16. Kongres Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju – EADV
Predsednik
Kongresa,
profesor Ervin
Čahler

Profesor
Alberto Đaneti,
predsednik
EADV

U nekada carskoj Vijeni, a danas blistavoj prestonici Republike Austrije, kongresnom, naučnom i kulturnom centru srednje Evrope, od 16. do 30. maja ove godine
održan je 16. Kongres evropskih dermatologa, uz učešće 7.000 delegata. Fokus EADV Kongresa je bio na fundamentalnim istraživanjima i razvoju kliničke prakse.
Predsednik Kongresa, profesor Ervin Čahler, sa Medicinskog Univerziteta u Beču,
izjavio je da su na Kongres, pored delegata iz Evrope, došli učesnici iz Kine, Indije,
Južne Afrike, Novog Zelanda i Meksika.
Profesor Čahler je naglasio: ”Kod lekara iz različitih zemalja Evrope postoji snažna želja za timskim radom, što je u interesu pacijenata, jer je odlično da se ekspertiza iz više različitih sredina objedini u cilju razvoja novih terapija. U svetlu opšte raširenih oboljenja, kao što su alergije ili hronična upalna stanja kože, dermatologija i venerologija u Evropi se nalaze pred mnogim izazovima. To je još jedan razlog zašto se treba fokusirati na međunarodnu saradnju”
-istakao je prof. Čahler u svom obraćanju medijima. On je posebno izdvojio sledeće teme: zajednička istraživanja specijalista iz Velike Britanije, Irske, Holandije, SAD i Austrije, koji su identifikovali alternacije gena kod pacijenata sa ekcemom, zatim vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV), psorijaza i biologikali, Evropski dan borbe protiv
melanoma, porast oboljevanja od alergija i savremeni pristupi u estetskoj dermatologiji.

Koža sve pamti
melanomi

Globalne klimatske promene i promenjeni način korišćenja slobodnog vremena, doveli
su do povećanja broja obolelih od karcinoma kože. Više od 50.000 novih slučajeva malignih melanoma u Evropi godišnje povećali su interes za ovu oblast. Ove godine je EADV po prvi put organizovala veliku kampanju sa ciljem da u celoj Evropi alarmira
javnost. Evropski dan borbe protiv melanoma, 7. maj 2007. godine, odigrao se upravo uoči Kongresa.
”Kampanja je bila uspešna”, rekao je prof. Alberto Đaneti,
predsednik EADV.
”Ne posedujemo egzaktne podatke od raznih profesionalnih asocijacija, ali znamo da je pobudila veliku pažnju kod stanovništva. Cilj kampanje kojom trenutno rukovodi prof.
Andreas Kacambas, a koja će se ubuduće održavati svake godine, bila je da se identifikuje što više ljudi sa ranim stadijumom oboljenja, kako bi se moglo početi sa uspešnom terapijom. Skrining je veoma efikasan u cilju prevencije i ranog otkrivanja melanoma”, izjavio je novinarima prof. Đaneti.

Skrining za rak kože još od 2000. godine

Dermatolozi iz 14 evropskih zemalja su povremeno organizovali skrining za rak kože, od vremena kada je dr Tomas Mazelis prvi put organizovao kampanju 2000. godine. To je
izraslo u Euromelanoma Screening Day.
”Karcinom kože polako izrasta u glavni zdravstveni problem”, izjavio je profesor Peter Frič iz
Univerzitetske bolnice, Insbruk, Austrija. Prema zvaničnim procenama, očekuje se da ove godine bude oko 54.000 novih slučajeva malignog melanoma u Evropi i oko 130.000 novih slučajeva u svetu. Broj novih slučajeva se povećava za 3 do 6% godišnje, a do oboljevanja dolazi najčešće u starosnoj grupi od 40 do 60 godina, pri čemu su žene ugroženije od muškaraca. Svake godine u svetu umre 37.000 osoba od ove bolesti.

