U najstarijoj bolnici u Italiji, „Ospedale Maggiore Policlinico” u Milanu, danas se obavljaju najsavremenija klinička ispitivanja matičnih ćelija

Ovaj drevni bolnički kompleks datira još iz 15. veka, kada su pacijenti čamcima dolazili do bolnice, jer je Milano u to vreme bio pun rečica. To je bio jedini centar u kome su ljudi mogli da se leče od raznih infektivnih oboljenja, koja su u to doba harala severnom Italijom.

Da bi se okolina zaštitila, umrli pacijenti nisu mogli da se iznesu iz bolnice kako bi se sahranili, već su ostajali da leže na zemlji. Njihove kosti su sakupljali u bolnici, gde se danas mogu videti u nekoj vrsti pećine sa galerijama, kao svedočanstvo o istoriji Milana. Takođe, renesansni genije Leonardo da Vinči u ovoj bolnici je razvijao svoju studiju o anatomiji.

Bolnica je vremenom adaptirana i sada se gradi nova zgrada u kojoj će prva četiri sprata biti namenjena za uobičajene kliničke procedure, a poslednja dva za naučna ispitivanja. Budući da u okviru bolnice postoji javna banka u kojoj se čuvaju matične ćelije, u ovu ustanovu se dnevno dopremi 20 uzoraka krvi iz pupčanika iz 21 ginekološkog centra u Italiji (svaka regija ima svoju javnu banku). Bolnicu su nedavno posetili novinari iz Srbije, a dočekala ih je, najpre, prof.dr Lorenca Lazari, direktorka Fondacije za istraživanja u ovoj bolnici i jedan od najpriznatijih stručnjaka iz oblasti regenerativne medicine, koja je napravila lični patent umnožavanja matičnih ćelija. Kao cenjeni stručnjak u ovoj oblasti, ona će biti naučni direktor evropskog kongresa koji će se održati na jesen u Beogradu, kada će dovesti mnoge poznate naučnike.

Inače, u ovoj bolnici matičnim ćelijama su počeli da se bave 1992. godine, kada je i osnovana prva banka krvi iz pupčanika, a 1998. godine otpočeli su istraživanja vezana za matične ćelije koje potiču iz krv pupčanika. „Moja grupa se, između ostalog, bavi i pripremanjem matičnih ćelija za ova istraživanja, ali ne radimo samo pripremanje matičnih ćelija iz krvi pupčanika, već i iz koštane srži”, pojašnjava prof.dr Lazari i dodaje:

– Regenerativna medicina je postala veliki faktor u celokupnoj medicini i pristupu pacijentima. Jedna od studija kojima se bavimo jeste ciroza jetre: u Italiji je incidenca virusa hepatitisa C relativno visoka. Ranije se dešavalo da se dobije od pogrešnih procedura kod stomatologa ili prilikom transfuzije. Problem je što se virus hepatitisa C umnožava u jetreno tkivo i kao rezultat dobijamo cirozu. Ipak, uspeli smo da postignemo da oštećeno tkivo jetre vratimo desetak godina unazad, u fazu kada je bilo normalno.

Jedna od najbitnijih studija kojom se sada bave jeste reparacija oštećenog srčanog mišića. Završili su prvu fazu kliničkog ispitivanja, a odnosi se na pacijente sa teškim srčanim oštećenjima, nastalim kao posledica infarkta. Pacijenti lečeni u prvoj fazi bili su na listi za primanje novog srca, ali nakon ove terapije dobro se osećaju i više nisu na listi za transplantaciju.

Prva studija koja se tiče matičnih ćelija iz krvi pupčanika bavi se prevremeno rođenom decom. Započeli su prvo sa alogenom terapijom, dakle od drugih donatora za dete, a potom se planira prelazak na autolognu transplantaciju, dakle od deteta samom sebi iz njegove krvi pupčanika. Druga studija se zove KIDS, vezana je za mlade osobe sa oboljenjem bubrega, kojima će takođe probati da transplantiraju matične ćelije iz pupčanika. Sledeće dve studije su jednostavnije, jer se bave regeneracijom koštanog tkiva. „Prilično smo sigurni da ćemo za godinu dana početi da prikupljamo podatke koji će pokazati mogućnost matičnih ćelija iz krvi pupčanika da regenerišu navedena oštećena tkiva”, najavljuje prof.dr Lazari.

Inače, matične ćelije iz krvi pupčanika mogu se prikupljati iz svih porođaja, bez obzira da li je u pitanju vaginalni, ili carski rez. Budući da se dobija puna krv, koja nije krajnji rezultat, sledi odvajanje matičnih ćelija, koje se kasnije koriste. Matične ćelije se čuvaju u tečnom azotu na temperaturi od -196ºC. „Često dobijamo pitanja da li su matične ćelije koje su prve stavljene u banku 1992. godine i dalje žive i da li se mogu koristiti u terapiji”, navodi prof.dr Lazari i odgovara: „Odgovor je potvrdan, jer periodično radimo potvrde njihovog kvaliteta”.

