Prof.dr Angel Džambazovski za WHITE
Usled naprsnuća prstena i kompresije izlaznog nerva, javlja se jak bol. Tada se na izvorni problem, to jest na torakalne diskuse dodaje određena toplota,
kako bi se mišići oslobodili spazma i vratili u normalan fiziološki položaj. S druge strane, primenjuje se krioterapija zbog upale nerva usled kompresije, tako da pod pritiskom intenzivnog hlađenja dolazi do smanjenja otečenog tkiva
Sportisti su izloženiji povredama od ostalih ljudi, ali to se često događa i rekreativcima, koji u nameri da sačuvaju svoje zdravlje počnu da se opterećuju prevelikim fizičkim naporima, nastojeći da za vrlo kratko vreme dobiju željenu kondiciju. Međutim, kada se suoče sa povredama, a njihova ambicija za sticanjem kondicije ne jenjava, trebalo bi da se obrate specijalisti fizikalne medicine. I upravo jedan od najcenjenijih stručnjaka u toj oblasti je akademik prof.dr Angel Džambazovski, subspecijalista za medicinsku kineziologiju i antropologiju, hiropraktiku i kliničku biohemiju, koji je dugi niz godina šef Katedre za antropološku kineziologiju i teoriju na Institutu za kineziologiju u Skoplju.
Osim toga, u njegovoj impresivnoj biografiji je zapisano – da je studirao medicinske nauke u Moskvi i Sofiji, magistrirao u Zagrebu na temu „Rehabilitacija srca”, a doktorsku disertaciju odbranio u Beogradu na temu „Intenzivna rehabilitacija mekih tkiva kod sportskih povreda”, koja je tada proglašena među najuspešnijima na Univerzitetu u Beogradu. Takođe, prof. dr Džambazovski je u Švajcarskoj specijalizirao hiropraktiku, manuelnu medicinu, ortopedsku kineziologiju, a u svom dugom stažu uspešno je radio u Cirihu i Minhenu, da bi se potom vratio u Skoplje.
Ovaj ekspert je utemeljivač kinezioloških nauka, a naročito se bavio novim metodama rada na reumatsko-degenerativnim bolestima kao i rehabilitaciji srca, vena, hemoroida, pareza paraliza, diskopatija, spondiloza, išijalgija, ukočenih zglobova. Zbog toga je nedavno dobio društveno priznanje akademika u Bugarskoj akademiji nauka, a dobio je i zvanje doctor honoris causa. I pored svih znanja koja poseduje, nepogrešivo postavlja i vizuelnu dijagnozu.
– Na osnovu lekarskog nalaza, vizuelnog i manuelnog pregleda, te razgovora sa pacijentom, utvrđujem koja je vrsta oboljenja u pitanju i određujem terapiju, kaže dr Džambazovski za WHITE, dodajući da je za rešavanje diskus hernije bez skalpela dobio visoko društveno priznanje u Bugarskoj u okviru inovacije od lokalnog, balkanskog i evropskog značaja.
O čemu se zapravo radi, naš sagovornik ukratko objašnjava: „U Institutu za primenjenu kineziologiju, fizioterapiju, hiropraktiku i sportsku fizioterapiju u Skoplju, razradili smo nov metod pomoću kojeg možemo, uz garanciju, da rešimo svaku diskus herniju bez operativnog zahvata. Otkrili smo da izvorni problem diskus hernije dolazi od narušenog elasticiteta kičmenih pršljenova, zbog čega je smanjena i njihova pokretljivost, tako da puca najizloženiji deo diskusa”, navodi prof.dr Džambazovski, jedini akademik kineziologije na Balkanu.
Prema njegovim rečima, usled pucanja prstena i kompresije izlaznog nerva, javlja se jak bol. Tada se na izvorni problem, to jest na torakalne diskuse dodaje određena toplota, kako bi se mišići oslobodili spazma i vratili u normalan fiziološki položaj. S druge strane, prof.dr Džambazovski sa svojom ekipom primenjuje krioterapiju zbog upale nerva, usled kompresije i pod pritiskom intenzivnog hlađenja, smanjuje se otečeno tkivo.
