Srebro sulfadiazin
Srebro sulfadiazin je lokalni hemoterapeutik za sprečavanje i lečenje infekcija. U rani se razgrađuje te polako i ravnomerno oslobađa jone srebra.

Oni se vežu na DNA bakterijskih ćelija te sprečavaju njihov rast i razmnožavanje, no pri tomu ne oštećuju ćelije kože i potkožnog tkiva. Antibakterijski spektar srebro sulfadiazina je vrlo širok; deluje na skoro sve mikroorganizme koji su mogući uzročnici infekcija rane kod opekotina i drugih rana na koži. Srebrov sulfadiazin prodire u nekrotično tkivo i eksudat. Taj efekat je utoliko važniji, jer sistemski antibiotici ne deluju na bakterije u nekrozi kod opekotine, budući je ona isključena iz krvotoka.
Koristi se u lečenju i sprečavanju infekcije kod bolesnika sa opekotinama. Takođe, namenjen je lečenju i sprečavanju infekcija kod čireva zbog pritiska, čireva potkolenice, ogrebotina te manjih traumatskih rana, kao i kod incizija, drugih čistih rana te kod slobodnih kožnih transplantata.
Ne sme se upotrebiti kod nedonoščadi i novorođenčadi jer može uzrokovati kernikterus. Isto tako, ne sme se upotrebiti u kasnoj trudnoći. Izuzetno, u trudnoći i dojenju može se upotrebiti u pojedinačnim hitnim slučajevima, kada očekivana korist za majku opravdava takav rizik.
S posebnim ga oprezom treba koristiti kod bolesnika koji su preosetljivi na sulfonamide (zbog mogućih alergijskih reakcija), dalje, kod onih koji imaju urođeni manjak glukoza-6-fosfat-dehidrogenaze (naime, posle upotrebe kreme na velikoj površini može nastati hemoliza) i kod bolesnika sa oštećenjem jetre i bubrega.
Prilikom dugotrajne upotrebe na velikoj površini kože preporučuje se kontrola krvne slike, zbog moguće pojave leukopenije, trombocitopenije i eozinofilije. Treba izbegavati upotrebu leka kod porfirije. Kao i kod svakog lokalnog antimikrobnog sredstva i u lečenju srebro sulfadiazinom može se pojaviti superinfekcija.
Što se tiče nuspojava, može se pojaviti nadražaj kože i osećaj pečenja te kožne reakcije preosetljivosti sa svrbežom, osipom i fotoosetljivosti.
Dugotrajna upotreba većih doza može dovesti do neželjenih nuspojava sulfonamida koje se inače opažaju kod njihove sistemske upotrebe (mučina, povraćanje, proliv, glositis, bolovi u zglobovima, oštećenje jetre, glavobolja, smetenost, grčevi, kristalurija, oštećenje bubrega, leukopenija, trombocitopenija, eozinofilija).

Aciklovir
Aciklovir spada u grupu nukleotida i nukleozida, a po hemijskoj strukturi je neka vrsta krnjeg nukleotida. Deluje protiv virusa Herpes simplex tip 1 i tip 2 (HSV-1 i HSV-2), virusa Varicella zoster (VZV). Kad uđe u ćeliju koja je zaražena virusom herpesa aciklovir se biotransformiše u aktivni oblik aciklovir-trifosfat. Naime, strukturno je aciklovir-trifosfat vrlo sličan nukleozidu adenozin-trifosfatu koji je sastavni deo DNA. Aciklovir – trifosfat deluje kao lažni supstrat, a pravi inhibitor za herpesni enzim DNA-polimerazu. Sprečava sintezu herpesne DNA i pritom ne utiče na normalne ćelijske procese. Time je zaustavljeno razmnožavanje virusa u ćelijama i napredovanje infekcije virusom.
Dermatološki aciklovir namenjen je lokalnom lečenju infekcija kože uzrokovanih herpes simplex virusima, uključujući primarni i recidivirajući herpes genitalis i herpes labialis.
Preparati sa aciklovirom ne primenjuju se na sluznicu usta, oka ili vagine. Pre i posle nanošenja kreme na lezije valja oprati ruke te izbegavati nepotrebno diranje lezija, kako bi se izbeglo pogoršanje ili prenošenje infekcije. Tokom terapije aciklovirom, naročito kod osoba sa teško oštećenim imunitetom, može doći do pojave rezistentnih herpes simplex virusa, što valja imati na umu u slučaju neuspeha lečenja.
Aciklovir se nanosi pet puta na dan u razmacima od otprilike 4 sata, izostavljajući primenu tokom noći. Lečenje treba trajati 5 dana. Ako nakon 5 dana ne dođe do potpunog nestanka oštećenja kože, lečenje se može nastaviti tokom još 5 dana.
Pri lokalnoj primeni aciklovira nuspojave se javljaju vrlo retko, među njima najčešće žarenje i peckanje kože na mestu primene, a kod vrlo malo bolesnika mogu se javiti blagi eritem ili suvoća kože. Prema podacima iz literature, izuzetno retko zabeleženi su slučajevi kontaktnog dermatitisa nakon lokalne primene leka u obliku kreme.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Aciklovir, Medovir, Zovirax

