Grip je akutno, infektivno, vrlo lako prenosivo oboljenje disajnih puteva izazvano gripoznim virusima.

U samom imenu su sazdane karakteristike ovog oboljenja. Francuski „agripper“ znaci ščepati, zgrabiti . Dobro je poznat i drugi naziv ove bolesti- infuenca, koji potiče od latinskog ”influere” (upasti silom, prodreti).

Grip je najrasprostranjenija infektivna bolest.
Po broju obolelih prevazilazi sve infektivne bolesti.
Svake godine oboli 10-20% stanovništva, a čak 15-40% dečije populacije. Stalni je pratilac čovečanstva i javlja se u vidu manjih ili većih epidemija ili pandemija koje se dešavaju na 30 do 50 godina.

Osnovne karakteristike virusa gripa

Virusi izazivači gripa pripadaju grupi virusa koji izazivaju oboljenje disajnih puteva. Vrlo su rasprostranjeni u prirodi. U kasnu jesen i zimu izazivaju karakteristične, sezonske infekcije disajnih
puteva. Postoje tri  tipa virusa gripa, A, B i C. Samo virusi  tipa A izazivaju epidemijske i pandemijske
infekcije. Tip B izaziva manje epidemije i to svakih 4 – 6 godina, dok  tip C izaziva samo sporadične respiratorne infekcije.
Ne postoji unakrsni imunitet između raznih tipova i varijanti virusa gripa, pa je moguće da se gripozna infekcija preboli više puta i to u kratkim vremenskim razmacima. Virus gripa  tip A može da inicira i ljude i životinje. Zbog promene u genskoj strukturi virusa, nastaju novi podtipovi, koji su osnovni izvor za nastanak novih pandemijskih tipova virusa.
Svi  tipovi virusa su neotporni na sobnoj temperaturi i sunčevoj svetlosti, ali dobro podnose vrlo niske temperature.
Izvor infekcije je bolesnik u toku prvih 5-7 dana bolesti. Virus se tada razmnožava u sluznici nosa i ždrela. Prilikom govora, kašlja i kijanja virusi dospevaju na daljinu od 1 – 2 metra i na taj nacin se
prenose na zdrava lica u bolesnikovoj okolini. Širenju doprinosi zimski period i boravak u zatvorenom  prostoru.

Koji su znaci infekcije?

Inficiramo se kapljinim putem (pljuvačkom), ali i preko zagađenih predmeta. Posle kratkog inkubacionog perioda od 1 – 2 ili nekoliko dana, javljaju se znaci bolesti. Grip počinje naglo, sa drhtavicom, skokom temperature, uz glavobolju, bol očnih duplji, zaptivenost i curenje nosa, kijanje, kašalj. Javlja se vrtoglavica, bolovi u mišićima („sve boli“),  fizička i psihička iscrpljenost. Ponekad se može javiti i osip na koži, mučnina, proliv, povraćanje. Najčešće su simptomi blagi, traju do nedelju dana. Međutim
, kod dece mlađe od 5 godina, starijih od 65 i onih koji već boluju od nekih hroničnih bolesti (astma, dijabetes, bolesti srca), mogu se javiti komplikacije: najčešće upala pluća, sinusa, uha. U nekomplikovanim slučajevima gripa temperatura traje 3 do 5 dana. Za to vreme se ublažavaju svi znaci bolesti za 7 do 10 dana se normalizuje stanje obolelog, međutim, dugo može da se oseca  fizička i psihička iscrpljenost, te je potrebna pošteda od  fizičkog naprezanja.
I grip i običnu prehladu izazivaju virusi, simptomi su vrlo slični. Ali kada dete ima grip, prema tegobama na koje se žali, roditelji će sigurno znati da se radi o nečemu ozbiljnijem nego što je obična prehlada.
Groznica, karakteristična za grip, retka je kod prehlade, kao i glavobolja koja je intenzivnija kod gripa. Bolovi u mišićima jaki su kod gripa, blagi kod prehlade. Curenje iz nosa manje je kod gripa, a karakteristično kod prehlade. Zapaljenje grla je moguće kod gripa, ali je karakteristično za prehladu.
Kašalj je uvek jači kod gripa. Zamor je jači i dugotrajniji kod gripa.

Dijagnoza gripa

Dijagnoza gripa je laka, posebno u toku epidemije.
Vrlo je bitan podatak o kontaktu sa sličnim bolesnicima, a u ovom periodu i podatak o boravku u zemljama gde postoji veliki broj obolelih.

Lečenje

Treba lečiti simptome: snižavati i kontrolisati povišenu telesnu temperaturu. Kašalj olakšati  i umirivati biljnim čajevima, sirupima, udisanjem pare eteričnih biljaka, oblogama oko vrata i grudi.
Vlažiti vazduh u prostoriji gde boravi bolesnik ovlaživačima i čestim provetravanjem. Omogućiti detetu i stimulisati ga da pije dovoljno tečnosti : voda, bistre supe, razblaženi sokovi. Hrani ga prema želji. Vitamin C pomaže u borbi protiv virusa.
Koristiti  i prirodne lekove kao što je beli luk (sirov ili bezmirisni). U dogovoru sa Vašim lekarom homeopatom i homeopatske lekove. Ukoliko se jave komplikacije, lekar će savetovati antibiotsku terapiju. O primeni antivirusnih lekova (kao što je Tamiflu) odlučiće infektolog, nikako ih ne treba uzimati „preventivno“, bez saveta lekara.

