Izvor: Doživeti 100

Farmaceutska komora Srbije (FKS) je u toku januara i februara 2012. organizovala i održala sastanke u
Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu na kojima su učestvovali članovi Komore, predstavnici
Ministarstva zdravlja – sektora za zdravstvenu inspekciju i Ministarstva poljoprivrede, trgovine,
šumarstva i vodoprivrede – sektora za tržišnu inspekciju.

Sastancima je predsedavala direktor FK Srbije,
dipl. farm. Spec. Dragana Jovanović.
| PIŠE: JELENA MLINAREVIĆ |

Cilj sastanaka je razmatranje tekućih problema apotekarskog sektora, upoznavanje sa delokrugom rada Sektora zdravstvene inspekcije, Sektora tržišne inspekcije, uslovima, pravima i obavezama koje apoteke moraju ispunjavati prilikom obavljanja delatnosti u delu primene Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Zakona o trgovini, Zakona o oglašavanju i Zakona o zaštiti potrošača.

ZDRAVSTVENA INSPEKCIJA

Zdravstvena inspekcija Ministarstva zdravlja predstavila je svoje nadležnosti u vezi sa nadzorom nad ispunjenošću uslova u pogledu prostorija, opreme i kadra u zdravstvenim ustanovama, s obzirom da su se i najčešća pitanja odnosila upravo na samostalni rad farmaceutskih tehničara u apoteci, rad farmaceuta
bez licence kao i organizaciju rada u apoteci u kojoj je zaposlen samo jedan farmaceut. Trenutni predmet nadzora zdravstvene inspekcije jeste kontrola organizovanja organa i stručnih tela ZU, kao i loša praksa „iznajmljivanja“ diploma.
Prisutni farmaceuti izneli su svoja zapažanja i iskustva sa brojnih kongresa u inostranstvu i ukazali na mnogobrojne razlike u regulativi. Tako su izneli činjenicu da u većini evropskih zemalja osnivač apoteke može biti samo farmaceut a takođe postoji jasna uređenost u pogledu broja apoteka na određenoj teritoriji. Dalje ističu da su samo neke od usluga koje apoteke i farmaceuti nude svojim pacijentima merenje pritiska, ispitivanje tipa kože, merenje šećera u krvi i promocije, te ne treba dovoditi u pitanje da zdravstveni radnici pružaju navedene usluge.
Inspekcija je naglasila da navedene usluge u RS ne spadaju u farmaceutsku zdravstvenu delatnost prema važećim propisima te se tako ne mogu pružati u apoteci. Međutim, ne postoje smetnje da takvi aparati budu izloženi u apoteci i da farmaceut pacijentima demonstrira njihov rad. Predstavnici inspekcije smatraju da ukoliko određena zakonska rešenja nisu više adekvatna te ne prate evropske tokove, struka treba posredstvom svog udruženja, tj Komore da pokrene inicijativu za izmenu i donošenje novih zakona i pravilnika.
S tim u vezi, skrenuta je i pažnja da zdravstvenim inspektorima na terenu veliki problem predstavlja i činjenica što Komora još uvek nije donela Akt iz člana 101. Zakona o zdravstvenoj zaštiti kojim bi se regulisali proizvodi, pored lekova i medicinskih sredstava, kojim apoteka može snabdevati građane.

IZDAVANJE LEKOVA NA RECEPT

Privatne apotekare posebno je zanimalo na osnovu kojih sve dokumenata mogu izdavati lek čiji je režim izdavanja na recept i na koji način je neophodno da vode evidencije o istom, tj. da li mogu izdati takav lek na osnovu lekarskog izveštaja, otpusne liste, drugog dokumenta sa faksimilom lekara. Da li apoteke
moraju voditi evidenciju o izdatim receptima, koliko važi privatni recept, da li postoji forma privatnog recepta, da li je farmaceut dužan da zadrži takav recept, da li je validna elektronska knjiga recepata. Sve su ovo pitanja koja zadaju problem i zdravstvenim inspektorima u redovnom obavljanju nadzora
nad radom apoteka s obzirom da mnoga pitanja nisu regulisana ili postoje pravne praznine.
Takođe je konstatovao da za većinu postavljenih pitanja nije nadležna zdravstvena inspekcija te je sugerisano da se upute inspekciji za lekove Ministarstva zdravlja, što će FKS i učiniti.

TRŽIŠNA INSPEKCIJA

Predstavnici tržišne inspekcije predstavili su svoje nadležnosti – kontrola isprava u prometu, evidencija o nabavci, prodaji, propisno deklarisanje robe, isticanje cene, isticanje poslovnog imena na objektu. Tako se za apoteke-ogranke uvek ističe i sedište zdravstvene ustanove i adresa ogranka.

PACIJENT NE MOŽE VRATITI LEK U APOTEKU
U pogledu primene odredbi Zakona o zaštiti potrošača, apotekari su ukazali na veliki problem sa kojim se svakodnevno susreću a to je da pacijenti vraćaju lekove upravo se pozivajući na ovaj propis. Farmaceuti ističu da lek nije kao svaka druga roba te da zbog posebnih uslova čuvanja i rukovanja ne smeju da prihvate vraćeni lek i ponovo ga puste u promet, sa čim su se i inspektori saglasili.

PRODAJNI PODSTICAJI
Inspekcija se posebno osvrnula na odredbe Zakona o trgovini u pogledu prodajnih podsticaja kao što su akcija, popust, rasprodaja, promocija, prateći poklon i slično. Tako, bez obzira o kojem prodajnom podsticaju je reč, oni moraju da budu primerenog trajanja i učestalosti, moraju se odnositi na količinu
robe koja je dovoljna da se zadovolje potrebe velikog broja kupaca– potrošača.
Takođe, ponuda prodajnog podsticaja kupcima mora da sadrži precizno i jasno određenje robe na koju se odnosi i sve eventualne posebne uslove u vezi sa ostvarivanjem prava na podsticaj i upoređenje, odnosno prikazivanje prodajne cene u odnosu na prethodnu prodajnu cenu i period u kojem je važila prethodna cena. Za kartice popusta takođe mora postojati vidno istaknuto obaveštenje, sa tačno utvrđenim uslovima i načinom prodaje, dostupno svim kupcima.

SARADNJA STRUKE I NADLEŽNIH MINISTARSTAVA

Svakako se može zaključiti da ovakvi sastanci značajno doprinose unapređenju rada i saradnje između farmaceutske struke i nadležnih ministarstva, da ne postoje smetnje da se i češće organizuju o svim aktuelnim pitanjima, a posebno u smislu formiranja radnih tela i grupa za pripremu predloga za donošenje
i izmenu propisa koji regulišu farmaceutsku zdravstvenu delatnost i donošenje neophodnih akata u vezi sa radom apoteke.