Farmaceut – profesionalac sa sedam zvezdica

Razgovor sa g. Miomirom Nikolićem, jednim od osnivača Saveza privatnih apoteka Srbije, potpredsednikom grupacije veledrogerista pri Privrednoj komori Srbije, članom Upravnog odbora Farmaceutske komore Srbije i predstavnikom privatnog sektora Komore.Gospodine Nikoliću, po obrazovanju ste diplomirani farmaceut, specijalista kontrole lekova, a već dugo ste u privatnom poslu. Da li sebe doživljavate kao biznismena, ili kao farmaceuta i gde je po Vasem misljenju mesto farmaceuta danas?

– Nakon desetogodišnjeg radnog iskustva na VMA, i 16 godina rada u privatnom sektoru, smatram da je za uspeh potreban smisao za biznis, ali i stručno obrazovanje i obučenost. Kada je reč o mestu farmaceuta – njegovo mesto i juče i danas, a naročito sutra je svuda gde je lek, u najširem smislu te reči, od razvoja i proizvodnje do prodaje, tj. izdavanja, marketinga, zakonodavstva, informisanja stanovništva, savetovanja i preporuke, aktivnog učešća u lečenju i prevenciji bolesti, kreiranju zdravstvene politike.

Farmacija danas je veoma široko polje delovanja i ona mora da pripada farmaceutima. Tokom dodiplomskih i poslediplomskih studija farmaceuti stiču veoma široko znanje, razvijaju analitički način razmišljanja, a sujeta i rivalitet nisu nase osobine. Kada posmatram odnose kod nas, u veledrogeriji Farmalogist i našim apotekama Farmanea, apsolutni utisak je da farmaceuti lako saradjuju sa lekarima, pravnicima, ekonomistima. Pružaju pomoć i prihvataju sugestije u svim situacijama – kooperativni su. Mislim da je upravo to razlog što su farmaceuti uspeli da pomire zdravstvo i biznis i što se odlično snalaze i kao menadžeri i kao zdravstveni radnici – stručnjaci za lek. U prilog ovoj mojoj tezi ide i karakterizacija farmaceuta koju je ustanovila Medjunarodna federacija farmaceuta (FIP) kao profesionalca sa sedam zvezdica: davalac usluge, donosilac odluka, komunikator, lider, menadžer, učitelj i učenik celog zivota.

Biznis ste započeli otvaranjem apoteke i sve ove godine ste prisutni u “apotekarstvu”.Kako sagledavate apotekarski sektor danas? Sta smatrate osnovnim problemima?

-Apotekari su uvek bili pioniri. Mi smo odgovorni, stručni i dokazano sposobni da vodimo taj farmaceutski biznis – snabdevanje stanovništva lekovima, ali i više od toga – kao sto smo rekli, stručnjaci sa sedam zvezdica. Problemi sa kojima se susrećemo na nivou maloprodaje su ogromni, godinama unazad. Mi i pored toga nismo sedeli skrštenih ruku i čekali da neko drugi reši te probleme, već smo se organizovali u strukovna udruženja. Kada se formirala Farmaceutska komora pre gotovo 10 godina, angažovali smo se i polagali velike nade, bas zato što smo hteli da rešimo nagomilane probleme u struci. Ali institucije su bile spore, kao sto su i danas. Doneti su zakoni koji bi trebalo da urede naš sektor, ali ne i pravilnici koji bi omogućili sprovodjenje tih zakona. U Ministarstvu zdravlja Republike Srbije nema nijednog pomoćnika iz reda diplomiranih farmaceuta. Sudeći po tome, farmaceuti u Ministarstvu zdravlja nisu potrebni na rukovodećim mestima, lekari znaju sve o lekovima, a petogodišnje studije farmacije su gotovo nepotrebne! Farmaceutska komora je tokom 10 godina postojanja postavila mnoge standarde koji se sada koriste za formiranje drugih komora (lekara, stomatologa, biohemičara), ali bez istinskih prenošenja nadležnosti, sa ministarstva, ne postoji razlog za postojanje komora. One su u tom slucaju samo jos jedan dekor, surogat kojim se dodvoravamo Evropi. Poseban problem imaju privatne apoteke.
Formalno vrše delatnost izdavanja lekova, ali ta delatnost zahteva uredjenje prometa, definisanje plana mreže apoteka, kao svuda u svetu. U svetu postoje samostalne apoteke ili veliki lanci, ali se nigde apoteka ne može otvoriti bilo kada, na bilo kom mestu, i od strane bilo koga. Kod nas je to prepušteno stihiji, i danas može svako i na svakom mestu da otvori apoteku. Nama to nije cilj, mi smo spremni da radimo i živimo u uredjenom ambijentu.
Kada se formirala Komora, naša želja je bila da ona napravi predloge propisa i standarda koji bi uredili apotekarsku delatnost – da se struka pita. Iako su predlozi pravilnika napravljeni, zakonodavstvo je zatajilo. Krajem prošle godine objavljen je Pravilnik o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrdjivanje naknade za njihov rad za 2007. godinu. Mogućnost da i privatne apoteke sklope ugovor sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje (RZZO) predviđena ovim pravilnikom (član 34) očigledno je samo dekor, s obzirom da se članom 49. istog pravilnika, u složenoj proceduri, takva mogućnost gotovo isključuje.