Preventivne mere

Preventivne mere su prakticno najznačajnije u borbi protiv gripa (da spreče pojavu i širenje bolesti ako se javi).
Potrebno je izbegavati boravak u zatvorenim prostorima (igraonice, pozorišta, bioskopi) gde ima puno ljudi, od kojih neki mogu imati i simptome gripa. Ukoliko kijate ili kašljete, prekrijte nos i usta papirnom maramicom (koju ćete upotrebiti samo jednom) i koju posle upotrebe treba baciti u kantu za smeće. Ne koristiti je više puta, ne ostavljati na stolu, u  fijokama, džepovima.
Što češće prati ruke toplom vodom i sapunom, posebno posle kijanja, brisanja nosa, kašljanja, rukovanja, korišcenja liftova, javnog prevoza. Ne dodirivati neopranim rukama oči, nos, usta.
Jedna od preventivnih mera koja se posebno preporučuje je vakcinacija protiv gripa. Vakcinacija ima za cilj da smanji broj teških oblika bolesti, da spreči komplikacije. Efikasnost vakcine je oko 70%.
Imuni odgovor se stvara dve do tri nedelje nakon davanja vakcine, a zaštita traje 6 do 12 meseci.
Mogu je dobiti i deca iznad šest meseci života, sve osobe koje nemaju alergiju na jaja i koje su zdrave u trenutku vakcinisanja. Posebno se preporučuje deci i odraslima iznad 65 godina starosti, posebno
ako boluju od neke hronične bolesti koja im već narušava imunitet, kao i svim osobama koje su po prirodi posla u kontaktu sa većim brojem drugih osoba. Ako je potrebno štititi dete mlađe od šest meseci, poželjno je da se odrasle osobe iz njegove okoline vakcinišu. Porazgovarajte sa Vašim lekarom da li Vaše dete ili Vi treba da dobijete vakcinu.
Pod pokroviteljstvom <a href=”https://www.who.int” title=”who”> Svetske zdravstvene organizacije</a> radi se na programu proizvodnje vakcine, koja bi već krajem septembra bila spremna za upotrebu.
Ali iznad svega za Vaš imunitet važne su zdrave životne navike: dovoljno sna, zdrava ishrana i fizička aktivnost.
Ukoliko se kod neke osobe pojave simptomi karakteristični za grip, ne treba ići u vrtić , školu, na fakultet ili posao. Ako Vam je potrebna lekarska pomoć, pokušajte da uspostavite telefonski kontakt,
kako bi se u zdravstvenoj službi pripremili za Vaš dolazak, a  time izbegli čekanje na pregled i kontakt sa većim brojem drugih pacijenata.

Šta je to svinjski grip?

Virus svinjskog gripa pripada  tipu A (H1N1) virusa gripa. Genetička analiza je pokazala da je nastao genetskim resorturanjem različitih tipova svinjskog, ptičjeg i humanog (koji izaziva bolest kod ljudi) virusa gripa. Svinja je inače životinja u kojoj se često dešava genetsko resortiranje između životinjskih i humanih sojeva virusa, pri čemu nastaju gene tički novi virusi, izazivači pandemija (velikog broja obolelih u više zemalja). Novi tip A virusa gripa H1N1 je u genetskom smislu nestabilan, što znači da postoji mogućnost njegove dalje rekombinacije sa drugim ptičjim i humanim sojevima virusa.
Sezonu gripa treba dočekati razumno, smireno, jer bolest najčešće prođe bez komplikacija. I još jednom naglasiti važnost prevencije. Svakoj osobi koja ima simptome infekcije organa za disanje treba reči da pokrije svoja usta i nos kada kija i kašlje. Ukoliko je moguće, obolela osoba treba da nosi zaštitnu masku tokom bliskog kontakta sa neinficiranim osobama. Ukoliko oboleli to ne može, preporučuje se da osobe iz njegove okoline nose zaštitnu masku. Pribor za hranu, dečije igračke, peškire,posteljinu obolelog treba odvojiti i primeniti mere rutinskog čišćenja (pranje deterdžentom i vrućom vodom). Životno okruženje obolelog čistiti sredstvima za dezinfekciju prema preporukama proizvođača, i pri tom koristiti zaštitne rukavice. Sve što dolazi u kontakt sa telesnim sekretima obolelog, uključujući maramice, maske, zaštitne rukavice, treba odbaciti sa ostalim otpadom.
Budite u kontaktu sa svojim lekarom, koji će Vam dati objašnjenja, kao i sa dežurnim epidemiologom pri Zavodu za javno zdravlje u Vašem mestu.

Autor: Dr. Ljiljana Koljaja
specijalista pedijatrije
Ordinacija „Dečiji lekar“
Dubrovačka 6, Zemun
063/844 1909; 011/2191 287

Izvor: Bebin izbor