A kako je u Srbiji?

– Pre četiri i po godine kada smo počeli, bilo je puno protivnika ostavljanja krvi iz pupčanika zbog nedovoljne količine. Poslednje dve godine, borimo se da nam Ministarstvo zdravlja dozvoli da pet centimetara pupčane vrpce pošaljemo na čuvanje, jer će biti neverovatan izvor za neurološke bolesti (Parkinsonovu, oštećenja kičmene moždine i mozga), istakla je dr Mima Fazlagić, naučni saradnik belgijske banke matičnih ćelija „Krio sejv” i član Borda.

Ona je podsetila da je u Srbiji, u pomenutom periodu koliko postoji ova belgijska banka, sačuvano oko 5.000 uzoraka, tako da se matične ćelije za lečenje već primenjuju na VMA, Institutu za majku i dete, Institutu za hematologiju u Beogradu i Institutu za hematologiju u Novom Sadu. Za sada samo u Srbiji i Albaniji ne postoji javna banka, ali građani mogu matične ćelije da čuvaju u nekoj od privatnih inostranih banaka. Procedura košta oko 1.700 evra, dok je za one koji imaju obolele članove u porodici omogućeno besplatno čuvanje ćelija u banci „Krio sejv”, koja je za ove četiri i po godine donirala preko 80.000 evra vrednosti besplatnog čuvanja matičnih ćelija. Ipak, u Srbiji se krajem ove ili početkom sledeće godine očekuje osnivanje javne banke matičnih ćelija, što u potpunosti podržava „Krio sejv” nudeći besplatno sve procedure”, najavila je dr Fazlagić italijanskim domaćinima.

Umnožavanje matičnih ćelija

Trenutno u okviru javne banke matičnih ćelija u Milanu ima oko 9.000 uzoraka ćelija iz pupčanika, koje su koriste za tretiranje mnogih bolesti, napomenula je prof. dr Lazari, dodajući da se one mogu uzimati i iz koštane srži, sala, jetre, zuba… Govoreći o krvi iz pupčanika kao jednom od najboljih izvora matičnih ćelija, prof.dr Lorenca Lazari je podsetila da je krv iz pupčanika počela kao izvor hematopoetskih ćelija da bi se transplantirala u pacijente koji boluju od malignih bolesti krvi. Pritom, sakupljanje krvi iz pupčanika može biti u većim ili manjim količinama, te umnogome zavisi od dužine samog pupčanika.

Iz tog razloga su u ovoj bolnici u Milanu i počeli da rade umnožavanje matičnih ćelija. Najpre, zato što je broj ćelija koje dobiju suviše mali za odraslog pacijenta, pa se ne dobije dobar kvalitet presađivanja. Drugi problem je što su ove matične ćelije kao „bebe”, dakle nisu dovoljno odrasle i imaju svoj proces sazrevanja. A to, onda, produžava sam proces usađivanja matičnih ćelija, te zato stručnjaci ove ustanove pokušavaju da ekspanzijom i manipulacijom matičnih ćelija dovedu do ubrzavanja procesa usađivanja i presađivanja. Profesorka Lazari smatra da su matične ćelije iz pupčanika pravi način za buduća lečenja svih bolesti, te da ne postoje nikakva ograničenja.

U okviru patentirane metode, po kojoj mogu da ekspanduju ćelije, došli su do kliničke studije u kojoj uzimaju ove matične ćelije, ekspanduju ih i transplantiraju u pacijenta.
– Do sada imamo tri pacijenta. Prvi je dečak od 6 godina koji pati od beta talasemije. Majka je posle njegovog rođenja ostala trudna sa blizancima, ali uzorak jednog od njih nije bio dovoljan za transplantaciju u ovo dete. Zato smo izvršili ekspanziju matičnih ćelija. Drugi pacijent je devojčica od 7 godina koja pati od srpaste anemije, kojoj su takođe transplantirane matične ćelije. Treći pacijent je bio osmogodišnji dečak sa mijelodisplastičnim sindromom. Cela procedura je prošla bez komplikacija, deca su dobro i imaju kvalitetan život, veli prof.dr Lazari i dodaje da je studija sada otvorena, što znači da pokrivaju celu Evropu i neke druge zemlje, te ukoliko postoji centar zainteresovan za korišćenje ove vrste terapije, može da se javi.

