Uobičajena učestalost crevnog pražnjenja je tri stolice dnevno do tri stolice nedeljno, pri čemu
je težina stolice tokom dana oko 200 gr (10 gr/kg TM).
Pod akutnim prolivom se podrazumeva iznenadno povećanje broja stolica (više od 3 dnevno), praćeno smanjenjem gustine stolice, grčevima i nelagodnošću u trbuhu, i čije trajanje je kraće od dve nedelje.
Stolica postaje mekša nego obično ili vodenasta, kad produkti hrane prolaze brzo kroz creva.
Ta “brzo prolazna stolica” može sadržavati sluz, pa čak i sukrvicu i krv (zavisno od agensa koji je izazvao proliv).

Boja prolivaste stolice može biti od sasvim blede, svetle, žute, smeđe, zelene. Često
specifičan miris već može uputiti na uzročnika.
Kada ima proliv, dete stolicom gubi dosta vode (kako vode koja se nalazi u crevima tako i vodu
koja se nalazi u krvotoku, tkivima) što vrlo brzo može dovesti do prekomernog gubitka telesnih
tečnosti. Razni agensi koji uzrokuju proliv dovode do zapaljenskih promena na zidu creva, koje ako
traju duže, oštećuju sluznicu creva, tako da se hrana ne može iskoristiti.
Najčešći uzrok proliva je nesmotrenost u ishrani, čak i kod odojčadi hranjene majčinim mleko (promene u
ishrani majke).
Ta vrsta proliva traje kratko – nekoliko sati ili dan-dva. Deca često uz neke druge infekcije dobiju
i blaži proliv – uz prehladu, kod upale uha, upale mokraćnih puteva. Proliv mogu izazvati i neki lekovi,
posebno antibiotici, koji uništavaju i “dobre bakterije” u crevima. U tom slučaju proliv prolazi
po prestanku uzimanja lekova. Ponekad deca imaju kratkotrajan proliv kada im izbijaju zubi.
Hroničan proliv zahteva medicinsko ispitivanje radi utvrđivanja uzroka (alergija na sastojke hrane,
hronična zapaljenska bolest creva).
Retka stolica može biti i reakcija na stres.
Uzroci akutne infektivne dijareje su infektivni agensi. Najčešće su to brojni virusi (rota virus, norvalk, adenovirus, astrovirus, torovirus …). Virusi su izazivači u preko 80% slučajeva.
Ređe su to bakterije i crevni paraziti.
Gljivice su sporadični uzrok akutnih proliva i najčešće ukazuju na bolest imunog sistema. Među
uzročnicima su i mikroorganizmi koji oslobađaju toksine u namirnicama i tako praktično izazivaju trovanje
hranom (stafilokok, klostridijum).
Crevne virusne infekcije traju obično nekoliko dana, a mogu biti praćene povraćanjem, ponekad i
povišenom telesnom temperaturom i grčevima. Crevni virusi su zarazni u porodičnim uslovima, jaslicama, vrtićima (menjanje pelena povećava opasnost od prenošenja virusa).
Bakterije (ešerihija koli, salmonela, šigela, kampilobakter, jersinija, vibrio kolere, klostridija, aeromonas…) izazivaju znatno težu kliničku sliku. Dete izgleda bolesno, uz povišenu ili visoku telesnu
temperature i bolove u trbuhu. U stolici može biti krvi i dosta sluzi.
Izazivači proliva mogu biti lamblije, amebe, izospore.
Akutna infektivna dijareja se češće (i u težem obliku) javlja kod dece u prve dve godine života
(najčešće u uzrastu od 6 do 11 meseci života).
Većem riziku za nastanak bolesti doprinosi prestanak dojenja, boravak u bolnici, putovanje, kupanje u bazenima i velikim gradskim plažama.
Najčešći put prenošenja uzročnika proliva je fekooralni, prljavim rukama, zagađenom vodom, hranom,
predmetima koji se koriste pri hranjenju.
Zato veštačka ishrana, neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta, upotreba zagađene vode za piće, čuvanje hrane na sobnoj temperaturi, loša lična higijena i nehigijensko odlaganje fekalija višestruko povećavaju mogućnost oboljevanja.