Metronidazol
Metronidazol je derivat nitroimidazola, hemoterapeutik za dermatološku primenu. Razarajući DNA i sprečavajući sintezu nukleinskih kiselina, deluje na mnoge anaerobne bakterije i protozoe, te omogućuje efikasnu i ciljanu terapiju. Kod rozaceee i steroidnog rozaceiformnog dermatitisa terapija dermatološkim, lokalnim preparatima sa metronidazolom (kreme, masti, gelovi) dovodi do poboljšanja upalnih lezija kože te slabljenja subjektivnih smetnji (suvoća, peckanje i svrbež). Do vidljivih rezultata dolazi nakon tri nedelje od početka provođenja terapije, a objašnjavaju se antiinflamatornim i imunosupresivnim efektom metronidazola.
Treba paziti da prilikom nanošenja lek ne dođe u kontakt sa očima. Nakon nanošenja na kožu treba izbegavati izlaganje suncu. Lokalno primenjen metronidazol ima nisku toksičnost i dobro se podnosi. Najčešće su nuspojave lokalne reakcije: prolazno crvenilo ili blaža suvoća, pečenje i zatezanje kože. Sistemske nuspojave lokalne terapije nisu primećene.

Lekovi registrovani u Republici Srbiji u 2012.god: Arilin rapid, Metronidazole B. Braun, Orvagil, Orvagil D, Rozamet

Podofilin
Podofilin je smola koja se dobija iz rizoma biljke Podophylum peltatum (American Mayapple) iz porodice Berberidacea, iz šuma Severne Amerike. Severnoamerički Indijanci su upotrebljavali koren podofiluma i od njega dobijali smolu kojom su pokušavali lečiti bolesti jetre, aritmije, protiv crevnih parazita i za pobačaj. No, i dan danas, neka indijanska plemena ga (zlo) rupotrebljavaju u vudu obredima.
Glavni aktivni sastojak podofilina jeste podofilotoksin, citostatsko jedinjenje. Podofilotoksin je tipični mitotski otrov, blokira mitozu ćelija. Zanimljivo je da se hemijskom modifikacijom podofilotoksina dobijaju pravi citostatici etopozid i tenipozid koji se koriste u lečenju raznih zloćudnih tumora.
No, podofilin, kao smola, koristi se u raznim dermalnim preparatima za lečenje kondiloma i bradavica. Naime, podofilotoksin uzrokuje prestanak rasta i odumiranje kondiloma i bradavica. Ne primenjuje se oralno jer je štetan za zdravlje. U lečenju od kondiloma i bradavica potrebno je izvesno vreme primenjivanja. Primenjuje se u obliku losiona i gelova kojima se premazuju kondilomi i bradavice, dok se okolna koža zaštićena inertnim mastima, kao što je vazelin ili cinkova pasta. Primenjen na kondilome i bradavice preparat sa podofilinom stoji 4 sata nakon čega se uklanja ispiranjem vodom kako ne bi došlo do prejakih nuspojava. Terapija se obično sprovodi jednom nedeljno tokom šest nedelja ili dok bradavica ne nestane. Zbog toksičnosti podofilina, na pacijentima ga mogu primenjivati samo zdravstveni radnici.
Preparate sa podofilinom ne smeju koristiti trudnice i dojilje zbog mogućeg štetnog delovanja podofilin toksina. Preparati sa podofilinom se ne smeju primenjivati na većoj površini kože kako ne bi došlo do neželjene apsorpcije podofilin toksina kroz kožu u krv. Takođe, ne sme se primenjivati u slučajevima kada je koža upaljena i natečena jer se podofilin toksin može puno intenzivnije apsorbovati kroz takvu kožu. Dalje, preparat sa podofilinom ne sme se držati na koži duže od 12 sati zbog opasnosti od apsorpcije podofilina. Uobičajene nuspojave događaju se na mestu primene jeste osećaj pečenja, crvenilo, bol i oticanje kože. No, uklanjanje kondiloma ne može izlečiti genitalnu infekciju HPV-om. Virusi ostaju u telu iako su bradavice i kondilomi uklonjeni.

Prevedeno na srpski sa sajta farmakologija.com