Tu je naravno i problem marže. Maloprodajna marža u apoteci za izdat lek je samo 12%, što ne postoji nigde u svetu i sto je nedovoljno za pokriće troškova bilo koje maloprodaje, a naročito apoteka. Uz to, ne smemo zaboraviti uslugu koju apotekar, kao visoko obrazovani stručnjak, pruža korisniku prilikom izdavanja leka i stroge uslove u pogledu prostora i kadra koje mora da ispuni apoteka. U poslednje vreme se otvaraju apoteke koje prodaju lekove bez marže. To je potencijalno velika opasnost. Država ne sme da dozvoli devalvaciju apotekarske usluge. Vi u apoteci imate stručnjaka koji je kompetentan da izvrši primarnu trijažu i proceni da li će odredjenom pacijentu pomoci neki lek koji se može izdati bez recepta, ili ga je potrebno uputiti kod lekara. Svuda u svetu je deo primarne zdravstvene zaštite spušten na nivo apoteke, čime se značajno rasterećuju zdravstveni fondovi i poboljšava kvalitet lečenja. Apotekari kod nas godinama rade na ovaj način, iako im te aktivnosti nisu priznate, a oni za to nisu nagradjeni.

Kako Vi, dakle, vidite apoteku buducnosti?

– Apoteke će morati da se okrenu tzv. “uslugama koje dodaju vrednost” i da u centar svoje pažnje stave pacijenta, a ne lek. To ce biti faktor konkurentnosti apoteke i upravo na taj način apoteke moraju osvajati tržiste. 21. vek je vek kvalitetne usluge i znanja i to su novi zakoni tržista, jer cena kao kriterijum neće biti odlučujuća. Nije isto da li kupujete kozmetiku, čaj, dečiju hranu, vitamine u apoteci, ili u supermarketu. U apoteci dobijete informaciju o proizvodu i imate garanciju o načinju cčvanja, rokovima
upotrebe, jer farmaceuti sprovode kontrolu nad prometom robe od proizvodnje do prodaje.

Svakako nije isto ako Vam se obrati ljubazan, obrazovan, motivisan apotekar, ili u nekom supermarketu uzimate sa police preparate za koje često ne znate ni čemu služe, ni kako se koriste, a prodavac o proizvodu može da kaze samo na kojoj se polici nalazi. Apoteke imaju budućnost, jer je ljudima i dalje najbliža živa reč, pacijenti poštuju i cene i usluge farmaceuta, a oni im pomazu da sačuvaju kvalitet života i olakšaju mnoge zdravstvene tegobe.

