Posle razvoda ili svađe roditelja, noćno umokravanje ili enureza je najstresniji događaj u detinjstvu deteta koje pati od tog poremećaja. Za samopouzdanje deteta, za odnos sa vršnjacima i za kvalitet života porodice veoma je važno da se enureza ne zanemaruje.
Učestalija je kod dečaka nego kod devojčica, a lečenje može biti
medikamentno i pomoću alarma. Najvažnije je da se ne gubi dragoceno vreme, već treba što pre potražiti pomoć pedijatra u domu zdravlja. Onda je i šansa za izlečenjem mnogo veća, naglašava ASS. DR DUŠAN PARIPOVIĆ, nefrolog u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Beogradu.
Enureza ili noćno umokravanje kod dece je jedna od velikih zdravstvenih poteškoća u prvim godinama detinjstva.
Šta je enureza?
Enureza ili noćno umokravanje kod dece je veoma ozbiljan problem kako za dete tako i za njegovu porodicu. Odnosi se na nevoljno umokravanje tokom noćnog sna koje se javlja nakon pete godine života. Voljna kontrola rada mokraćne
bešike se uspostavlja između druge i četvrte godine. U pedijatrijskim krugovima je dogovoreno da se peta godina
uzima kao tačka od koje se više ne bi trebalo tolerisati noćno umokravanje.
Kada treba potražiti pomoć lekara?
Preporuka je da treba reagovati što pre.
To je čest hroničan problem u predškolskom uzrastu i pitanje o ovom poremećaju bi trebalo da bude obavezno u sklopu
sistematskog pregleda predškolaca pred upis u školu. Ohrabruje činjenica da je tok bolesti najčešće povoljan, jer se svremenom, čak i bez ikakve intervencije, značajno smanjuje učestalost poremećaja. Međutim, ako su nam već dostupna sredstva koja mogu da omoguće brže rešavanje problema, smatram da je od velikog značaja primeniti ta sredstva i omogućiti kvalitetniji život mališana i njihove porodice.
Najstresniji događaj u detinjstvu
Za stabilnost deteta, odnos sa vršnjacima, uspeh u školi i kvalitet života porodice veoma je važno da se noćno
umokravanje u detinjstvu ne zanemaruje.
Potiskivanje i odlaganje rešavanja ovog problema može negativno da se odrazi na psihološki razvoj, pa se mogu
javiti manjak samopuzdanja, nesigurnost i iracionalni strahovi. Podaci iz istraživanja pokazuju da je posle razvoda
i svađe roditelja enureza najstresniji događaj u detinjstvu.
Šta uzrokuje noćno umokravanje i da li je ono češće kod devojčica ili kod dečaka?
Učestalije je kod dečaka, nego kod devojčica. Odrastanjem se ta učestalost smanjuje, ali se javlja i kod oko jedan
odsto adolescenata. Razlikujemo primarno i sekundarno noćno umokravanje.
Kod primarne enureze dete nikada nije bilo suvo u periodu dužem od šest meseci. Najčešći uzročnici primarne enureze su povećana količina mokraće koja se stvara tokom noći, manja zapremina bešike i nerazvijeni refleks buđenja deteta kada se bešika ispuni urinom.
Kod sekundarnog oblika enureze je postojao period duži od šest meseci bez umokravanja, a potom se ponovo javilo umokravanje. Razlog mogu biti urinarne infekcije, šećerna bolest ili neka stresna situacija.
Kako se enureza dijagnostikuje i da li je ta procedura komplikovana?
Postoje i tzv. faktori rizika sa psihološkom osnovom i njih ne treba zanemarivati. Dijagnoza se postavlja na osnovu
razgovora sa roditeljima. Deca, načelno, to teško podnose. Već kada dete dođe na pregled, pedijatri, dečji urolozi i nefrolozi prepoznaju te male pacijente, jer imaju specifičan nastup. Odmah se vidi da ih nešto tišti, jer je reč o poremećaju koji prati osećaj stida i nelagodnosti koje sredina zna surovo da osudi. I roditelji i dete zbog toga imaju osećaj krivice.
Najčešće smatraju da je dete krivo zbog noćnog umokravanja, iako to nije tačno.