Najčešća propratna pojava kod proliva je dehidracija (gubitak tečnosti brojnim vodenastim stolicama i povraćanjem).
Dete više gubi tečnosti nego što uspeva da unese. Treba na vreme uočiti znake dehidracije:
smanjeno izlučivanje mokraće ili prestanak mokrenja, tamna boja mokraće, žeđ, suve usne, obložen,
beo jezik; upale oči, plač bez suza, razdražljivost deteta ili adinamija, nezainteresovanost za igru, smanjena elastičnost kože, ulegnuta fontanela, gubitak telesne mase (kod teških dehidracija može biti i veći od 100 gr po kg telesne mase). Već kod prvih znakova dehidracije mora se započeti sa nadoknadom izgubljene tečnosti. Nakon svake stolice detetu dati da pije (bar čistu vodu), oko 10 ml po kg telesne mase.
Najbolji efekat se postiže kada se daje posle hrane koja sadrži so. Takođe se preporučuju rastvori
oralnih rehidracionih soli, kojima se nadoknađuju i elektroliti.
Detetu koje doji češće nuditi dojku, uz dodatno napajanje prokuvanom vodom. Biljni čajevi (šipka,
majčine dušice, nane, lista dunje, šumskih plodova) blago zaslađeni mogu pomoći. Ako ne možete
nabaviti kesice rehidracione soli, možete sami napraviti nešto slično: u litar vode dodati osam
ravnih kafenih kašičica šećera, pola kafene kašičice soli, prokuvati, prohladiti i dati detetu da pije. Taj rastvor se može mešati sa voćnim sokom, čajem, dodati u hranu. Mogu se primenjivati i hranljive
tečnosti: pirinčana kaša, pirinčana voćna kaša s mesom, druge žitne kaše (kukuruzne klice, brašno)
s povrćem ili mesom; kaša od povrća (paradajz); kaše od voća (jabuka, banana, dunja), supe, bujoni,
čorbe, sokovi od voća i povrća, mleko, mlečne prerađevine (jogurt). Zbog oštećenja sluznice
crevnog zida može doći do kratkotrajne nepodnošljivosti mlečnog šećera, kada se savetuju mlečne formule bez laktoze.
Kod ishrane postoji jasna i precizna preporuka da se deca sa akutnom dijarejom hrane ad libitum (prema želji), u skladu sa uzrastom deteta i principima pravilne ishrane, uz jedan dodatni obrok i dve nedelje po prestanku bolesti.
Ne prisiljavajte dete da jede, ali ga češće nudite, i ukupnu količinu hrane rasporedite na veći broj obroka.
Dete treba hraniti u isto vreme s rehidracijom, ne smanjivati hranljivu vrednost obroka. Sve tradicionalne eliminacione dijete, usporeno vraćanje na uobičajenu hranu, isključivanje hrane ili razblaživanje mleka imaju za posledicu neodgovarajući energetski unos.
Hranu davati prema želji, uzrastu, navikama deteta. Hrana mora da bude raznovrsna, kalorična, sveže
spremljena, pasirana ili gnječena.
Daju se žitarice, cerealije, povrće, voće, meso, riba, mahunarke, leguminoze, mleko, mlečne prerađevine, biljna ulja, krompir. Ne davati isključivo hranu i tečnosti koje sadrže proste šećere.
Ako nakon svih nastojanja roditelja da ublaže tegobe deteta nema poboljšanja, javite se lekaru,
koji će odlučiti o daljem toku lečenja. Razlog da se javite lekaru je i uzrast deteta (novorođenče ili
odojče koje ima veliki broj stolica i pri tom povišenu telesnu temperaturu), ako ima sveže krvi u
stolici, ako se javljaju i održavaju znaci dehidracije, ako dete povraća, ima visoku temperaturu ili bolove u trbuhu.

Autor: Dr. Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
Ordinacija „Dečiji lekar“
Dubrovačka 6, Zemun
063/844 1909; 011/2191 287

Izvor: Bebin izbor