– Tako imate „operaciju” bez krvi, uz primenu toplote od spolja prema unutra, odnosno oduzimanja toplote od organizma prema spolja. Na ovaj način, u organizmu se normalizuje protok energije, bol nestaje i pacijent može da ustane za jedan do dva sata. Metod je potvrđen na stotinama slučajeva i do sada nismo imali promašaje u rešavanju diskus hernije, podvlači prof.dr Džambazovski i dodaje:
– Posle otklanjanja mehaničke prepreke, pacijent se obradi programiranom masoterapijom uz primenu našeg novog preparata „Džambogal”, koji reguliše i dodaje energiju spolja prema unutra. Pri tom, to je pristupačno i pacijentima slabijeg materijalnog stanja, jer kutija košta 15 evra, a za izlečenje je potrebno upotrebiti jednu do dve kutije kako bi se ojačao mišićni tonus, a kičma ostala u normalnom biomehaničkom položaju. Da bi se to postiglo obično je potrebno 6-10 tretmana, a potom se primenjuje klasična fizioterapija jačanja mišića kičme i elasticiteta, te specijalne vežbe za elastičnost i vraćanje snage, što problem trajno rešava.
Genetska kineziologija
Za titulu počasnog doktora, prof.dr Džambazovski je održao predavanje u Bugarskoj akademiji nauka o genetskoj kineziologiji, koju je prvi napisao u formi knjige. U pitanju je analiziranje motornih i funkcionalnih sposobnosti kod sportiste, a novina je njihovo testiranje pre nego što su počeli sa treningom. Naime, iz genetske kineziologije se zna koliko može da se nadogradi motorička sposobnost i kakvim treningom.
– Ako jedan sportista trči 100 metara za 15 sekundi, nismo otkrili talenta, već čoveka koji sportom može da se bavi radi zdravlja i koji rezultate može da poboljša za 10 odsto, navodi Džambazovski. Međutim, ako se učenik od 15-16 godina testira bez treninga i ustanovi da trči za 11 sekundi, onda ste otkrili nekoga ko može da postane balkanski, evropski i svetski šampion, jer njegova brzina može da se poboljša samo za 5 do 10 odsto. Izmerimo njegovu frekvenciju srca i disanja, kakve su mu antropometrijske sposobnosti (konstrukcija tela, telesna visina, dužina ruku i nogu, volumen i telesna masa) i sportsku inteligenciju. Ukoliko, recimo, otkrijete talenat koji bez treninga diže 100 kilograma, a znamo da se snaga dobrim treningom može poboljšati čak i za 100 odsto, to znači da bi on mogao da diže i 200 kilograma. I upravo to genetska kineziologija razrađuje do najsitnijih detalja, objašnjava dr Džambazovski.
On dodaje da na Zapadu ne postoji sportska medicina, jer je u nadležnosti kineziologije. Za trenera je najvažnije kako kod budućeg sportiste organizam podnosi napore i za koje vreme se oporavlja od takvog opterećenja, a za to su opet najkompetentniji kardiolozi, koji treba da ustanove da li je „motor” kod sportiste dobar i da li se može opterećivati, a kako će se to činiti – utvrđuju kineziolozi. Ali isto tako neophodno je i da trener poznaje antropometriju i funkcionalne sposobnosti, kao i trenažnu tehnologiju, kako bi mogao adekvatnim treninzima da doprinese razvoju rezultata sportiste.
Zato se prof.dr Džambazovski povezao sa prof.dr Predragom Nemecom iz Beograda u cilju zajedničkog razvijanja metoda i sistema u vrhunskom sportu, na osnovu kojih se lakše i brže dolazi do željenog rezultata i oporavka. Inače, prof. Predrag Nemec radi na Visokoj školi za košarku „Borisav Stanković” na Megatrend univerzitetu, gde je zadužen za predmete iz trenažne tehnologije, zatim na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu, gde drži sve predmete iz odbojkaške struke. Takođe, redovan je profesor i na sarajevskom Univerzitetu za Fakultetu za sport i telesni odgoj, gde drži predavanja iz trenažne tehnologije i primene novih metoda treninga u funkciji ostvarenja vrhunskih sportskih rezultata i oporavka sportista.