Koža sve pamti

„Koža sve pamti i akumulira -od prvih opekotina od sunca u
detinjstvu, do UV radijacija za vreme svakog godišnjeg
odmora”, kaže prof. Frič.
„Ultravioletni zraci oštećuju genetski materijal u ćelijama
kože, slabe lokalni imuni sistem kože i mogu dovesti do
opšteg pada imuniteta. Telesni mehanizam za „popravku”
uspeva da se bori sa ovim oštećenjima izvesno vreme, ali
koža dugo pamti UV radijaciju, praktično celog života i
jednog dana program za popravku otkazuje i imuni sistem
više nije u stanju da se izbori sa štetom koja je prouzrokovana.
Ovaj proces je odgovoran za prevremeno starenje kože usled preteranog izlaganja suncu i može dovesti do karcinoma kože, ponekad i sa vremenskim zaostatkom od 15 do 40 godina” -na popularan način objašnjava prof. Frič.
„Što je češće izlagana suncu, to postoji veći rizik od raka kože. Taman ten kože, koji se i dalje smatra idealom lepote, u stvari je samo znak da je koža oštećena ultravioletnim zracima, a ne znak zdravlja”.

Rano otkrivanje znači direktno izlečenje

Rano otkrivanje karcinoma kože je značajno koliko i prevencija. Tumor koji se otkrije u ranom stadijumu može se tretirati brzo i bez komplikacija. Kod uznapredovalog stadijuma je, na žalost, tretman mnogo kompleksniji. Ako je tumor manji od jednog milimetra, dovoljan je mali hirurški zahvat, pri čemu se odstranjuje sumnjivo tkivo i pacijent u potpunosti biva izlečen. ”Na žalost, sa povećanjem debljine tumora smanjuju se šanse za izlečenje. Samo 4 od 10 pacijenata mogu biti spašeni ako su tumori deblji od 4 milimetra, i pored dodatne terapije posle operacije”, kaže prof. Frič.

Znaci za otkrivanje u ranom stadijumu

Rizik za dobijanje karcinoma je u velikoj meri nasledan. One osobe koje imaju istoriju karcinoma kože u svojoj porodici i imaju rizičan tip kože treba da se podvrgavaju kontroli svake godine.Takav tip melanoma se može prepoznati i golim okom. U početku se ne razlikuje od mladeža, ali zato treba obratiti pažnju na asimetričan mladež, nedovoljno dobro definisan, različito obojen i sa prečnikom većim od 6 milimetara, kao i onaj koji se menja u pogledu veličine, oblika i boje. U svim tim slučajevima treba posavetovati ljude da se odmah obrate dermatologu.

Nemelanomski karcinomi još učestaliji

Nemelanomski karcinomi su manje agresivni od melanoma ali zato i desetostruko učestaliji. Mogu neprimetno da se razvijaju godinama. Solarna keratoza je najučestalija – svaka druga osoba starija od 60 godina je ima. Deca rođena u današnje vreme imaju skoro 100% šansi da u docnijem periodu svog života razviju neki od nemelanomskih karcinoma kože.

Psorijaza i biološka terapija

”Kod oboljenja psorijaze došlo je prošlih godina do velikog poboljšanja metoda lečenja. To je rezultat novih biologikala, lekova koji imaju direktan uticaj na inflamatorni proces. Ne
samo da se njihovom primenom olakšavaju simptomi, oni
omogućuju i pozitivnu izmenu toka oboljenja” – objašnjava
prof. dr Alberto Đaneti, načelnik Odeljenja za dermatologiju
na Univerzitetu Modena, Italija. Ostali načini tretmana, kao
što su laserska terapija i različiti metodi radijacije, takođe
daju nadu lekarima i njihovim pacijentima.
U Evropi oko 2% populacije pati od psorijaze (od grčkog
„psao” – češem se). Tipični znaci su demarkirane, crvene
mrlje koje se najčešće nalaze na laktovima, kolenima, glavi i
leđima i koje mogu svrbeti. „Psorijaza se razbuktava u
nepravilnim intervalima i mnogo je više od poremećaja na
koži”-kaže prof. Đaneti. Tako je, na primer, često ugrožen
zglob (psoriatic arthritis). U takvim slučajevima, kao kod
zglobova na prstima ruku ili nogu, zapaža se bolna inflamacija na zglobu, praćena promenama na noktu. Ali i veći zglobovi, kao što su koleno ili kuk, kao i spinalni ili
iliosakralni, mogu takođe biti napadnuti.

