Osnova ß-laktama je ß-laktamski prsten po kojemu su dobili ime . Delovanje mu se zasniva na blokiranju specifičnog enzima koji je odgovoran za sintezu peptidoglikanskog zida bakterija. Delimo ih na peniciline, cefalosporine, monobaktame i karbapeneme, a u poslednje vreme su se pojavili i karbacefemi.
Mehanizam delovanja ß-laktama
Mehanizam delovanja zasniva se na blokiranju sinteze peptidoglikana koji su ključni sastavni deo zida bakterija. Peptidoglikani su paralelni lanci, poprečno povezani peptidnim vezama i završavaju glikanskim delom.
ß-laktami deluju na enzim alaniltranspeptidazu koja katalizuje poprečno povezivanje peptidoglikana ćelijskog zida bakterija. Vezivanje se odnosi na terminalni glicin koji se veže s alaninom. Dolazi do lize bakterije, promene oblika i usporavanja rasta.
Rezistencija
Iako su penicilini još i dan danas izuzetno efikasni protiv većine patogenih bakterija treba istaći da se na njih lako razvija rezistencija. Naime, mnogi sojevi bakterija su razvili enzim beta-laktamazu koja oblaže zid bakterije i razgrađuje peniciline ili cefalosporine.
Alergije
Preosetljivost ili alergijske reakcije na peniciline i cefalosporine su vrlo česte u populaciji i vrlo, vrlo opasne! Naime, kada neka osoba primi penicilin ili cefalosporin može doći do raspada npr. penicilina na penicilamin i penaldinske kiselinu koja uzrokuje primarnu senzibilizaciju imunološkog sistema na peniclina. Nakon toga dovoljna je samo jedna molekula penicilina da dođe do jakog anafilaktičkog šoka koji može u kratkom roku uzrokovati smrt osobe senzibilisane na penicilin!
Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com