Odnosi sa nadređenima uvek su bili i ostali škakljiva tema. Tako se dešava da zaposleni idu na prstima i izbegavaju da se sretnu u hodniku apoteke sa „groznom upravnicom“. A u drugoj apoteci upravnica odlazi na pauzu kod svojih podređenih da popije šolju kafe i da malo ogovara poznanike

Tri lika rukovodioca

Ne treba reći da je druga varijanta bolja od prve. Obe imaju svoje pluseve i minuse. Zato je neophodno naći zlatnu sredinu. Postoje tri tipa međusobnih odnosa nadređenih i podređenih:

● strogo nadređeni,

● pravi „drugarski”,

● lider kolektiva.

Naravno, ovo su uslovni nazivi, ali tačno oslikavaju suštinu.

Nadređeni

U ovom slučaju rukovodilac se u svakoj prilici trudi da istakne svoj visoki status i ni na koji način se ne upušta u dalji kontakt sa ostatkom kolektiva.

Načini na koji se rukovodilac izdvaja:

● spoljašnjim atributima (skup auto, zaseban kabinet, lični sekretar itd.) – povećavaju status rukovodioca, ističu distancu između njega i ostalih zaposlenih,

● unutrašnjim atributima – izdavanje naredbi umesto ličnog obraćanja, ignorisanje ljudi koji hoće da razgovaraju itd.

Posledica ovoga je da rukovodilac nije sposoban da upravlja kolektivom i podređeni su veoma obezličeni.

„Drugar”

Kada se šef upusti u ulogu drugara on zaboravlja na svoj nadređeni položaj. On rado provodi vreme sa podređenima, pije sa njima kafu i čavrlja o različitim temama.

Posledica je da rukovodilac nema nikakav autoritet u takvom kolektivu, pa se njegovi zadaci, ukoliko se potpuno ne ignorišu, onda ne ispunjavaju onako kako bi on želeo.

Lider kolektiva

Rukovodilac apoteke nije automatski i lider kolektiva. On zvanično ima svoje mesto na osnovu datog punomoćja nalogodavca, kao i podređene obaveze kao što su: ocenjivanje, unutrašnja kontrola i upravljanje preduzećem i kolektivom. Ali kolektiv prihvata

rukovodioca kao lidera tek onda kada on stvarno donosi korist svojoj ekipi i efikasno rešava zadatke koji se postavljaju na njegovom nivou: određuje strategiju, vodi razgovore sa njemu nadređenima i rešava probleme.

Rezultat ovoga je da kolektiv uvažava svog rukovodioca, podržava ga u svim njegovim namerama i funkcioniše zajedno kao jedna ekipa.

Rukovodilac ili podređeni?

Rukovodilac treba da poseduje puno kvaliteta kao što su: marljivost, motivisanost, sposobnost za komunikaciju sa različitim ljudima, spremnost da se nosi sa složenim situacijama itd. Ali postoje još dve važne osobine na koje se često zaboravlja. To su:

● liderstvo (leadership),

● sposobnost za praćenje lidera (followership).

Nemojte da vas iznenadi na prvi pogled ovako neobična klasifikacija. Svaki lider treba da ima svog lidera (npr. rukovodilac apoteke ima rukovodioca mreže apoteka), i u odnosu na njega on je podređeni.

Dobar rukovodilac treba da majstorski žonglira ovim kvalitetima u zavisnosti od situacije, pa ako neku funkciju treba predati kolektivu onda to treba i uraditi i staviti sebe u poziciju potčinjenog. Rukovodilac ne treba da uvek komanduje svime! Tim pre što podela određenih ovlašćenja među članovima kolektiva dovodi do veće slobode zaposlenih, pa oni počinju kreativnije i odgovornije da prilaze poslu, pokazuju inicijativu i često pronalaze nestandardna rešenja.

Napomena za rukovodioce

Neophodno je ispuniti nekoliko važnih uslova da bi se napredovalo od rukovodioca do lidera:

● ni u kom slučaju ne stavljati samo strogo rukovodstvene iznad uzajamnih ljudskih odnosa,

● uvek se treba setiti da su kvalitetni i zadovoljni zaposleni najveće dostignuće svakog lidera,

● treba snositi odgovornost za zdrav karakter i razvoj svojih odnosa sa zaposlenima.

Kada kolektiv prepozna u rukovodiocu lidera kojeg će ceniti i poštovati, onda će preneti svoj odnos prema njemu na širu sferu, počeće da povezuje rukovodioca i sa nekim životnim rešenjima. U takvim situacijama upravnici se neće obraćati za pomoć samo zbog poslovnih problema, već i za savet (u koju školu upisati dete ili gde ići na odmor i sl), tj. pitaće je za svakodnevne ljudske probleme koji se dele sa drugom ili pametnim čovekom.