Imuni sistem

Imuni sistem značajno doprinosi ovim inflamatornim prome-
nama, time što prejako reaguje na spoljašnje uticaje, kao što
je bakterijska infekcija, i čak ostaje aktivan kada je napadač
već odavno eliminisan. Imuni sistem zatim napada sopstveni
organizam, pomažući u ovom slučaju razvoju kože koja se ljušti.
Do sada nema pouzdanih dokaza o uzroku ovog oboljenja.
Ipak se smatra da genetski faktor ima značajnu ulogu, a 30 – 40% pacijenata ima rođake sa sličnim simptomima. Faktori rizika koji mogu doprineti pojavi simptoma psorijaze su neki
lekovi (npr. za tretman reumatizma ili srčanih oboljenja),
infekcije (npr. infekcije grla), klimatske promene, ali i indi-
vidualne okolnosti, kao što su stres, emotivni problemi ili povećana konzumacija alkohola.

Biološka terapija

Do sada su akutni simptomi bili tretirani uglavnom kortizonima ili drugim jakim imunosupresorima. Do povratka bolesti najčešće bi dolazilo po prestanku tretmana.
”Nasuprot tome, kod ovog oboljenja sada primenjujemo
nove aktivne sastojke, zbirno nazvane biologikali, ali i kod
drugih inflamacija, kao što su zapaljenska oboljenja zglobo-
va ili creva. Biologikali su pokazali efikasnost tokom dugotrajne terapije”, izveštava prof. Đaneti.
Biologikali se proizvode procesom genetskog inženjeringa i
zatim primenjuju na pacijentu putem subkutanog injektiranja 1-2 puta nedeljno, ili se daju intravenozno. Lekovi su proizvedeni u cilju regulisanja previše aktivnog imunog sistema i zaustavljaju inflamatorni proces. Oni direktno utiču
na proces komunikacije između ćelija time što blokiraju T limfocite i prenosioce informacija -citokine, koji su odgovorni za otpočinjanje inflamatorne kaskade i utiču na napredovanje oboljenja. Princip akcije je veoma efikasan, jer su
pojedine studije pokazale da primena biologikala dovodi do
75% poboljšanja simptoma kod 80% pacijenata. Prepisuju se
kod umerenih i jakih simptoma, naročito kada konvencionalna terapija sa npr. metotreksatom ili ciklosporinom ne dovodi do adekvatnih kliničkih rezultata, ili se mora napustiti
zbog netolerancije.

Fototerapija i kupke

Fototerapija se sve više koristi, a naročito u kombinaciji sa
slanom morskom vodom, o čemu govore mnoga putovanja
na Mrtvo more. Takođe, različite forme balneoterapije
imaju sličan efekat. Za neke vrste poremećaja kao uspešan
se pokazao tretman laserima. Međutim, troškovi koje
najčešće snosi sam pacijent moraju se uzeti u obzir, a
trajanje tretmana se ne može sa sigurnošću predvideti.

Profesor J. Ring
Prvi put potvrđena
genetska mutacija kod
neurodermatitisa

Ako otac ili majka pate od neurodermatitisa,
postoji velika verovatnoća da će i njihova
deca imati osipe na koži koji svrbe. Na Kongresu
je predstavljena novost u ovoj oblasti – prvi put
je identifikovana mutacija određenog gena koja objašnjava
jaku umešanost naslednog faktora u ovaj kompleksni sindrom.
Neurodermatitis -atopični ekcem – javlja se kod 10% populacije i kod svakog petog deteta. Iritacija kože, koja se stalno vraća, i prekomerni svrab pogoršavaju pacijentov kvalitet
života. Ovaj sindrom često pogađa decu i to sa naročitom
jačinom. Deca se tako učestalo češu da njihova suva i krta
koža puca i krvari, otvarajući tako pristup bakterijama.
Smatra se da je neurodermatitis poremećaj imunog sistema – mnogi pacijenti pored ekcema pate i od alergija na polen, hranu, ali i od astme. Već dugo je postojala sumnja da
uzrok ovog hroničnog, inflamatornog kožnog oboljenja ima
genetičku osnovu. Studije vršene u okviru pojedinih familija
ili blizanaca pokazale su uticaj genetičkog faktora u 60-70%
slučajeva, dok je u slučajevima identičnih blizanaca taj procenat i 80%.