Štaviše, profesori Džambazovski i Nemec su došli na ideju da formiraju Institut za genetsku kineziologiju u Beogradu. „Na taj način bi i male zemlje mogle da koriste kvantni metod u cilju utvrđivanja u koje sportiste bi trebalo investirati za neko buduće vreme, a kome bi se savetovalo da se sportom bavi radi zdravlja. Tako bismo se približili Zapadu gde su ekipe sastavljene ne samo od vrhunskog trenera, već imaju tim stručnjaka i specijalista koji se bavi budućim šampionima. U taj tim spadaju obučeni ljudi za fizioterapiju, hiropraktiku, kineziološku medicinu i ishranu, koji koriste metode koje naravno kriju kako bi ostali u sportskom vrhu”, podvlači prof.dr Džambazovski.
Najnovija istraživanju su pokazala da trenažna tehnologija ima primaran značaj u sportu, dodaje prvi izabrani redovni profesor iz trenažne tehnologije dr Predrag Nemec: „Sportisti, na osnovu Zakona o sportu, moraju da idu na preglede na svakih 6 meseci, pri čemu mislim da je to predug period za mlađe uzrasne kategorije, posebno u doba puberteta kada se u mladom organizmu dešavaju drastične promene, te da bi morao da se ograniči na tri meseca”, ocenjuje prof.dr Nemec. Osim toga, nova trenažna tehnologija se, prema njegovim rečima, zasniva na određenim trenažnim metodama, koje svim učesnicima podjednako pružaju šansu za razvoj, bez obzira u kojem su sportskom dobu, dok se sublimativnim treninzima daje podstrek uzrastu sportista, koji u periodu svog razvoja teško uspostavljaju kontakt sa bilo kojim autoritetom.
Drugim rečima, čovek u toku svog života koristi pet čula, koja su u funkciji zbog konstantne zastupljenosti. Međutim, neki naučnici su skrenuli pažnju da postoji i više čula, doduše zakržljalih usled nekorišćenja. I tu stupa na scenu nova trenažna tehnologija, koja organizam sportiste dovodi u stanje pripravnosti i to kada receptori otkriju ili prepoznaju situaciju koja zahteva da se probude neophodna čula. Na taj način, za sportiste ne bi bilo prevelikih iznenađenja primenom novih metoda u treningu, navodi prof.dr Nemec.
On dodaje da valja imati u vidu da degenerativne promene nastaju upravo zbog prevelikih fizičkih napora, zbog čega i nije pobornik težinskih opterećenja i vežbanja u teretanama.
– U današnje vreme, uvreženo je mišljenje da su snaga ili sila presudne motoričke veštine, koje nekome daju mogućnost da bude vrhunski sportista. To je zabluda koju mladi organizam skupo plaća! Ako dete previše opteretimo i ne pružamo mu da se na adekvatan način oporavi, onda njegovo telo nema više tu elastičnost i savitljivost, pa ni okretnost, a zatim nastaju povrede, kao i trajna oštećenja. Primera radi, naš vrhunski odbojkaški reprezentativac, koji je igrao i u inostranim klubovima, dnevno je dizao preko 32 tone tereta, te se postavlja pitanje kako sačuvati njegove diskuse od tolikog opterećenja. Zato su naši sportisti, u pravom smislu reči, postali „gladijatori” savremenog doba, naglašava Nemec. Nasuprot tome, kineziologija je nauka u funkciji usavršavanja čovekovog organizma i humanizacije sporta, umesto za „ubijanje” ljudi. Vrhunski sportisti stvaraju ogromne profite i kada čujete da je neki od njih dobio 30 ili 50 miliona evra, budite sigurni da krugovi oko njega uzimaju najmanje 70 odsto te sume, dodaje prof.dr Džambazovski
Preti pandemija deformacije kičme
Dr Džambazovski takođe leči i hemoroide, čije nastajanje objašnjava kao problem narušavanja sistema analne regije, a uspešno ih rešava „Džambogal” (ima mogućnost da izbaci krv), koji u početnoj fazi valja namazati s jednim gramom na papiru, tako što se analni deo prethodno opere i osuši fenom. Ukoliko to ne pomogne, traži se uzrok u lumbalnom delu kičme, gde se mora deblokirati motorni nerv.