Dijagnostika brza i jednostavna
Važno je da preciziramo da li je reč samo o noćnom umokravanju, jer nekada taj poremećaj može da bude udružen i sa
dnevnim poremećajima mokrenja poput vlaženja veša tokom dana, retkog ili čestog mokrenja. U tom slučaju govorimo
o nemonosimptomatskoj enurezi i onda imamo malo drugačiji terapijski pristup.
Ipak, najčešće se susrećemo sa monosimptomatskom noćnom enurezom, koja se lakše rešava. Potrebno je proceniti koji
je od navedenih činilaca dominantan.
Faktori rizika često mogu da budu udruženi i zato na osnovu razgovora sa roditeljima i osnovnih ispitivanja (pregled sedimenta urina, biohemijska analiza mokraće) donosimo zaključak o uzroku umokravanja. Pregled urina može da nam otkrije da li dete ima urinarnu infekciju, šećernu bolest ili poremećaj koncentrovanja mokraće. Roditelji treba da urade i dnevnik mokrenja tokom dva dana. Roditeljima preporučimo da upišu vreme i količinu unosa tečnosti, te vreme mokrenja i količinu urina. Praćenjem tog rasporeda saznajemo da li dete pije previše tečnosti u večernjim satima, kada i koliko mokri. Ako dete popije 800 ml tečnosti, tri sata pred spavanje, a mokri samo 100 ml, onda i nije čudno da se umokri tokom sna.
Nepravedno kažnjavanje deteta
Pored osećaja stida, roditelji se teško suočavaju sa enurezom kod svog deteta. Neki roditelji, iz očaja, govore
da dete to namerno radi i tako prave grešku?
Enureza ima i genetsku komponentu. Na primer, ako su oba roditelja imala noćno umokravanje, velika je verovatnoća, u čak 77 procenata slučajeva, da će njihovo dete nevoljno mokriti. Ako je to u detinjstvu činio jedan roditelj, onda je verovatnoća da će dete imati enurezu 44 odsto.
Roditelji koji su imali isti problem u detinjstvu, bolje razumeju svoje dete i lečenje se tada lakše odvija. S druge strane postoji i kažnjavanje dece. Roditeljima je jako teško da svake noći bude mališane, ustaju, menjaju veš, posteljinu… Sve se to odražava na kvalitet života svih ukućana i može dovesti do fizičkog ili psihičkog
kažnjavanja. Nažalost, u nekim sredinama se enureza još uvek krije kao najveća porodična tajna.
Od koga se najpre traži pomoć kada dete ima noćno umokravanje i kako se odvija lečenje?
Treba se javiti pedijatru i ne treba imati grižu savesti, niti osećaj stida. Lečenje je individualno i zavisi od toga koji je uzrok noćnog umokravanja. Ukoliko govorimo o izolovanom noćnom umokravanju, prvi korak je raspodela unosa tečnosti. Bitno je da dete ne bude dehidrirano. Unos tečnosti treba da bude najveći u prepodnevnim časovima, da se smanji u poslepodnevnim časovima i ograniči na minimalnu količinu u večernjim satima nakon večere u skladu sa vremenskim prilikama i uzrastom mališana. Drugi zadatak je da vreme večere bude ranije.
Neka deca večeraju oko osam sati. Ako dete večera u to vreme, a legne u devet sati, nema dovoljno vremena za izbacivanje materija koje bubrezi treba da uklone iz organizma. Mleko ili čaj se ne preporučuju pred spavanje jer povećavaju količinu urina koja nastane u toku noći.
Primena ovih saveta, uz obavezno mokrenje ujutro po buđenju i pre odlaska na spavanje, može rešiti problem
kod jednog broja dece.
Dostupni lekovi. Koje su ostale terapijske mogućnosti?
Tu je novi preparat starog leka, koji odgovara antidiuretskom hormonu (dezmopresin). Taj lek smanjuje proizvodnju urina tokom noći, pa je manja verovatnoća da se dete umokri. Komforan je za upotrebu, jer se ispod jezika otapa za par sekundi, pa dete ne mora da pije vodu uz lek. Dobija se na recept, a sada mogu da ga propišu i pedijatri u domovima zdravlja bez prethodne preporuke nefrologa. U planu je objavljivanje smernica za Iečenje noćnog umokravanja, koje će pedijatrima pomoći da lakše leče ovaj poremećaj.
Najzad, mogu se dati i lekovi iz grupe antiholinergika koji povećavaju zapreminu mokraćne bešike. I, naravno, primena alarma daje dobre rezultate.