Međunarodni tim istraživača

Nedavno je internacionalni tim istraživača iz više evropskih
država (sa Univerziteta Dandi, Velika Britanija, čiji je
rukovodilac bio profesor Irvin Meklin, zatim sa Triniti
koledža iz Dablina, Irska, sa rukovodiocem dr Alanom Irvinom, kao i
eksperti sa Univerziteta u Insbruku, Austrija, i nemački naučnici iz
Minhena) otkrio da je atopični ekcem blisko povezan sa pojedinim
mutacijama tzv. filagrin gena (FLG). FLG upravlja proizvodnjom proteina
sa istim imenom, a koji je odgovoran za očuvanje eksterne kožne barijere. Zbog mutacije FLG gena, kod mnogih pacijenata stanje te barijere se pogoršava, što dovodi do pojave suve i visoko iritabilne kože. Takođe, oslabljena barijera omogućava lakši prodor alergena preko kože, što dovodi do prejakog aktiviranja imunog sistema i inflamacije kože.

Dr Alan Irvin
Mutacija prvo otkrivena kod drugih oboljenja kože

„Zanimljivo je da su ove mutacije gena prvi put uočene kod
jednog drugog urođenog oboljenja kože koje se odlikuje
pojavom suve kože sa krljuštima – ichthyosis vulgaris, a tek
posle kod ekcema”, kaže prof. J. Ring sa Tehničkog
Univerziteta u Minhenu, Nemačka.
Velika klinička studija izvedena u Nemačkoj, u kojoj je
učestvovalo 476 porodica, po prvi put je pokazala značaj FLG
gena u razvoju atopičnog ekcema. Kod pacijenata sa neurodermatitisom pronađene su mutacije gena u više od 30 % slučajeva. Zavisno od defekta gena, spoljni zaštitni sloj kože
sadržao je malo ili nimalo filagrina u odnosu na osobe bez ovog oboljenja.
Očekuje se da će ovo otkriće pomoći da se bolje razume
razvoj oboljenja i konačno dovesti do pronalaska efikasne terapije.

HPV infekcije – šta kaže „duhovni otac” vakcine

Cervikalni karcinom je prvi uzrok na listi umiranja od raka
za žene u zemljama u razvoju i drugi u čitavom svetu.
Medicinska i cela svetska javnost sa velikom nadom očekuje
da će primenom vakcine protiv okidača ovog karcinoma,
humanog papiloma virusa, mnogi slučajevi u budućnosti biti predupređeni.
Profesor Daglas Loui, jedan od „duhovnih očeva” ove
vakcine, izneo je na Kongresu svoja razmišljanja o
davnašnjem snu svakog onkologa -o „injekciji protiv karcinoma”. Prof. Loui, istraživač u Institutu za nacionalno zdravlje (NIH), SAD, ubeđen je da će vakcina, zajedno sa
neizbežnim skriningom, biti snažno oružje protiv cervikalnog karcinoma.

Veza između virusa i raka

”Veza između HP virusa i raka grlića materice ustanovljena
je još osamdesetih godina prošlog veka. Do sada je poznato
oko 100 različitih sojeva HPV virusa, od onih koji izazivaju
bradavice na koži ruku i nogu, do onih koji izazivaju infekcije
genitalne kože i sluzokože. Genitalna infekcija humanim
papiloma virusom, koja se obično prenosi seksualnim
putem, toliko je raširena, da više od tri četvrtine seksualno
aktivnih osoba ima HPV infekciju u nekom periodu svog
života. Većina genitalnih infekcija je bez vidljivih simptoma i
nema ozbiljnih posledica, zato što je imuni sistem dovoljno
efikasan u eliminisanju infekcije” – rekao je prof. Loui.