Kako mislite da bi država mogla da pomogne farmaceutskom sektoru?

-Tako sto će nadzor nad delatnošću i uredjenje struke prepustiti samim farmaceutima, jer mi sebe najbolje poznajemo. Protiv sam inspektora koji ce sedeti u apoteci i “hvatati” svaku vašu grešku. Jednostavno smatram da asocijacije farmaceuta treba da organizuju i vrše nadzor, a da država delegira ovlašćenja. To prvo treba da bude ovlašćenje za izdavanje licenci. Mi najbolje znamo ko ispunjava uslove, a ko ne. Država je pod pritiskom Evrope donela zakone, a onda pravilnike koji bi omogucili implementaciju tih zakona čekamo 3-5 godina. Ukoliko joj je namera da uredi ovu oblast, ona mora da delegira ovlašćenja samim farmaceutima i njihovim asocijacijama. Recimo kada govorimo o proizvodnji, imamo Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima koji je donet pre dve i po godine, ali ni dan-danas nemamo napisane propise koji su predvidjeni tim istim zakonom, a koji bi trebalo da regulišu proizvodnju lekova. Još od 2004. nisu precizirani zahtevi koje mora da ispuni fabrika lekova, a ona mora do 2009. da svoj rad uskladi sa Zakonom i propisima za njegovo sprovodjenje! Pomoć Ministarstva zdravlja nije adekvatna.
Posto sve kasni, stiče se utisak da to nije moguće uraditi, ali mi smatramo da jeste. Mi farmaceuti znamo koliki je značaj i neophodnost uvodjenja standarda. Osim toga, nikom nije teže u ovom vakumu nego nama samima. Dakle, željno očekujemo regulativu i ne vidimo razlog za ovoliko odugovlačenje.

Pomenuli ste proizvodnju. Kakva je po Vašem mišljenju perspektiva domaćih proizvodjača lekova?

– Kao što rekoh, sa ovakvim odnosom države, bojim se vrlo loša. Država zahteva pre svega da naši lekovi imaju niske cene i imamo niske cene. Gotovo su tri puta niže kod nas nego u okruženju: Sloveniji, Hrvatskoj, ali takva proizvodnja definitivno nema budućnost. Da bi bile konkurentne na evropskom i svetskom tržištu, fabrike moraju da ispune standarde i norme, a njihova implementacija zahteva ogromna ulaganja.
Strane firme osvajaju tržisšte i danas oko 40% tržišta lekova u Srbiji čine upravo lekovi iz uvoza. Taj procenat svake godine raste i zbog toga što domaća industrija nepovratno gubi trku u inovacijama (novi lekovi, nove indikacije). Sve to vodi obaranju vrednosti naših fabrika. To se videlo prilikom prodaje Zdravlja i Jugoremedije. Hemofarm je nesto bolje prošao, kupio ga nemački lanac Štada za 475 miliona evra, ali kada naše fabrike uporedimo sa fabrikama u okruženju, sve one su prodate po izuzetno niskim cenama. Primera radi, Lek Ljubljana je prodata Novartis-Sandosu za 1.1 milijardu evra, Pliva je prodata BAR – USA za 2.5 milijardi dolara, dok je Zdravlje prodato Actavisu za 2.8 miliona evra (a 15 miliona evra dato za socijalni program i za investicioni program), Jugoremedija za 12.5 miliona evra (a zatim je uradjena dokapitalizacija koja se sada sudski osporava). Godine koje su, na sreću iza nas, su pokazale neosporni značaj farmaceutske industrije. Država, dakle, mora da nadje način da naše fabrike proda skupo ozbiljnim svetskim proizvodjačima, koji ce uložiti sredstva i osigurati razvoj ove strateške industrijske grane.