Šta kaže statistika – koliko dece pati od enureze i kakvi rezultati se postižu u lečenju?
Procenat dece sa enurezom zavisi od uzrasta. Što je dete manje, to je procenat broja mališana sa enurezom veći. Oko pete godine, okvirno, 15 odsto dece ima noćno umokravanje. Ako govorimo o deci školskog uzrasta u odeljenju sa trideset učenika, troje ima enurezu. U starijem uzrastu se taj procenat smanjuje. Sa deset godina se oko pet odsto dece umokrava tokom noći, a sa 15 godina oko jedan odsto dečje populacije. Upozoravajuće je da taj jedan procenat adolescenta sa enurezom često ima težu formu poremećaja nego što je bila na početku. Umokravanje se javlja češće i obilnije je. Zato je veoma važno da se sa terapijom započne što pre.
Koliko dugo traje lečenje?
Neka deca odmah odreaguju na primenu alarma. A nekima treba neko vreme.
Obično je to nekoliko dana ili nedelja. Kada govorimo o leku, najčešće se koristi dezmopresin. Novi preparat leka se odnedavno primenjuje i u Srbiji, iako se na evropskom tržištu koristi desetak godina. Ovaj novi oblik leka ima veći uspeh u odnosu na prethodni oblik leka, koji se kod nas koristi duže od 10 godina. Oko 60 odsto dece reši problem primenom tog leka. Međutim, imamo tridesetak odsto onih kod kojih se ne postiže zadovoljavajući efekat. Statistika izgleda tako da se trećina dece potpuno izleči, kod trećine se postiže značajno poboljšanje
broja vlažnih noći i količine urina pri umokravanaju, dok kod trećine mališana nema značajnijeg rezultata.
Na ekskurziju uprkos enurezi
Deca u adolescentnom dobu imaju poteškoće kada treba da putuju na ekskurziju sa vršnjacima. Teško im je
jer se stide. Da li treba da krenu na put, uprkos svemu?
Nije im lako i suočavaju se sa velikim problemom. Međutim, događa se da dete ode kod babe i dede, tamo prespava, a ne umokri se te noći. Kada se vrati kući, opet se upiški. Dakle, kada dete promeni sredinu podsvesno podiže nivo budnosti i uspeva da kanališe problem. Postoji više načina kako učenik ili predškolac može da putuje s drugarima, a da ne doživi traumu. Najbitnije je da se obavesti nastavnik koji je odgovoran za odlazak na ekskurziju ili kampovanje. On prati učenika i budi ga tokom noći da ide u toalet. Dete treba da ima odgovarajući unos tečnosti, možda da navije budilnik kako bi se probudilo na vreme i mokrilo u toaletu. I privremena primena dezmopresina, dok traje putovanje, može da da rezultat.
Prva adresa za pregled i mogućnost uspešnog lečenja je dom zdravlja. Kod komplikovanijih oblika enureze tu su i
referentne ustanove poput Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu ili Instituta za zdravstvenu
zaštitu majke i deteta na Novom Beogradu. Naravno o tim mališanima odlično brinu i kolege na klinikama u
Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, te pedijatri nefrolozi u drugim gradovima u Srbiji. (M.St.)
Alarmom protiv enureze
„U zavisnosti od uzročnika noćnog umokravanja, u terapiju može da se uključi i alarm.
On sadrži senzor koji je prikačen na veš. Kada dete počne da piški, aparat se aktivira i trebalo bi da probudi mališana. Nekada dete ne može da se probudi samo, jer je u dubokom snu. Međutim, tu su roditelji koji spavaju
u istoj sobi i oni će probuditi mališana i odvesti ga u toalet. Vremenom dete nauči da se budi pre signaliziranja alarma. Terapija može da traje do tri meseca, ali i kraće, oko dve nedelje, ako je dete bilo suvo. Ovaj vid lečenja
može biti manje uspešan zbog slabe motivisanosti deteta, neredovnog korišćenja aparata i izostanka roditeljskog nadzora. Prednosti alarma su odsustvo neželjenih efekata i uspešnost terapije između 50 i 80 odsto. Važna mana aparatu je visoka cena. Košta oko pet hiljada dinara i ne može se dobiti na recept“, kaže ass. dr Dušan Paripović