Uporne infekcije povećavaju rizik od raka

Međutim, ako je infekcija kod žene uporna i izazvana tzv.
sojevima visokog rizika, kao što su HPV16 ili HPV18, može
doći do teških oštećenja. Agresivni virusi stimulišu abnormalan razvoj tkiva koji može prouzrokovati prekancerogene promene sa mogućnošću progresije u invazivni karcinom.
Infekcije sa različitim visoko rizičnim HPV sojevima mogu se demonstrirati kod praktično svih cervikalnih tumora. Zbog toga uspešna borba sa virusima igra odlučujuću ulogu u prevenciji ovog karcinoma.

Aktivirati imuni sistem vakcinom

Godinama su naučnici tragali za načinima kako aktivirati
imuni sistem u cilju odbrane od ovih virusa. Profesor Loui i
drugi istraživači iz američkog NIH, među kojima je bio i dr R.
Kirnbauer, sa Odeljenja za dermatologiju Univerziteta u
Beču, zaključili su da je neophodno primeniti genetički
inženjering u cilju ekspresije glavnog proteina koji se nalazi
u spoljnoj ljuski virusa. To bi bilo dovoljno da se naprave
prazne partikule nalik virusu (VLP), koje će sa svoje strane
indukovati visok nivo antitela, a koji dalje sprečavaju infekciju ćelija od strane virusa.
Zajedno sa naučnicima iz nemačkog Centra za istraživanje iz
Hajdelberga, dokazali su da ovo važi i za HPV16, koji je odgovoran za više od 50% cervikalnih karcinoma. U saradnji sa istraživačima iz Pasterovog instituta iz Pariza i Bitson Instituta iz Glazgova, dokazano je putem dva animalna modela da je
vakcinacija sa VLP izrazito efikasna u prevenciji infekcije.
Ovi rezultati su omogućili razvoj dve komercijalne preventivne vakcine. Jedna je Merck-ov Gardasil, koji je već u upotrebi. To je kvadrivalentna vakcina koja je usmerena na
četiri HPV soja: 16 i 18, koji zajedno izazivaju oko 70%
cervikanih karcinoma, i HPV 6 i 11, koji svi zajedno uzrokuju oko 90% genitalnih bradavica.
Druga vakcina, Cervarix, koju proizvodi GlaxoSmithKline i za koju se uskoro očekuje odobrenje, je bivalentna vakcina koja primarno cilja na HPV16 i 18, iako postoje dokazi da može da pruži zaštitu i od HPV 31 i 45.

VLP – Ljuske virusa bez nasledne informacije

VLP (partikule nalik virusu) igraju važnu ulogu u vakcini. To nisu kompletni virusi nego samo virusne ljuske koje ne sadrže nasledne informacije koje izazivaju oštećenja i nisu
infektivne. Posle primene vakcine, organizam sam proizvodi antitela na njih. Ako stvarni virus uđe u telo vakcinisanog u nekom budućem vremenskom trenutku, antitela ga vezuju i
tako sprečavaju infekciju.
Prof. Loui kaže: „Ove VLP su u stvari srž vakcine jer one imitiraju strukturu infektivnog virusa, što nagoni imuni sistem da na partikule odgovori kao da se stvarno radi o infektivnom virusu”.

Bezbedno i efikasno

Vakcina je bezbedna i efikasna. Testirana je na oko 25.000 devojaka i žena starosti od 9 do 26 godina. Kontrolna grupa je primala placebo. Kod osoba koje su primile vakcinu došlo
je do skoro 100% zaštite od predkancerogenih lezija cerviksa, vulve i vagine. Navodi se da je bilo malo blagih propratnih pojava, a sama primena vakcine nije komplikovana
ona se injektira u mišić 3 puta tokom 6 meseci.