Napomena za podređene

Rukovodilac je čovek kao i vi. Pritom, on može da bude vama potpuno nesimpatičan kao čovek, ali možete da se divite njegovom profesionalizmu ili rukovođenju. Ne treba ga se ni plašiti, niti ga idealizovati. Treba naučiti kako da se izgrade uzajamni odnosi, a

ponekad i kako upravljati njime onako kako je vama potrebno.

● Stvarajte pozitivne uzajamne odnose sa rukovodiocima – to obično donosi korist, a to uključuje i odnos sa vašim direktnim šefom.

● Trudite se da radite svoj posao na najbolji mogući način – vaše zalaganje neće ostati neprimećeno, pa će vaš ego i osećanje profesionalnog napredovanja pozitivno uticati na vašu samoocenu.

● Ispunite očekivanja rukovodstva – trudite se da ostvarite ciljeve i standarde koji se od vas očekuju, po tome će se i ocenjivati vaš rad. Uvek budite diplomata – čak i kada se pojave konfliktne situacije ne povećavajte problem, već pokušajte da napravite kompromis.

Izaberite svoj stil rukovođenja

Profesionalni odnosi rukovodilaca i podređenih su na prvi pogled jednostavni: jedni izdaju naloge, a drugi ih izvršavaju. Ipak, za zaposlene je veoma važno kakvim tonom je izdat nalog, kako se u tom trenutku poneo nadređeni i da li je uvažio mišljenje i

profesionalno iskustvo podređenog. Sve te nijanse predstavljaju stil rukovođenja koji za sebe odabira nadređeni. Stil rukovođenja se može definisati kao ukupno ponašanje i način ophođenja rukovodilaca prema podređenima.

Car i bog: autoritarni stil

Svi procesi unutar apoteke su direktno vezani za rukovodioca. On samostalno donosi odluke, oslanja se sopstveno iskustvo, interese i ciljeve.

Način na koji utiče na kolektiv: uz pomoć administrativnih procedura, sistematskih kazni i naredbi.

Kada je potreban takav stil: kada se otvara nova apoteka, u početnoj etapi formiranja kolektiva.

Minusi:

● odsustvo stvaralačke inicijative zaposlenih,

● pogoršanje socijalno-psihološke klime u kolektivu,

● stalna smena kadrova.

Stariji drug: demokratski stil

Rukovodilac je i dalje nadređeni, ali aktivno uključuje podređene u proces donošenja odluka, upravljanja, organizacije, kontrole i savetuje se sa njima.

Načini uticaja na kolektiv: pomoću ubeđivanja i poverenja u profesionalizam saradnika.

Kada je potreban takav stil: pri formiranju jedinstvene složne ekipe i za efikasnu komunikaciju između rukovodilaca i podređenih.

Minusi:

● mnogo vremena odlazi na rešavanje pitanja.

Veliki brat: delegacioni stil

Rukovodilac dobro poznaje profesionalne i lične karakteristike svojih zaposlenih, u potpunosti im poverava postavljanje i izvršavanje zadataka koji su u skladu sa njihovim iskustvom, a zajedno sa tim im predaje i odgovornost za rezultate.

Načini delovanja na kolektiv: zaposlenima se praktično ostavlja potpuna sloboda u radu.

Kada je potreban takav stil: kada se radi o visoko efikasnom kolektivu sa stručnjacima visokog nivoa.

Minusi:

● predaja zaposlenima zaduženja sa kojima oni ne mogu da se izbore.

Treba istaći da je stil rukovođenja dosta uslovan i promenljiv pojam, jer on u mnogome zavisi od toga pred kakvim ćete se zaposlenima naći. Prema zaposlenom koji se tek zaposlio u apoteci bolje je zauzeti čvrst stav, jasno formulisati zahteve i čak ukazati na izvor informacija koje su neophodne za ispunjavanje tih zahteva. Autoritativan stil je

takođe poželjan u ekstremnim situacijama koje zahtevaju momentalnu reakciju. Prema iskusnim zaposlenima koji su visoko kvalifikovani treba primeniti demokratski ili delegacioni stil upravljanja.

I ne zaboravite, ako želite da svaki zaposleni (i novi i iskusni) donosi maksimalnu korist apoteci, morate da budete sigurni da:

● u potpunosti razume šta se od njega očekuje,

● je sposoban za izvršava zadatke koji su mu povereni,

● ima sve uslove za normalan rad.

Dr Elmira Martens, Pharmexpert

Magazin WHITE / Decembar 2008. godine