Hormoni su hemijske supstance koje endokrine žlezde luče direktno u krv. Endokrine žlezde još nazivamo žlezde sa unutrašnjim lučenjem.

Zajedno sa nervnim sistemom endokrini sistem ima ključni zadatak u koordinisanom funkcionisanju organizma. Krvotokom hormoni dospevaju u sve delove organizma i deluju na određene organe i tkiva. Pri tome hormoni mogu delovati samo na ciljne ćelije, a to su one koje sadrže specifične receptore za pojedine hormone.
Sistem endokrinih žlezda sastoji se od hipofize koja je najvažnije žlezda sa unutrašnjim lučenjem, i perifernih žlezda – štitnjača, paratiroidne žlezde, pankreas (gušterača), nadbubrežne žlezde i polne žlezde. Hipofiza “komanduje” svim ostalim žlezdama sa unutrašnjim lučenjem na način da luči hormone koje podstiču lučenje pomenutih žleda. Npr, hipofiza luči ACTH koji stimuliše lučenje kortizola iz nadbubrežne žlezde. LH i FSH kontrolišu lučenje polnih hormona, a TSH lučenje tiroidnih hormona (tiroksin i trijodtironin). No, lučenje nekih tiroidnih hormona nije kontrolisano iz hipofize nego je kontrolisano negativnom povratnom spregom i potrebama organizma. Tako se insulin izlučuje iz pankreasa u zavisnosti od koncentracije glukoze u krvi, a paratiroidni hormon se luči u zavisnosti od koncentraciji kalcijuma u krvi. Lučenje hormona hipofize kontrolišu, pak hormoni iz hipotalamusa.
S hemijskog stanovništa hormoni pripadaju različitim grupama od kojih su najznačajnije steroidi, aminokiseline i njihovi derivati te polipeptidi. Npr, svi polni hormoni i hormoni nadbubrežne žlezde su steroidne strukture. Tiroksin i trijodtironim koje luči štitna žlezda jesu derivati aminokiseline tirozina. Hormoni hipofize i hipotalamusa, te paratiroidni hormon i insulin su polipeptidi.
Hormoni kontrolišu enormni broj najosnovnijih funkcija organizma – rast, razmnožavanje, regeneraciju tkiva, metabolizam, prilagođavanje stresu, gustinu kostiju i brojne druge funkcije. Takođe, hormoni imaju ulogu i u razvoju mozga te emocija.

Pregled endokrinih hormona:

Osim hormona navedenih u tabeli ima i celi niz endokrinih hormona. Tako se u gastrointestinalnom sistemu luči celi spektar gastrointestinalnih hormona koji deluju lokalno i važni su u funkcionisanju gastrointestinalnog sistema. To su sekretin, gastrin, holecistokinin, supstancu P, VIP (vazoaktivni intestinalni peptid), GIP, motilin, bombezin, neurotenzin, polipeptid kalcitoninskog gena i gušteračni polipeptid. Takođe, valja spomenuti i melatonin (N-acetil-5-metoksitriptamin), a to je neurohormon kojeg luči epifiza (glandula pinealis). Timus luči timozin, srce luči atrijski natriuretski hormon, a bubrezi luče eritropoetin.
Ne pripadaju svi hormoni i njihovi analozi ovoj grupi lekova. Iz ove grupe lekova su isključeni svi polni hormoni i spadaju u G grupu lekova. Insulin spada u A grupu lekova.

Prilagodjeno na srpski sa sajta farmakologija.com