anksioznim ili paničnim poremećajem, socijalnom fobijom, samopovređivanjem, suicidalnim razmišljanjima sve do realizovanog suicida, socijlalnom izolacijom, zanemarivanjem sopstvenog izgleda i telesnog zdravlja…

Kako se leči depresija?

Osnovu lečenja predstavlja terapija antidepresivima i psihoterapija. Na raspologanju nam je nekoliko grupa antidepresiva koji se po potrebi mogu i međusobno kombinovati. Kao dodatna terapija koriste se i stabilizatori raspoloženja, anipsihotici kao i sedativi.

Psihoterapija se koristi kao samostalna metoda ili u kombinaciji sa lekovima. Postoje razni psihoterapijski pravci (npr. kognitivno bihejvioralna terapija) koji su se pokazali uspešnima u lečenju depresije. U slučaju jako izraženih simptoma ili rizika od samoubistva neophodno je bolničko lečenje.

U bolničkim uslovima primenjuje se i elektrokonvulzivna terapija rezervisana za najteže oblike depresija ili one koje slabo odgovaraju na terapiju. Lečenje je dugotrajno, antidepresivi se uzimaju od nekoliko meseci do nekoliko godina u zavisnosti od težine sadašnje i broja eventualnih prethodnih epizoda.

Šta jos moze da pomogne?

Osnova lečenja svake depresivne epizode su antidepresivi. Međutim i sam pacijent može da doprinese ozdravljenju. Neophodno je pokušati pojednostaviti život i postaviti realne ciljeve – ne očekivati previše od sebe u datoj situaciji.

Truditi se da se izbegne donošenje važnih životnih odluka jer depresija boji sve okolnosti negativno. Strukturisati dan – napraviti plan za svaki dan ako je potrebno i napismeno. Vođenje dnevnika, odnosno zapisivanje negativnih emocija, strahova, ljutnje… pomaže da se i lakše prevaziđu. Održavati socijalne kontakte i izbegavati samoizolaciju.

Muzikoterapija i biblioterapija u zavisnosti od ličnih afiniteta doprineće bržem oporavku. I ono uvek neophodno: truditi se da ishrana bude raznovrsna i sa dosta svežeg voća i povrća, biti fizički aktivan, spavati dovoljno i provoditi deo dana napolju.