Glavni korak – testiranje na životinjskim modelima

Mogućnost izdvajanja mezenhimalnih ćelija iz krvi pupčanika ukazuje da krv nije samo krv, već i tkivo, a bitna karakteristika matičnih ćelija jeste njihova mogućnost da repariraju oštećena tkiva. Krucijalni korak, kaže prof.dr Lazari, jeste testiranje ovih ćelija na životinjskim modelima, jer se tek tada može videti koliki je njihov realan potencijal. Prvi model je bio oštećenje moždanog tkiva i kičmene moždine, drugi akutno oštećenje pluća i treći akutno oštećenje bubrega. Oštećenje mozga su testirali kod miša i uspeli su da transplantiraju matične ćelije dobijene iz krvi pupčanika u deo koji nije oštećen. Matične ćelije su na određeni način „namirisale” oštećenje i „dotrčale” do tog mesta, te započele regeneraciju obnavljanjem moždanog tkiva.

Drugo ispitivanje se odnosilo na akutno otkazivanje bubrega. U Institutu postoji Sekcija za transplantaciju organa sa listom čekanja, koja nije mala. Akutno oboljenje bubrega predstavlja čest poremećaj, do sada je postojala neuspešna farmakološka terapija, te je smrtnost kod ovih pacijenata veća od 50 odsto. Tokom ispitivanja na miševima, koristili su cisplatin da bi se oštetio bubreg, ali su kao terapiju primenili matične ćelije dobijene iz krvi pupčanika i ustanovili su da se u potpunosti vraća morfologija bubrega u normalno stanje, a i mnogo veći broj miševa preživljava ovakvu terapiju, nego kada dobiju samo fiziološki rastvor. Štaviše, pokazalo se da kada se set matičnih ćelija transplantira iz pupčanika, stopa preživljavanja je 70 odsto, a kada se to čini iz koštane srži preživljavanje je 30 odsto.

Valja napomenuti da u ovoj zdravstvenoj ustanovi u Milanu postoji Neonatološka klinika i to najpoznatija u Evropi, gde su čak i prevremeno rođena deca u Srbiji slata avionom. Poređenja radi, ako se u Srbiji rodi prevremeno rođeno dete oko 28. nedelje sa kilogramom težine, imaće šansu da preživi. Ali, u Milanu rutinski preživljavaju i deca rođena oko 24. i 25. nedelje. Međutim, pošto takve bebe imaju ekstremno nezrela pluća, javila se potreba da pokušaju da to prevaziđu matičnim ćelijama. U tom cilju, uspostavili su saradnju sa kanadskom grupom, koja ima razvijen program kontrole i razvoja terapije matičnim ćelijama kod plućnih oboljenja. „Sada opet krećemo u kliničke studije sa ovom vrstom terapije”, kaže prof.dr Lazari.

Jasmina Vujadinović

Prema italijanskom zakonu, privatna banka ne može na teritoriji Italije da čuva matične ćelije, već ih je moguće sakupiti i čuvati u Švajcarskoj, Belgiji ili Holandiji

Postoje komercijalne ćelijske linije koje se mogu kupiti, koje stručnjaci u laboratoriji u bolnici u Milanu „oštete”, i na osnovu simuliranja oštećenja nastalog u organizmu čoveka, programiraju ćelije da repariraju tkivo srca, jetre ili bubrega

„Gel” od trombocita
„Uspeli smo i da od trombocita napravimo gel, koji ima veliki broj faktora angiogeneze, odnosno za stvaranje novih krvnih sudova, koji se mogu koristiti u raznim aplikacijama”, ističe prof.dr Lazari. A sve je počelo tako što je kod nje svojevremeno došao izvesni klinički lekar i rekao da ima mnogo pacijenata sa raznim formama fistule, koje su čest izvor infekcije. I tako su došli na ideju na naprave gel, kao neku vrstu „flastera” koji bi se mogao aplikovati na datu fistulu kako bi izazvao revaskularizaciju tkiva i time pomogao postojećem regenerativnom potencijalu. Kod tromboflebita, varikoziteta površinskih vena i otvorenih rana na nogama mogu se javiti sepsa i infekcija, ali aplikacijom gela izvrši se reparacija i to bez hirurške intervencije.

Zamrzavanje zuba
Jedan od izvora matičnih ćelija je i tkivo koje se nalazi u zubima. Čak postoji ideja da se napravi banka koja će čuvati matične ćelije iz zuba. Kvalitetan izvor su i deca kojima moraju da se izvade zubi zbog razmaka ili podešavanja zagrižaja. U bolnici u Milanu su napravili i patentirali „kit”, tako da stomatolog izvađeni zub stavi u „kit” i kada dođe u laboratoriju, laserom se napravi rupa u zubu, pa se ceo zub zamrzava radi čuvanja matičnih ćelija deteta.

Proučavanje
U bolnici u Milanu sada proučavaju da li su možda matične ćelije koje se dobijaju iz tkiva pupčanika kvalitetnije i mnogo bolji izvor za lečenje neurodegenerativnih procesa koji se dešavaju u našem telu. Pritom, ovde nije bitna veličina pupčanika, već potencijal matičnih ćelija koje se nalaze u pupčaniku. Otuda, za razliku od krvi, u ovom slučaju veličina ne definiše kvalitet, objašnjava prof.dr Lazari.