Takođe, uzroci pojave hemoroida su telesna masa, loša ishrana i hronični zamor. Često se dogodi da ako zamor nestane, hemoroidi se sami izgube, te bi pacijent kod kuće trebalo da se odmori makar jedan sat, da legne na trbuh, noge da stavi na jastuk, ruke da ispruži napred, prethodno da se opere, a potom namaže „Džambogal” i – hemoroidi će nestati za dva dana. Ukoliko pacijent posle toga otkloni navedene uzroke, hemoroidi se neće više pojaviti, tvrdi dr Džambazovski.
Na pitanje kako sačuvati statiku kičme, Džambazovski odgovara: „Najjeftiniji način je – pešačenje, ali preporučuje se i fizički rad, jer jača organizam”. Prema njegovim rečima, gorući problem današnjice je porast broja deformiteta kičme. I ako se ne poradi na prevenciji, putem kineziologije kao najjeftinije metode, suočićemo se sa neverovatnom pandemijom deformacije kičme i impotencijom, upozorava Džambazovski. U tom smislu, valjalo bi dnevno omogućiti jedan čas kineziologije i zdravstvenog obrazovanja u školama, jer se tako stvara zdravo društvo, podvlači naš sagovornik.
Centar za intenzivnu rehabilitaciju prof. Džambazovskog nalazi se u hotelu „Ambasador” u Skoplju, gde sportsku povredu mogu da rehabilituju za tri do pet dana. Kontakt e-mail je info@hotelambasador-sk.com.mk.
Jasmina Vujadinović
Preparat „Džambogal” se proizvodi u fabrici „Galerijus” u Skoplju, a može se nabaviti i u Beogradu u CESPOR-u (Centar za sportski oporavak i relaksaciju), koji će u bliskoj budućnosti postati naše predstavništvo, tako da će se prodaja proširiti na sve apoteke u Srbiji, najavljuje prof.dr Džambazovski
Prof.dr Džambazovski je razradio i teoriju kičmene deformacije iz koje je nastala nova metodologija regulisanja skolioze, kifoze i drugih deformacija grudnog koša, kao i estetsku i ortopedsku kineziologiju. U okviru kineziološke medicine i hiropraktike, intervencije se svode na različite procedure, kao što su termoterapija, masoterapija, ortopedske vežbe i drugo. Recimo, kod skolioze i kifoze, uspeh se postiže za samo 12 tretmana
Sportske povrede možemo da saniramo vrlo uspešno, ako se odmah interveniše i ako povređeni sportista disciplinovano prati dobijene upute za brži oporavak. Zato nameravamo u Beogradu da razvijemo oporavak u sportu, gde presudnu ulogu imaju kineziolozi, koji su specijalizirali fizioterapiju i sportsku traumatologiju, kaže prof.dr Džambazovski
Medicina budućnosti
Zahvaljujući knjizi prof.dr Džambazovskog „Kineziološka medicina” na 800 strana, koja je prva te vrste u Evropi, mlade generacije će moći da koriste nove metode u intenzivnoj rehabilitaciji ne samo kod diskus hernije, već i kod raznih degenerativnih bolesti (spondiloze, hemoroida, reumatičnih oboljenja, išijalgije, diskopatije), a posebno kod deformacija kičme (skolioze, kifoze, spuštenih stopala), dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Kod ovih oboljenja hemijska terapija ne rešava problem i zato će kineziologija, hiropraktika, sportska fizioterapija biti medicina budućnosti, uz akcenat na pravilnoj ishrani, tvrdi dr Džambazovski.
Racionalizacija fizičke aktivnosti
U svetu 72 odsto ljudi – zbog hipokinezije i loše ishrane, premalo odmora i mogućnosti pronalaženja vremena za očuvanje sopstvenog telesnog statusa – dobijaju razne hronične bolesti (gojaznost, visok krvni pritisak, kardiovaskularne bolesti, razni deformiteti kičmenog stuba i druge prateće bolesti). Zatim, 8 odsto ljudi upotrebljava neke od supstanci koje uništavaju zdravlje čoveka (lake i teške droge), a 20 odsto se odnosi na sve druge bolesti koje se pojavljuju tokom životnog veka. Upravo zato smo profesor Džambazovski i ja pobornici vraćanja prirodi, optimalnom treningu i njegovoj racionalizaciji, što znači da treba trenirati ni mnogo ni malo, već onoliko koliko je neophodno da bi se ostvario željeni rezultat, kaže prof.dr Nemec.