Članak iz časopisa: PharmaMedica Broj 36
autor: Dr Vesna Tepšić – Ostojić, psihijatar
Ukoliko se nalazite u stanju hroničnog stresa, i osećate se razočarano, bespomoćno i iscrpljeno treba razmišljati o sindromu izgaranja. U sindromu izgaranja problemi izgledaju nerešivi, perspektiva je crna i teško je sakupiti energiju da se situacija promeni na bolje. Osećanja otuđenosti i nesreće koja okupiraju osobu imaju negativan uticaj na odnose s drugim ljudima, posao i zdravlje.
Sindrom izgaranja (poznat i pod engleskim nazivom burn out) je stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti prouzrokovane izraženim i dugotrajnim stresom.
Nastaje kada se osoba oseća preplavljenom obavezama i u nemogućnosti da odgovori na stalne zahteve koji se pred nju postavljaju. Kako vreme prolazi gube se interesovanje i motivacija koji su je i postavile u ulogu u kojoj se nalazi. Svako od nas se ponekad oseća da mu se ne ustaje iz kreveta jer „mu je svega dosta“. Međutim, sindrom izgaranja „troši“ energiju ostavljajući osećanja iscrpljenosti, praznine, bespomoćnosti, beznadežnosti, ciničnosti i ozlojeđenosti.
Razlicit od stresa
Sindrom izgaranja nastaje kao rezultat dugotrajnog stresa, ali nije isto što i previše stresa. Kod stresa svega je previše: previše pritisaka, previše zahteva, previše napora i fizičkog i mentalnog. Osobe pod stresom mogu da zamisle da kad bi sve bilo pod kontrolom i one bi se osećale bolje.
Nasuprot tome, kod sindroma izgaranja svega je premalo: premalo motivacije, premalo pozitivnih osećanja, premalo kapaciteta za brigu i negu. Premalo je i osećanja nade u pozitivno rešanje situacije.
Ako bismo hroničan stres opisali kao „davljenje“ u obavezama, sindrom izgaranja bi bio „isušivanje“. Osoba pod stresom je za razliku od one sa sindromom izgaranja najčešće svesna situacije u kojoj se nalazi.
Uzroci su mnogostruki
Sindrom izgaranja najpre je opisan kod medicinske profesije. Kasnije je je uočen i kod mnogih drugih. Smatra se da je češći u zanimanjima koja uključuju rad sa ljudima, brigu, negu… Razlog ne mora da bude samo profesionalni angažman nego i lični na primer, nega bolesnog člana porodice.
Osoba koja nema osećanje kontrole nad poslom koji radi, nalazi se pod velikim pritiskom, nedovoljo je priznata i nagrađena za posao koji obavlja, ima nejasne ili preterane zadatke, radi monoton posao ili u haotičnim uslovima pod rizikom je da razvije sindrom izgaranja. Iako je uticaj posla na razvoj sindroma značajan ne treba zanemariti karakteristike životnog stila i ličnosti same osobe.
Neke karakteristike životnog stila kao nedovoljno vremena za relaksaciju i druženje, nedovoljno sna, preuzimanje mnogo obaveza bez dovoljne pomoći drugih ili manjak bliskih veza doprinose razvoju sindroma.
Crte ličnosti kao perfekcionizam, pedanterija, pesimističan pogled na sebe i svet oko sebe, potreba za kontrolom i nemogućnost da se podeli odgovornost sa drugima kao i velika očekivanja od sebe prisutne su kod osoba koje razviju sindrom izgaranja.
Znaci i simptomi
Sindrom izgaranja se postepeno razvija. U početku blagi i povremeni, simptomi se progresivno pogoršavaju.
Fizički simptomi: stalno osećanje umora i nedostatka energije, pad imuniteta, česte prehlade, virusne infekcije… česte glavobolje, bolovi u leđima…. promena apetita i poremećaji spavanja
Psihički znaci i simptomi: osećaj nesigurnosti i neuspeha, osećanje bespomoćnosti, predaje… osećanje usamljenosti ili otuđenosti
nedostatak motivacije, ciničnost i negativnost, smanjenje osećanja zadovoljstva ili ispunjenosti
Bihejvioralni znaci: izolacija od drugih ljudi, stalno odlaganje obaveza, odustajanje od započetog posla ili preuzetih obaveza sukobi sa okolinom, štetna upotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci ili neke hrane, izostajanje s posla, kašnjenje, odlazak ranije…
Oporavak
Sindrom izgaranjaPonekad je kasno za prevenciju. Problem neće nestati sam i treba ga ozbiljno shvatiti.
Za oporavak je potrebno:
• usporiti – nije dovoljno samo lečiti fizičke simptome, potrebno je usporiti sopstvene aktivnosti, napraviti pauzu, otići na odmor, distancirati se…
• potražiti pomoć i podršku – neophodno je izaći iz stanja samoizolacije, osloniti se na pomoć i podršku bliskih osoba, podeljeni problemi i osećanja olakšaće teret koji se nosi
• ponovno proceniti sopstvene ciljeve i prioritete – sindrom izgaranja je nepogrešiv pokazatelj da nešto zaista bitno ne funkioniše i prilika da se izdvoji ili ponovno otkrije šta osobu zaista ispunjava, čini srećnom, motiviše…
• priznati sopstvene gubitke – u sindromu izgaranja „izgoreli su“ često idealizam ili snovi vezani uz karijeru, profesionalna uloga, fizička i emocionalna energija, prijateljstva, samopoštovanje, samovrednovanje, osećanje kontrole, radosti, smisla života… pomirenje sa ovim specifičnim gubicima pomaže nam da ih prežalimo i sa novom energijom, samopouzdanjem i optimizmom vratimo se životu, nadajući se da smo nešto i naučili.
Prevencija
Čim se prepoznaju čak i blagi znaci i simptomi treba reagovati jer neće proći sami od sebe. Naprotiv, pogoršavaće se kako vreme prolazi. Na relativno jednostavan način moguće je sprečiti nastanak ili produbljivanje blagih simptoma i znakova. Od značajne pomoći je:
– ne uskakati odmah u dnevne obaveze – započeti dan nečim što prija: kafom i novinama, jutarnjim vežbanjem, tuširanjem i masažom….
– usvojiti i održavati zdrave navike ishrane, vežbanja i spavanja – očuvaće energiju i otpornost odrganizma kako fizičku tako i mentalnu
– postaviti jasne granice – potruditi se da se kaže „ne“ kada situacija prevazilazi mogućnosti i kapacitete
– „isključiti se“ – postati nedostupan na telefon, mail i odmoriti se deo dana
– negovati kreativnu stranu – kreativnost je najmoćniji „protivotrov“ sindromu izgaranja.
Profesionalna pomoc
Ukoliko nakon uvida u problem osoba nije u mogućnosti da ga sopstvenim snagama i u uz pomoć bliskih osoba reši, neophodno je potražiti stručnu pomoć psihijatra ili psihologa.