Ovih dana se dosta govori o tome da će apotekarske ustanove od 1. aprila nabavku lekova morati da sprovode kroz postupke javnih nabavki. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

– Obaveza apotekarskih ustanova da nabavku lekova, za snabdevanje osiguranih lica koji padaju na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, sprovode kroz postupak javnih nabavki propisana je Pravilnikom koji sam već pomenuo. Mislim da bi primenu članova ovog pravilnika kojima se reguliše ovo pitanje trebalo u najmanju ruku odložiti.
Naime, na osnovu našeg iskustva sa sprovodjenjem postupaka javnih nabavki u kliničkim i bolničkim centrima, procedura može da bude vrlo komplikovana i da traje nekoliko meseci, naročito ako tenderska dokumentacija nije dobro pripremljena i zahtevi jasno
definisani. Insistiranje na ovom zahtevu u tako kratkom roku, bez predhodne opsežne primene i stvaranja neophodnih uslova u smislu kadra i opreme u samim apotekarskim ustanovama, dovešće do značajnih poremećaja u snabdevanju stanovništva lekovima, tj. do nepotrebnih nestašica. Bojim se, samo da će zbog pokušaja da se ovo sprovede u nerealno kratkom roku, bez prethodnih priprema i sagledavanja potencijalnih problema, najviše da budu oštećeni sami pacijenti.

_______________________________________________________________

– Jedan od naših ciljeva je da se dva sektora (privatni i državni) izjednače i konačno počne primena zakona po kome je apoteka – apoteka, bez obzira na vlasništvo.
Zelimo da predočimo RZZO da je njegov interes da sklapa ugovore i sa privatnim apotekama. To ne sme da bude privilegija državnog sektora. Moramo da pregovaramo sa RZZO, da napravimo uslove koje treba da ispuni privatna apoteka, jer sama registracija ne može biti dovoljna da apoteka izdaje lekove na recept. Kada bi i privatne apoteke imale ugovore sa RZZO, farmaceuti u državnom sektoru bi bili rasterećeni, a pacijenti zadovoljniji.
Ukoliko farmaceut treba da obradi 300 i više recepata u toku radnog dana, on realno najveći deo radnog vremena provede gledajući u monitor, radeći administrativne poslove i nema adekvatnu komunikaciju sa pacijentom. Jedino na čemu insisitramo je da se naprave standardi za apoteke, da se odredi koliki broj recepata farmaceut može da realizuje u toku radnog dana. To je još jedan put da se u cilju davanja kvalitetne usluge iskoriste znanja i stručnost farmaceuta.

_______________________________________________________________

Važan segment Vašeg poslovanja je veleprodaja lekova. Kakvu budućnost predvidjate tom segmentu farmaceutske delatnosti?
– Upravo u tom segmentu očekujem najbrže promene i skori dolazak multinacionalnih kompanija. To je trend u svetu, gde dominiraju velike multinacionalne kompanije koje se bave prometom lekova na veliko, a iza kojih najčešće stoje veliki svetski proizvodjači generičkih lekova. Ulaskom na tržiste, one favorizuju odredjene proizvode i diktiraju asortiman lekova koji će se distribuirati. To je zapravo način osvajanja tržišta. Naša farmaceutska industrija to još uvek ne prepoznaje kao veliku opasnost.
Pojedini strani proizvodjači će osvojiti tržište kupovinom veledrogerija, a ne kupovinom fabrika.
Veledrogerije će plasirati proizvode koji su njihovi prioriteti i to će distribuirati kroz lance apoteka. 2007. godina će definitivno biti obeležena transformacijom trišta lekova, upravo ovom promenom u veledrogerijskom biznisu – dolaskom multinacionalnih kompanja. Dakle, 2007. godina će biti teška za sve nas. Farmacija u svim segmentima- od proizvodnje, preko veleprodaje do maloprodaje, kao svaka grana privrede, mora da bude otvorena za novi kapital. U našu zemlju će ući pojedinci, ili lanci u sve nivoe snabdevanja. Na nama je da to dočekamo spremni, a država mora da nam omogući da osiguramo da to bude dobro i za struku i za stanovništvo, što je svakako njena obaveza i za to snosi odgovornost.

Magazine White /januar-februar 2007.