Veliki problem muškaraca u srednjim godinama predstavlja nemogućnost postizanja erekcije. Taj problem je češće psihološke prirode i dovoljno je potražiti pomoć psihijatra.

Međutim, u nekim slučajevima taj problem je čisto fiziološke prirode i pomoć psihijatra nije od velike koristi. Tokom stoleća brojnim preparatima je neopravdano davano svojstvo lečenja impotencije. Neki od tih preparata jesu delotvorni, poput ginsenga, ali nakon dugog korišćenja. Neki preparati su, kao što je johimbin, izuzetno dvosmislenog efekta. Prostaglandini, pak, mogu izazvati erekciju ali nevolja je ta sto se moraju primeniti injekcijski direktno u penis i to neposredno pre samog polnog odnosa što ih čini izuzetno nepraktičnim. Izgledalo je kao da je taj problem nerešiv.
Ipak, godine 1998 američka farmaceutska kompanija Pfizer izbacila je na tržište preparat koji je učinio prekretnicu u lečenju erektilne disfunkcije, a to je sildenafil citrat, poznatiji pod zaštićenim nazivom Viagra. Iako je prvotno bio dizajniran kao lek za lečenje angine pectoris, sasvim slučajno je primećena njegova izuzetna efikasnost u postizanju erekcije. Lek je postao neverovatna svetska farmakološka senzacija, a Pfizer je na sildenafilov citratu zaradio milijarde dolara što se smatra najisplativijim farmakološkim preparatom svih vremena.
Mehanizam delovanja sildenafilov citrata temelji se na složenom molekularnom mehanizmu što na kraju uzrokuje širenje krvnih sudova u tkivu penisa, pojačani dotok krvi u penis i lakše postizanje i održavanje erekcije.
Nedavno su se pojavili novi lekovi istog delovanja, vardenafil (Levitra) i tadalafil (Cialis), prvi ozbiljni konkurenti sildenafilu.
Postoje: Viagra (PFIZER), , Levitra (BAYER)

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com